Ко је васпитавао децу руских царева и шта су све она морала да знају

Франц Кригер/Ермитаж/Public Domain
Најважније је било да наследник трона научи како се управља државом. Поред тога, престолонаследници су у „распореду“ имали и војне диспицлине, стране језике, природне науке и филозофију, али није било запостављено ни обрађивање земље и мајсторисање у занатским радионицама.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Петар I

Непознати уметник. Портрет царевића Петра Алексејевича, 17-18. век // Лист из свеске за аритметику малог Петра I, 1688-1689.

Будући император је почео да учи чим је проходао. Имао је само годину дана када је поред играчака добио и „забавну књигу“ са илустрацијама свакодневних обавеза. Када је напунио пет година његово образовање је поверено писару Никити Зотову, а будућег учитеља је претходно проверио богослов Симеон Полоцки. На часовима је наследник престола учио да чита и пише, упознавао се са Псалтиром, Јеванђељем и Часословом.

Никита Зотов подучава Петра I различитим наукама. Минијатура из Историје Петра I П. Крекшина.

Малог Петра су заинтересовали прецизни инструменти за мерење, па је замолио да му донесу астролаб и да га науче како се он користи. Тако се упознао са холандским трговцем Францем Тимерманом који га је увео у основе математике, геометрије, фортификације и бродоградње. Они су 1688. године у Измаилову пронашли стару барку и њено „враћање у живот“ био је први корак у формирању руске флоте. Само неколико година касније Тимерман је Петру Првом организовао путовање по амстердамским бродоградилиштима, а касније се и сам бавио бродоградњом. Војно-инжењеријска знања су Петру усађивали Шкотланђанин Патрик Гордон и Швајцарац Франц Лефорт, с тим што су после теоретских предавања следили практични маневри.

Павле I

Портрет великог кнеза Павла Петровича из детињства, 1761, Фјодор Рокотов.

Систематско образовање наследника на двору Романових уведено је тек у 18. веку. Дипломата Никита Пањин је постављен за учитеља великог кнеза Павла Петровича са намером да од њега направи просвећеног монарха који ће се разумети у питања политике и економије, уметности и језика, историје и филозофије. Пањин је сам бирао предаваче који ће поучавати сина Катарине II. Тако је митрополит московски и коломенски Платон објашњавао Павлу веронауку, Семјон Порошин је био задужен за геометрију и аритметику, а италијански композитор Виченцо Манфредини га је учио да свира чембало. Дворани су истицали велику кнежеву ученост у области историје, географије и математике, као и то да је течно говорио француски, немачки, словенски и латински. Павле је имао на располагању обимну библиотеку коју му је обезбедила императорка трудећи се да му улије љубав према делима Волтера, Дидроа и Монтескјеа.

Александар I

„Портрет великих кнезова Александра Павловича и Константина Павловича“, 1764, Ричард Бромптон // Портрет Ивана Ивановича Бецког у кућном огртачу, 1776.

Катарина II је лично водила рачуна о васпитавању својих унука, будућег императора Александра I и великог кнеза Константина Павловича. Она је била истомишљеница енглеског филозофа Џона Лока који је сматрао да средина у којој дете расте утиче на формирање његове личности. Александар и Константин су се школовали по „Бакиној азбуци“, делу у коме је императорка изложила своје представе о науци, али и о моралним вредностима, тј. о трудољубљу, поштењу и многим другим. Она је своје приче поткрепљивала пословицама, а такође цитатима античких филозофа. За школски план је одговарао Иван Бецки, лични секретар Катарине II. Комуникација са предавачима није се сводила само на одају у којој је држана настава. Александар I је, на пример, успоставио веома блиске односе са наставником Фредериком Сезаром Лагарпом. Лагарп је дошао из Швајцарске да предаје француски и убрзо затим је осмислио план обуке који је Катарина подржала. Десет година је он био одговоран за образовање младића и давао им часове географије, историје, права и књижевности. Посебну пажњу је посвећивао историји, античким филозофима и мислиоцима епохе Просветитељства, трудећи се да усади ученицима узвишене моралне принципе.

Наследници нису учили само науке, него су се навикавали и на обичан рад у врту и у мајсторским радионицама. На пример, Александар Павлович се бавио земљорадњом и столарским занатом.

Николај I

„Улазак руских снага у Париз. 31. марта 1814“ непознати аутор 1815, Санкт Петербург // Николај I, портрет из детињства, 1869.

Синови Павла I Николај и Михаил су припремани за војну каријеру и зато су за њихово образовање били задужени превенствено мајори, генерали и пуковници, а ове је предводио начелник Првог кадетског корпуса Матвеј Ламсдорф. Ученици царског рода нису имали никакве посебне привилегије, за најситније прекршаје су кажњавани, чак и физички. Сурово муштрање су у одређеној мери ублажавали остали предавачи. Научник Василиј Кукољник је великим кнезовима давао часове римског и грађанског права. Учитељ великих кнегињица Андреј Шторх је био позван да држи часове из политичке економије. Он је неколико година касније направио уџбеник на основу тих предавања. Ради ширења видика Николају и Михаилу су организована путовања. Најпре су 1814. године отишли у Париз да виде како се дочекује руска војска, а неколико година касније су се отиснули на пропутовање кроз своју отаџбину.

Александар II

„Велики кнез Александар Николајевич на коњу“, 1832, Франц Кригер // Портрет Василија Жуковског, 1837, Иван Рејмерс.

Николај I је памтио колико је сурово било његово сопствено школовање, па је своме сину за главног учитеља изабрао Василија Жуковског. Овај је темељито приступио послу. Најпре је отпутовао у иностранство да проучи европско искуство, а затим је саставио специјални програм по коме се царевић Александар школовао од 8. до 20. године, и то не сам, него са још двојицом дечака, са Јосифом Виљегорским и Александром Паткуљем. Они су под руководством Жуковског учили руски језик, хемију и физику, а за све остале области су били ангажовани најбољи учитељи. Часове из права и политике им је давао законодавац Михаил Сперански, статистику, историју и географију им је предавао Константин Арсењев, а у област економије је их је уводио стручњак за финансије Јегор Канкрин. Дипломатску вештину су учили од Филипа Брунова који је много година био изасланик Русије у Великој Британији.

Николај II

Петнаестогодишњи цар са братом

Образовни програм за младог наследника трајао је 12 година. Настава је држана од девет сати ујутро до пет сати увече са паузама за гимнастику, ручак и шетњу. Николајев отац Александар III придржавао се крајње једноставног принципа: „Мени не треба порцелан. Мени требају нормална, здрава руска деца“. У томе је од велике користи био Карл Хис, предавач енглеског језика. Поред часова страног језика он је организовао и часове фискултуре и улио је својим ученицима љубав према спорту. Николај и његова браћа су радо упражњавали разне активности: јахање, пливање, стрељаштво, лов и риболов. Наравно, различите науке такође нису биле запостављене. Министар финансија Николај Бунге је био одговоран за економско образовање, док им је теорију војних утврђења предавао Цезар Кјуи, професор фортификације и писац романси и оперских дела.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“