Цар Петар је као дете имао свакојаке играчке, али му је најомиљеније било оружје – пушке, лукови и стреле, секире, копља и мачеви за децу.
Петров отац Алексеј Михајлович (1629-1676) приметио је то интересовање и формирао посебан пук за свога сина. Тако је четворогодишњи Петар постао командант свога сопственог пука.
Петар Први, портрет.
Public domainОтац му је помагао све до своје смрти 1676. године после чега је Петар наставио сам да командује уз помоћ Павла Менезија, шкотског генерала коме је цар Алексеј поверио војну обуку младог Петра.
„Војници“ у Петровом пуку су били такође дечаци, само мало старији. Носили су зелене мундире. У почетку их је било педесетак али је тај број растао јер су многа деца хтела да вежбају заједно са царевићем Петром.
Минијатура у рукопису из прве половине 18. века „Историја Петра I“ аутора П. Крекшина. Колекција А. Баратинског. ГИМ. „Војна вежба близу села Коломенско и Кожухово“, „Потешни“ пукови су у дну.
Public domainВременом је та малена војска постала позната као „потешни пукови“, тј. пукови за игру и забаву.
Раније су малене царевиће забављали лакрдијаши, жонглери и патуљци. За њих су прављене минијатурне кочије које би вукао пони, а о свему томе су се бринули житељи посебних села која су се због тога звала „потешна села“ (села за забаву). И о дечачкој војсци малог царевића Петра бринули су се житељи таквих села. Једно од њих се звало Преображенско (данас на територији Москве). Зато су и пукови добили назив „потешни“. Међутим, како је време пролазило ова „војска за забаву“ све више је личила на праву војску.
Војне игре ’потешних јединица’ Петра I код села Кожухово“, 1882.
Алексеј КившенкоПетар је имао 11 година када је 1683. први пут присуствовао правој топовској паљби. Циљ те паљбе је такође била забава. Исте године је млади војсковођа почео са обуком на терену. Већ тада је у своје пукове примао и одрасле.
У селу Преображенско је 1684. године подигнута дрвена тврђава Пресбург под надзором Франца Тимермана, Петровог новог војног учитеља. Пукови су подељени на „непријатеље“ и „браниоце“ па су увежбавали напад на малу тврђаву и њену одбрану. Растао је број војника у селима Измајлово и Семјоновско. Петар је 1686. већ користио праву артиљерију, а 1687. је организовао „поморску“ војну вежбу у Просјанском рибњаку близу Измајлова.
„Петар Први управља чамцем са једрима“, 1864.
Алексеј КившенкоПетар је 1691. године од својих дечачких пукова направио прва два регуларна пука своје будуће армије – Преображенски и Семјоновски пук. Касније су то биле прве јединице императорске гарде. Тако су 1691. године почеле праве војне вежбе које су трајале месецима.
Затим је Петар 1693. и 1694. године кренуо са својим пуковима у прави марш до Архангелске области на северу Русије и назад, а 1694. је организовао велику војну вежбу близу села Кожухово у Москви. Пуцали су прави топови и пушке, било је и људских жртава. Вежба је трајала шест недеља, у њој је учествовало преко 30.000 људи, погинула су 24 учесника, а 50 је рањено. Тако је настала војна сила која ће убрзо доћи до изражаја у Северном рату.
„’Потешна’ војска Петра I у крчми“, 1892.
Андреј РјабушкинПетар је разрадио и нову војну тактику по којој је руска армија касније била позната. Он је одбацио француску војну обуку у којој су војници третирани као „накинђурене лутке“. Руски цар је од своје армије тражио ефикасност. Није толико инсистирао на формацији колико на храбрости, чврстини и одлучности у нападу, као и на личној иницијативи сваког официра и војника. Захваљујући таквим квалитетима пешадије и коњице Русија је победила у Северном рату и већ 1720. је постала најмоћнија војна сила у Европи.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу