10 племићких двораца који су раскошнији од царских (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Јусуповски дворац у Санкт Петербургу

Јусупови су били један од најстаријих и најбогатијих племићких родова у Русији. Поседовали су дворац на кеју реке Мојке у Санкт Петербургу, и он је био у њиховом власништву од почетка 19. века до револуције 1917. године. Споља дворац можда и не изгледа нарочито раскошно, али зато има један од најбогатије украшених ентеријера у Русији.

Свака сала је уметничко дело.

Дворац има и раскошан домаћи театар, који по раскоши декорација може да се мери са Бољшим и Маријинским театром.

2. Строгановски дворац у Санкт Петербургу

У Петербургу има много двораца, између осталог и царских. Ово ружичасто здање дочекује свакога ко одлучи да се прошета Невским проспектом – главном улицом Петербурга. Друга фасада се може видети са кеја реке Мојке.

Саградио га је дворски архитекта, Италијан Растрели, који је пројектовао Царско Село, Петерхофски дворац и Зимски дворац. Власник овог дворца је био барон Сергеј Строганов, а затим и његови потомци, страствени колекционари сликарства.

Сада здање служи као филијала Руског музеја.

3. Имање Шереметјевих у Кускову, Москва

Род Шереметјевих је био богат. Они су могли себи да приуште огромну летњу резиденцију у предграђу Москве. Дворац је дрвена грађевина из 18. века, и још увек је у одличном стању.

Још је упечатљивији парк око њега, са плитким пећинама и павиљонима које су у европском маниру пројектовали талентовани народни неимари.

Шереметјеви су имали и стаклену башту, где су гајили егзотично воће. Најзанимљивије је то што они уопште нису живели у овом дворцу, па чак нису у њему ни ноћивали. Овде су само окупљали многобројне госте ради забаве.

4. Замак Шереметјева у Јурину (Република Мариј Ел)

Шереметјеви су имали мноштво вила и имања широм Русије, и познати дворац у Москви, где им је био театар са трупом коју су чинили кметови. Тај театар је био чувен у целој земљи.

Један од потомака власника Кускова подигао је крајем 19. века на обали Волге фантастичан дворац у стилу неоготике.

5. Воронцовски дворац у Алупки, Крим

Крим је био омиљено летовалиште руског племства и царске породице. На јужној ривијери је смештено неколико раскошних царских двораца.

Ливадија и Масандра су припадале царској породици Романов, један дворац је био у власништву кнезова Јусупових, а веома је необичан и готски замак грофа Воронцова, намесника свих јужних руских губернија.

Градио га је енглески дворски архитекта Едвард Блор, аутор главне фасаде Букингемског дворца у Лондону!

6. Дворац Олденбуршких племића у Вороњешкој области

У варошици Рамоњ, 40 км од Вороњежа, налази се још један готски замак. Таква здања су била модерна у 19. веку.

Замак није припадао макар коме. Власници су били племићи немачког порекла из чувеног рода Олденбург. Међу њима је било и принчева, и кнезова, и војвода...

Прича се да у Великом отаџбинском рату Немци нису хтели да бомбардују замак када су сазнали да власници имају немачко порекло.

7. Дворац са имањем Архангелско у Москви

Архангелско је једно од најраскошнијих имања у Подмосковљу. Много пута је мењало власника. У различитим периодима поседовале су га најстарије и најбогатије племићке породице: Шереметјеви, Голицини и Јусупови.

Архитектонски ансамбл који чине дворац и парк формиран је крајем 18. и почетком 19. века. Веома личи на раскошне резиденције које су руски цареви имали у близини Петербурга.

Овдашњи парк садржи велики број скулптура, неколико двораца, сопствени театар, па чак и породични храм и гробницу Јусупових са стубовима. Живописни пејзаж крунише поглед на реку Москву.

8. Шуваловски дворац у Санкт Петербургу

Представник угледног рода Наришкиних је током 1820-их купио плац на обали реке Фонтанке у Санкт Петербургу. Он и његови рођаци су на том месту неколико пута темељито преуређивали дворац.

Данашњи изглед здање је добило крајем 19. века. Еклектицизам у његовој архитектури представља спој елемената позног класицизма и неоренесансе.

Касније су се Наришкини ородили са родом Шувалових, чија је породица поседовала дворац до револуције 1917. године. У совјетско доба је коришћен у различите сврхе, да би 2013. године овде био размештен Музеј Фабержеа.

9. Дворац Велики Вјазјоми у Московској области

Ово имање је некада припадало кнезовима из рода Голициних. Својевремено су ову земљу поседовали цареви, најпре Иван Грозни, па Борис Годунов, да би Петар I поклонио имање свом васпитачу Борису Голицину.

Близу имања је кућа која је припадала баби Александра Пушкина, тако да је велики руски песник још као дете често боравио у дворцу, у његовом парку и у Вјазјомском храму.

Имање је било сведок историјских догађаја током рата 1812. године. Причало се да је у дворцу преноћио руски војсковођа Михаил Кутузов, а одмах сутрадан Наполеон, који је водио војску на Москву.

10. Богородицко имање у Тулској области

Имање је припадало ванбрачном сину Катарине II, грофу Алексеју Бобринском. Испред виле је био уређен парк, а речни ток је преграђен тако да је направљен рибњак са фонтаном у центру.

На имању је подигнут и храм са барокним звоником. У другом светском рату је вила скоро до темеља срушена. Реконструисана је током 1980-их.