Сматра се да је Глинка отац руске школе класичне музике. За њега се каже да је „музички Пушкин“. Најпознатија дела су му опере „Руслан и Људмила“ и „Живот за цара“ („Иван Сусањин“). „Патриотска песма“ је квинтесенција Глинкиног стваралачког трагања за изразом који дочарава руски карактер. Композиција је замишљена као прва државна химна Русије, али у царско време није била прихваћена. Али је зато управо ова мелодија, са новим речима, служила као химна Русије од 1990. до 2000. године.
Тешко је издвојити само једно дело Чајковског. Његова музика је толико позната и препознатљива да јој није потребно додатно представљање. Балет „Лабудово језеро“ је постао део светске културне баштине и изводи се широм света. Али једну мелодију из саге о Одети и њеном подмуклом алтер егу Одилији непогрешиво ће препознати свако дете у Русији. Наравно, реч је о „Плесу малих лабудова“.
„Крцко Орашчић“ је такође балет Чајковског познат широм света. У Русији је он прави симбол новогодишњих и божићних празника. Многе мелодије из овог балета су веома препознатљиве, а нарочито жустра „Руска игра“ из дивертимента, када пред јунакињом Мари и принцем Крцком Орашчићем плешу шпанска, арапска, кинеска и руска лутка у знак захвалности за спасење Краља мишева.
Чајковски је планирао да ово дело изводи виртуозни пијаниста Николај Рубинштајн, али је овај изненада одбио понуду. На премијери концерта главну партију је извео Ханс фон Билов са Бостонским симфонијским оркестром. После фантастичног успеха и сам Рубинштајн се предомислио и више пута свирао на концерту. Ово је једна од најпрепознатљивијих симфонијских мелодија. Штавише, она је интонирана уместо националне химне када су руски спортисти стајали на пиједесталу Олимпијаде 2020. у Токију и 2022. у Пекингу. Овде прочитајте детаљније о томе.
Опера „Кнез Игор“ заснована је на староруском „Слову о походу Игореву“. Међу симфонијским делима она највише одише руским духом и атмосфером. Ту је и моћан народни хор, ту су и народни инструменти, и продорне арије-плачеви у руском маниру.
Кнез Игор одлази у ратни поход против Половаца (Кумана). Велики фрагмент балета чине „Половецке игре“ у табору кана који је заузео руску земљу. Хор заробљеница пева потресну песму „Одлети на крилима ветра“, једну од најпознатијих руских мелодија.
Римски-Корсаков је компоновао 15 опера и у многим од њих је интерпретирао народни фолклор и руску културу. Једна од таквих је „Бајка о цару Салтану“, заснована на истоименом делу Александра Пушкина у коме се дешавају многе чаролије и између осталог кнез Гвидон сусреће предивну принцезу Лабудицу. Једна од најпознатијих мелодија опере је виртуозни оркестарски интерлудиј „Бумбаров лет“. То је музичка пратња сцене у којој се Гвидон претвара у бумбара да би тајно одлетео код свога оца.
Овај балет је најпопуларније Прокофјевљево дело и уједно једна од најпопуларнијих представа 20. века. Премијера је одржана 1940. године на сцени Маријинског театра у Лењинграду. Најпознатија мелодија у балету је „Плес витезова“. Свакако сте је већ чули (искоришћена је, на пример, у песми Робија Вилијамса „Party Like a Russian“).
Дмитриј Шостакович је један од најпопуларнијих композитора 20. века. Својевремено је номинован за „Оскара“ за адаптацију музике Модеста Мусоргског приликом екранизације опере „Хованшчина“. Међутим, сам Шостакович у СССР-у није био добро прихваћен. Сматрало се да је његова музика „конфузна“ и компликована. Почетак Другог светског рата затекао је композитора у Лењинграду, где је он предавао у конзерваторијуму. Пријавио се као добровољац да иде на фронт, али је остављен да студентима предаје музику. Симфонију је почео да компонује у време опсаде, уз звуке немачких авионских напада, а завршио ју је у евакуацији. Седма симфонија има четири дела, посвећена је Лењину, Октобарској револуцији и Лењинграду. Премијерно је изведена већ 1942. у Лењинграду.
Совјетски композитор Хачатурјан добио је Стаљинову награду за балет „Гајане“ у коме је приказао своју родну Јерменију и локални колорит, а такође совјетску власт и колхозе. „Игра сабљама“ је мелодија која се изводи док траје сцена свадбе главних јунака на самом крају балета. Ова мелодија је постала светски хит. Освајала је прва места на музчким хит парадама и могла се чути из свих џубокса у САД у извођењу америчких оркестара. За ову мелодију је везана и занимљива легенда. Наводно је Салвадор Дали позвао у госте Хачатурјана док је овај гостовао у Шпанији. Композитор је неколико часова чекао ексцентричног сликара у холу његове куће, да би у једном тренутку Дали истрчао потпуно наг и уз веома гласну мелодију „Игре сабљама“ плесао испред аутора, а затим се повукао.
Ова композиција је посвећена изградњи првих објеката Магнитогорског металуршког комбината у СССР-у, али је временом постала прави саундтрек совјетског доба. Бодра мелодија са звонким ударним инструментима одлично дочарава прогрес, индустријализацију и енергију нове земље. Свита је постала позната сваком грађанину Русије када је изабрана да буде шпица главног информативног ТВ програма „Време“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу