Да ли је Римска империја обухватала територије данашње Русије?

„Спартак: Рат проклетих“

„Спартак: Рат проклетих“

Starz, 2013.
Археолози још увек проналазе нова многобројна сведочанства присуства римских легиона на Кримском полуострву.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

На врхунцу своје моћи Римска империја се простирала од Пиринејског полуострва до Персијског залива и од Британских острва до подножја Кавказа. Под влашћу „Вечног града“ биле су чак и територије које су данас део Руске Федерације. Реч је конкретно о Криму.

Под римском чизмом

Херсонес. Античко позориште у Херсонесу. Једино позориште пронађено у древним градовима Северног Прицрноморја. Изграђено је у 3. веку п. н. е. између одбрамбеног зида и главне улице. Има око 2.500 места.

Крим (или Таврида, како се звао у античко доба) одомаћио се у сфери римских интересовања још у 1. веку пре нове ере. Тада је најутицајнија сила на полуострву било Босфорско царство чији је главни град био Пантикапеј (савремени Керч). Ово царство је настало у 5. веку пре нове ере спајањем неколико полиса грчких колониста. Поред источног дела Крима оно је контролисало и источну обалу Азовског мора (данашњи Краснодарски крај у Русији).

Скити су били стари ривали Босфорског царства на полуострву, али су временом изгубили некадашњу моћ. На јужном крају Тавриде налазио се грчки полис Хесонес, који се упорно борио за своју независност од крупнијих суседа. И поред велике борбе, с времена на време је ипак потпадао под власт босфорских царева.

Босфорско царство се није могло мерити са Римом, тако да је „Вечни град“ непосредно диктирао политички живот на полуострву, тј. арбитрирао је у конфликтима између држава, смењивао цареве који му нису одговарали и истицао своје претенденте на престо. Тако су императори могли да „поклоне“ Херсонес босфорским владарима или да тај свој поклон повуку и пруже граду самосталност уколико им се нешто није допадало у политици Пантикапеја.

Рим је држао своју флоту у овом региону, што је био ефикасан инструмент за вршење притисака. Та флота се повремено појављивала на подручју Босфора Кимеријског (Керчки мореуз) и наметала вољу „Вечнога града“ локалним властима. Римљани све до 1. века нове ере нису држали на полуострву веће војне контингенте.

Истурени положај империје

Рим се 44. године нове ере окренуо против босфорског цара Митридата VIII када је овај покушао да се ослободи римског утицаја. Империја је стала иза Митридатовог брата Котиса. Уједињена римско-босфорска војска је 49. године однела убедљиву победу, с тим што борбе нису вођене само на Криму, него и на територијама близу савремених руских градова Сочија, Новоросијска и Краснодара.

Затим су Скити 62. године опколили Херсонес, и он је затражио војну помоћ од империје. Император Нерон је послао на Крим трупе из оближње провинције Доње Мезије (територија савремене Румуније) и одбацио непријатеља од градских бедема.

Рушевине тврђаве Харакс (вероватно део горњег одбрамбеног зида).

Од тада је римско војно присуство на Тавриди почело да се увећава. У Херсонесу је размештен јак гарнизон, а 69. године је на рту Ај-Тодор, источно од града, основана велика римска војна база Харакс.

У различитим периодима овде је била размештена Равенска флота, одреди пете Македонске, једанаесте Клаудијеве и прве Италијанске легије, као и помоћне јединице. Укупно је на Тавриди могло да се налази до 2.500 римских војника.

Римски гарнизон је био и у Пантикапеју. У Нероново време Босфорско царство је чак неколико година (од 63. до 68. године) било у саставу империје, али је после његове смрти поново стекло „независност“.

Рим није имао за циљ да покори Кримско полуострво силом, тј. анексијом локалних државних ентитета. Далеко више га је интересовало да их користи као штит против варварских хорди које су непрекидно надирале са истока.

Архитектонско-археолошки комплекс „Древни град Пантикапеј“.

Римљанима, међутим, није пошло за руком да зауставе Велику сеобу народа која је почела у 4. веку, па су војни римски контингенти постепено повучени са полуострва како би бранили метрополу. Источна римска империја (Византија) је, међутим, успела да задржи под својом влашћу јужни крај Тавриде заједно са Херсонесом све до почетка 13. века.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“