Епска сага о јунацима и чаробњацима која приповеда о походу суровог ратника са жељом да освети своје родитеље убијене од стране злог чаробњака привукла је милионе гледалаца широм света. Арнолд Шварценегер и Џејсон Момоа тумачили су главну улогу у филмовима из 1982. и 2011. година.
Оригинална серија књига на којима је заснована сага о Конану Варварину поседује занимљив податак који је љубитеље навео да се запитају: Да ли Конан Варварин потиче из Русије?
Конанов универзум створио је почетком тридесетих година тексашки писац Роберт Е. Хауард. Хауардове приче нису током његовог живота никада објављене у књизи. Ипак, после смрти је препознат као оснивач жанра „мач и магија“ у књижевности.
Прва збирка Хауардових прича о Конану објављена је тек 2002. у књизи под називом „Долазак Конана Кимеријца“.
Догађаји описани у књизи одигравају се у такозвано хиборијанско доба, измишљено време које је аутор створио посебно као окружење за Конанове доживљаје.
Као љубитељ историје Хауард је схватао тешкоће које су повезане са постизањем историјске тачности у причама. Како би избегао да читаоце оптерећује дугим објашњењима и небројеним детаљима, аутор је осмислио фиктивно историјско доба и ту сместио своје ликове.
Што се тиче Конановог порекла, писац је изабрао сличан поступак. Одабрао је имена и локације које одговарају постојећим и зачинио их приличном дозом фантазије.
Конанов универзум, мапа коју је Роберт Е. Хауард нацртао 1932. године.
Роберт Е. Хауард начинио је од Конана Кимеријца. Мада су Кимеријци заиста постојали, ауторова идеја о њиховом пореклу била је плод његове креативне маште.
У стварности Кимеријци су били номадско индоевропско племе које је мигрирало из централне Азије у Понтијско-каспијску степу. Ова степа се пружала од реке Дунав до реке Урал и покривала обалу Црног мора – негде око 1000. године пре Христа. Област коју су насељавала ова племена обухватала је северну обалу Црног мора, делове Кримског полуострва и област Керчког мореуза.
Отуда је и потекла теорија о томе да је Конан Варварин рођен на територији савремене Русије. Међутим, аутор оригиналне приче имао је другачију идеју о Конановом месту рођења које је називао Кимерија.
Неки сматрају да је Хауард Кимерију замишљао као земљу која се географски налази на месту Ирске, Шкотске, Велса и Енглеске. Ипак, на неким мапама фиктивна Кимерија постоји у потпуно фиктивном окружењу и изгледа бесмислено смештати је географски у реалан свет.
Писац је замислио Кимерију као мрачну и негостољубиву земљу где опстанак у тешким условима јача људе.
Песма „Кимерија“ Роберта Е. Хауарда описује ову област на следећи начин:
„То је била суморна земља која као да је садржала
све ветрове и облаке и снове који избегавају сунце,
са голим гранама које подрхтавају на усамљеничком ветру
и мрачним шумама које се простиру свуд.
Кроз њих не продире ни ретко мутно сунце
које од људи прави крупне сенке. Називали су је
Кимерија, земља таме и дубоке ноћи“
За разлику од ове суморне измишљене земље, црноморска обала и други региони где су живели прави Кимеријци знатно су веселија места. Испоставља се да је Кимерија само компликована фантазија која нема ништа заједничко са историјском реалношћу осим назива племена које је име добило по замишљеној земљи.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
