Јусупови су били један од најстаријих и најбогатијих племићких родова у Русији. Поседовали су дворац на кеју реке Мојке у Санкт Петербургу, и он је био у њиховом власништву од почетка 19. века до револуције 1917. године. Споља дворац можда и не изгледа нарочито раскошно, али зато има један од најбогатије украшених ентеријера у Русији.
Свака сала је уметничко дело.
Дворац има и раскошан домаћи театар, који по раскоши декорација може да се мери са Бољшим и Маријинским театром.
Строгановски дворац у Санкт Петербургу са обале Мојке.
Alex 'Florstein' Fedorov (CC BY-SA 4.0)У Петербургу има много двораца, између осталог и царских. Ово ружичасто здање дочекује свакога ко одлучи да се прошета Невским проспектом – главном улицом Петербурга. Друга фасада се може видети са кеја реке Мојке.
Саградио га је дворски архитекта, Италијан Растрели, који је пројектовао Царско Село, Петерхофски дворац и Зимски дворац. Власник овог дворца је био барон Сергеј Строганов, а затим и његови потомци, страствени колекционари сликарства.
Сада здање служи као филијала Руског музеја.
Род Шереметјевих је био богат. Они су могли себи да приуште огромну летњу резиденцију у предграђу Москве. Дворац је дрвена грађевина из 18. века, и још увек је у одличном стању.
Још је упечатљивији парк око њега, са плитким пећинама и павиљонима које су у европском маниру пројектовали талентовани народни неимари.
Шереметјеви су имали и стаклену башту, где су гајили егзотично воће. Најзанимљивије је то што они уопште нису живели у овом дворцу, па чак нису у њему ни ноћивали. Овде су само окупљали многобројне госте ради забаве.
Шереметјеви су имали мноштво вила и имања широм Русије, и познати дворац у Москви, где им је био театар са трупом коју су чинили кметови. Тај театар је био чувен у целој земљи.
Шереметјевски дворац, фрагмент јужне фасаде.
LeonridЈедан од потомака власника Кускова подигао је крајем 19. века на обали Волге фантастичан дворац у стилу неоготике.
Крим је био омиљено летовалиште руског племства и царске породице. На јужној ривијери је смештено неколико раскошних царских двораца.
Ливадија и Масандра су припадале царској породици Романов, један дворац је био у власништву кнезова Јусупових, а веома је необичан и готски замак грофа Воронцова, намесника свих јужних руских губернија.
Градио га је енглески дворски архитекта Едвард Блор, аутор главне фасаде Букингемског дворца у Лондону!
У варошици Рамоњ, 40 км од Вороњежа, налази се још један готски замак. Таква здања су била модерна у 19. веку.
Дворац принцезе Олденбуршке, Рамоњ.
Дарја Апасаова (CC BY-SA 4.0)Замак није припадао макар коме. Власници су били племићи немачког порекла из чувеног рода Олденбург. Међу њима је било и принчева, и кнезова, и војвода...
Прича се да у Великом отаџбинском рату Немци нису хтели да бомбардују замак када су сазнали да власници имају немачко порекло.
Архангелско је једно од најраскошнијих имања у Подмосковљу. Много пута је мењало власника. У различитим периодима поседовале су га најстарије и најбогатије племићке породице: Шереметјеви, Голицини и Јусупови.
Архитектонски ансамбл који чине дворац и парк формиран је крајем 18. и почетком 19. века. Веома личи на раскошне резиденције које су руски цареви имали у близини Петербурга.
Овдашњи парк садржи велики број скулптура, неколико двораца, сопствени театар, па чак и породични храм и гробницу Јусупових са стубовима. Живописни пејзаж крунише поглед на реку Москву.
Шуваловски дворац на обали Фонтанке.
Сергеј Смољски/TASSПредставник угледног рода Наришкиних је током 1820-их купио плац на обали реке Фонтанке у Санкт Петербургу. Он и његови рођаци су на том месту неколико пута темељито преуређивали дворац.
Данашњи изглед здање је добило крајем 19. века. Еклектицизам у његовој архитектури представља спој елемената позног класицизма и неоренесансе.
Музеј Фаберже
https://fabergemuseum.ru/Касније су се Наришкини ородили са родом Шувалових, чија је породица поседовала дворац до револуције 1917. године. У совјетско доба је коришћен у различите сврхе, да би 2013. године овде био размештен Музеј Фабержеа.
Ово имање је некада припадало кнезовима из рода Голициних. Својевремено су ову земљу поседовали цареви, најпре Иван Грозни, па Борис Годунов, да би Петар I поклонио имање свом васпитачу Борису Голицину.
Близу имања је кућа која је припадала баби Александра Пушкина, тако да је велики руски песник још као дете често боравио у дворцу, у његовом парку и у Вјазјомском храму.
Имање је било сведок историјских догађаја током рата 1812. године. Причало се да је у дворцу преноћио руски војсковођа Михаил Кутузов, а одмах сутрадан Наполеон, који је водио војску на Москву.
Имање је припадало ванбрачном сину Катарине II, грофу Алексеју Бобринском. Испред виле је био уређен парк, а речни ток је преграђен тако да је направљен рибњак са фонтаном у центру.
На имању је подигнут и храм са барокним звоником. У другом светском рату је вила скоро до темеља срушена. Реконструисана је током 1980-их.
Дворац-музеј Бобринских, ентеријер.
Laktrissa (CC BY-SA 4.0)Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
