Шта је било велико у достигнућима Петра Великог?

Споменик Петру Великом у Москви.

Споменик Петру Великом у Москви.

Legion Media
Има пет разлога због којих је први руски император запамћен као велики државник.

Цар Петар (1672-1725) је био изузетна личност, али надимак Велики није добио због свога карактера. Правитељствујушчи сенат је 1721. године прогласио Петра Првог за руског императора и даровао му титулу „Велики“ због његових изузетних достигнућа у управљању државом.

1. Створио је руско племство и приморао га да служи држави

Војне игре Потешних јединица Петра I код села Кожухова.

Крајем 17. века руска држава је доспела у кризу. Један од разлога био је тај што су високи положаји у држави и армији припадали искључиво бољарским породицама. Петар је 1701. сматрао да земља може припадати само људима који служе држави. Чим неко престане да служи, одмах му се одузимају и земља и кметови. Демонстративно је давао племићки статус људима који раније нису припадали аристократским круговима, али су доказали храброст у биткама. Додељивао им је титуле барона и грофова које је преузео из Европе. Увео је и принцип наслеђивања племићке титуле и одредио да сваки племић ступа на службу од своје петнаесте године. Тако је створио руско племство које је, са своје стране, изградило велику Русију у 18. и 19. веку.

2. Основао је Санкт Петербург, руски град са највише европског духа

 Петар Први поставља камен темељац санктпетербуршке тврђаве.

Петар је схватао да му је потребан нови велики град у коме ће се његово племство као нови друштвени слој кретати и преплитати, међусобно такмичити и стварати нову хијерархију у руском друштву. Поред тога, Русији су биле крајње неопходне нове трговачке везе са Европом и излазак на море.

Сви поменути циљеви су постигнути једним потезом – оснивањем Санкт Петербурга 1703. године на мочварном земљишту Ингрије (дуж јужне обале Финског залива). Москва није изгубила свој значај као „стара престоница“, али су руски цареви после Петра Првог званично крунисани у новој престоници. Санкт Петербург је уједно, као што је његов оснивач и планирао, постао град европског изгледа. У њему је и живот организован на европски начин, што је допринело постизању још једног важног циља Петра Великог.

Прочитајте још! „Град на костима који ће опустети“: 5 митова о Санкт Петербургу

3. Подстакао је Русе да успоставе контакте са Европом

Берберин

Упркос устаљеном мишљењу, Петар није забрањивао ношење браде као такве. На селу су кметови наставили да носе браду, а Руси су у том периоду већином били кметови. Међутим, у градовима је Петар приморао мушкарце да плаћају значајну суму новца уколико и даље желе да носе браду (то се односило на све становнике градова изузев свештенства). Поред тога, житељима градова је било строго забрањено да носе традиционалну одећу. Петар је свима наредио да се облаче као Европљани.

У његово време су странци преплавили Русију. И све су то били гастарбајтери. Они су градили бродове, служили у војсци, радили као учитељи, организовали трговачке фирме и правили фабрике. Са друге стране, Петар је многе Русе послао у иностранство да се школују, као што је и сам из тог разлога боравио у иностранству 1697-1698. Али Петар се није само дружио са Европљанима. Он је кренуо у Велики северни рат против Шведске, најмоћније европске силе онога доба.

4. Направио је од Русије европску војну суперсилу

„Битка код Гангута“, Маурицио Бакуи.

У Великом северном рату (1700-1721) решавало се питање контроле над Балтичким морем и његовим обалама. Русија је желела да врати своје територије у Ингрији, јер су те земље припадале Московској царевини до Смутног доба, тј. до почетка 17. века. Када је Петар дошао на власт, једина велика трговачка лука у Русији био је Архангелск на Белом мору, тако да је излазак на Балтик имао одлучујући значај за развој поморске трговине. Чим је почео рат Петар је покренуо свеобухватну реформу руске армије.

Мир између Русије и Шведске успостављен је мировним споразумом у Ништаду (1721). Њиме су потврђене победе које је Русија однела у региону Балтичког мора. После победе над Шведском Русија је постала Руска империја, а Петар је проглашен за императора. Са реформисаном армијом Русија је постала европска суперсила, у којој је Петар успоставио и савремено законодавство.

Сазнајте још! Победа која је од Русије направила велесилу: 5 чињеница о Северном рату против Шведске

5. Регулисао је законом све сфере живота у Русији

Огледало

Поред ратне вештине и тактичког размишљања Петар је био и успешан законодавац. Под његовим руководством у Русији је изграђен нови правни и државни поредак, где је власт била оваплоћена у колегијумима, а они су својеврсна претеча данашњих министарстава. Највиши судски орган (после императора) био је Правитељствујушчи сенат. Руску православну цркву је Петар потчинио држави тако што је 1721. године укинуо институцију патријарха и основао Правитељствујушчи синод који је уместо патријарха функционисао као „световна“ управа над Црквом.

Петар је лично издао мноштво указа којима су регулисани детаљи свакодневног живота становника Русије. Наредио је Рускињама да више не користе чађ за чишћење зуба, научио је житеље градова да закопавају смеће на местима одређеним за то, наложио је да се за време жетве уместо српа користи коса, итд. Његове реформе су практично формирале Русију и већином су важиле све до 1917. године.

Овде прочитајте о иновацијама Петра Великог!

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“