Шта се скрива у „Јунаку нашег доба“, култном роману Михаила Љермонтова?

Петр Заболотский, 1837 / Третьяковская галерея / Public Domain; Махаон, 2021
Главни јунак овог ремек-дела је један од најодбојнијих ликова у руској књижевности.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Роман је зборник кратких прича о лику који је прилично специфичан. Аутор га приказује као оваплоћење свих порока његове генерације.

Кратак садржај (Пажња, спојлер!)

Радња се дешава на Кавказу почетком 19. века. Руска империја шаље војску у борбу против спорадичних група непокорних локалних заједница.

Илустрација В. А. Пољакова за роман М.Ј. Љермонтова „Јунак нашег доба

Књига се врти око главног јунака, младог царског официра Григорија Александровича Печорина, али се у догађајима описују и многи други различити карактери.

Григориј Печорин је млади официр који је по казни прекомандован на Кавказ. Он је паметан и образован, али са конфликтним карактером. Разочаран је у живот и трага за снажним емоцијама.

Једне ноћи је видео слепог дечака који се некуд запутио и кренуо је за њим. Сазнао је да је дечак повезан са кријумчарима, па им је запретио да ће их пријавити, због чега су они покушали да га убију. Нису успели у томе и зато су нестали, оставивши дечака.

Затим Печорин одлази у бању где од досаде одлучује да освоји срце младе жене по имену Мери. Неочекивано се у бањи појављује и бивша Печоринова љубавница и он почиње да се састаје са њом и истовремено се удвара Мери како би на тај начин прикрио своју везу са удатом женом. Мери се заљубљује у Печорина, а у њу је, са друге стране, заљубљен бивши Печоринов колега. Он шири унаоколо гласине о главном јунаку и овај га убија на двобоју. На крају Печорин одбацује Мери и оставља је сломљена срца, после чега добија прекоманду на Кавказ, по казни због учешћа у двобоју.

Илустрација В. А. Пољакова за роман М.Ј. Љермонтова „Јунак нашег доба

На Кавказу се Печорин спријатељио са капетаном у чију јединицу је прекомандован. Тамо се заљубио у младу и лепу Черкескињу по имену Бела. Постигао је договор са Белиним млађим братом да добије Белу у замену за коња који је украден од ратоборног Черкеса Казбека. Бела је тако постала Печоринова љубавница али му је брзо досадила, па он и њу почиње често да оставља сломљена срца.

У његовом одсуству ратоборни Казбек покушава да отме Белу и том приликом је смртно рањава. Девојка умире на Печориновим рукама, а главни јунак добија нову прекоманду.

На новом месту Печоринов колега је једне вечери у друштву кушао своју судбину помоћу руског рулета. Хтео је да докаже да судбина постоји и нико не може умрети пре онога дана кад му је суђено да умре. Стога је уперио пиштољ себи у слепоочиницу и повукао обарач, али пиштољ није опалио. Главни јунак, међутим, и даље тврди да ће тај официр данас умрети јер он, Печорин, види „печат смрти“ на његовом лицу. И заиста, официра исте ноћи на путу до куће убија пијани козак. Печорин и сам куша своју судбину и ризикује живот како би ухватио убицу. И остаје жив.

Илустрација В. А. Пољакова за роман М.Ј. Љермонтова „Јунак нашег доба

Печорин и његов пријатељ су се растали, а код капетана је остао дневник главног јунака. Касније, када су се случајно срели, капетан је хтео да му врати дневник, али Печорин се запутио у Персију и није желео да комуницира са својим старим другом. Отишао је без поздрава.

Интерпретација

Илустрација В. А. Пољакова за роман М.Ј. Љермонтова „Јунак нашег доба

Љермонтовљево ремек-дело описује разорну силу људског егоизма и нихилизма. Печорин поседује одређени шарм, али је приказан као одбојна личност. Он је оптерећен својом надменошћу и инвидидуализмом, а не жели да превазиђе ни једно ни друго.

Где год да се нађе, он ремети уобичајени ток живота људи у тој заједници, често са драматичним и чак фаталним последицама. Из чисте знатижеље је „помрсио рачуне“ кријумчарима те су они морали да побегну оставивши слепог дечака, а овај је самим тим осуђен да некако сам преживљава. Из личних интереса је сломио срце младој жени и убио човека који је, за разлику од Печорина, заиста био заљубљен у њу. На крају је ненамерно проузроковао смрт жене која га је волела. Где год би отишао, Печорин је иза себе остављао расуло.

Илустрација В. А. Пољакова за роман М.Ј. Љермонтова „Јунак нашег доба

Љермонтов приказује јунака за кога каже да је оваплоћење порока свога времена, наглашавајући актуелност своје књиге за савременог читаоца. Писац сматра да читаоце не треба кљукати сладуњавим причама са срећним завршетком, него живот треба приказивати онаквим какав заиста јесте. Отуд и назив књиге.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“