10 дела руске класичне музике које обавезно треба знати

Кира Лисицка (Photo: Александр Макаров/Sputnik; Legion Media)
Вероватно сте раније већ чули све ове класичне мелодије, јер су сувише добро познате. Али сад ћете тачно знати да су их компоновали руски композитори.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Михаил Глинка – „Патриотска песма“ (1833)

Сматра се да је Глинка отац руске школе класичне музике. За њега се каже да је „музички Пушкин“. Најпознатија дела су му опере „Руслан и Људмила“ и „Живот за цара“ („Иван Сусањин“). „Патриотска песма“ је квинтесенција Глинкиног стваралачког трагања за изразом који дочарава руски карактер. Композиција је замишљена као прва државна химна Русије, али у царско време није била прихваћена. Али је зато управо ова мелодија, са новим речима, служила као химна Русије од 1990. до 2000. године.

2. Петар Чајковски – „Плес малих лабудова“ из балета „Лабудово језеро“ (1876)

Тешко је издвојити само једно дело Чајковског. Његова музика је толико позната и препознатљива да јој није потребно додатно представљање. Балет „Лабудово језеро“ је постао део светске културне баштине и изводи се широм света. Али једну мелодију из саге о Одети и њеном подмуклом алтер егу Одилији непогрешиво ће препознати свако дете у Русији. Наравно, реч је о „Плесу малих лабудова“.

3. Петар Чајковски – „Руска игра“ из балета „Крцко Орашчић“ (1892)

„Крцко Орашчић“ је такође балет Чајковског познат широм света. У Русији је он прави симбол новогодишњих и божићних празника. Многе мелодије из овог балета су веома препознатљиве, а нарочито жустра „Руска игра“ из дивертимента, када пред јунакињом Мари и принцем Крцком Орашчићем плешу шпанска, арапска, кинеска и руска лутка у знак захвалности за спасење Краља мишева.

4. Петар Чајковски. Концерт бр. 1 за клавир и оркестар (1875)

Чајковски је планирао да ово дело изводи виртуозни пијаниста Николај Рубинштајн, али је овај изненада одбио понуду. На премијери концерта главну партију је извео Ханс фон Билов са Бостонским симфонијским оркестром. После фантастичног успеха и сам Рубинштајн се предомислио и више пута свирао на концерту. Ово је једна од најпрепознатљивијих симфонијских мелодија. Штавише, она је интонирана уместо националне химне када су руски спортисти стајали на пиједесталу Олимпијаде 2020. у Токију и 2022. у Пекингу. Овде прочитајте детаљније о томе.

5. Александар Бородин – „Одлети на крилима ветра“ из опере „Кнез Игор“ (1890)

Опера „Кнез Игор“ заснована је на староруском „Слову о походу Игореву“. Међу симфонијским делима она највише одише руским духом и атмосфером. Ту је и моћан народни хор, ту су и народни инструменти, и продорне арије-плачеви у руском маниру.

Кнез Игор одлази у ратни поход против Половаца (Кумана). Велики фрагмент балета чине „Половецке игре“ у табору кана који је заузео руску земљу. Хор заробљеница пева потресну песму „Одлети на крилима ветра“, једну од најпознатијих руских мелодија.

6. Никлоај Римски-Корсаков – „Бумбаров лет“ из опере „Бајка о цару Салтану“ (1899)

Римски-Корсаков је компоновао 15 опера и у многим од њих је интерпретирао народни фолклор и руску културу. Једна од таквих је „Бајка о цару Салтану“, заснована на истоименом делу Александра Пушкина у коме се дешавају многе чаролије и између осталог кнез Гвидон сусреће предивну принцезу Лабудицу. Једна од најпознатијих мелодија опере је виртуозни оркестарски интерлудиј „Бумбаров лет“. То је музичка пратња сцене у којој се Гвидон претвара у бумбара да би тајно одлетео код свога оца.

7. Сергеј Прокофјев – „Плес витезова“ из балета „Ромео и Јулија“ (1935)

Овај балет је најпопуларније Прокофјевљево дело и уједно једна од најпопуларнијих представа 20. века. Премијера је одржана 1940. године на сцени Маријинског театра у Лењинграду. Најпознатија мелодија у балету је „Плес витезова“. Свакако сте је већ чули (искоришћена је, на пример, у песми Робија Вилијамса „Party Like a Russian“).

8. Дмитриј Шостакович – Седма („Лењинградска“) симфонија (1941)

Дмитриј Шостакович је један од најпопуларнијих композитора 20. века. Својевремено је номинован за „Оскара“ за адаптацију музике Модеста Мусоргског приликом екранизације опере „Хованшчина“. Међутим, сам Шостакович у СССР-у није био добро прихваћен. Сматрало се да је његова музика „конфузна“ и компликована. Почетак Другог светског рата затекао је композитора у Лењинграду, где је он предавао у конзерваторијуму. Пријавио се као добровољац да иде на фронт, али је остављен да студентима предаје музику. Симфонију је почео да компонује у време опсаде, уз звуке немачких авионских напада, а завршио ју је у евакуацији. Седма симфонија има четири дела, посвећена је Лењину, Октобарској револуцији и Лењинграду. Премијерно је изведена већ 1942. у Лењинграду.

9. Арам Хачатурјан– „Игра сабљама“ из балета „Гајане“ (1942)

Совјетски композитор Хачатурјан добио је Стаљинову награду за балет „Гајане“ у коме је приказао своју родну Јерменију и локални колорит, а такође совјетску власт и колхозе. „Игра сабљама“ је мелодија која се изводи док траје сцена свадбе главних јунака на самом крају балета. Ова мелодија је постала светски хит. Освајала је прва места на музчким хит парадама и могла се чути из свих џубокса у САД у извођењу америчких оркестара. За ову мелодију је везана и занимљива легенда. Наводно је Салвадор Дали позвао у госте Хачатурјана док је овај гостовао у Шпанији. Композитор је неколико часова чекао ексцентричног сликара у холу његове куће, да би у једном тренутку Дали истрчао потпуно наг и уз веома гласну мелодију „Игре сабљама“ плесао испред аутора, а затим се повукао.

10. Горгиј Свиридов – Свита „Време, напред!“ (1965)

Ова композиција је посвећена изградњи првих објеката Магнитогорског металуршког комбината у СССР-у, али је временом постала прави саундтрек совјетског доба. Бодра мелодија са звонким ударним инструментима одлично дочарава прогрес, индустријализацију и енергију нове земље. Свита је постала позната сваком грађанину Русије када је изабрана да буде шпица главног информативног ТВ програма „Време“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“