„Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин.“. То је чувена реченица којом Лав Толстој почиње свој роман. Читалац се не упознаје одмах са главном јунакињом, него најпре са њеним братом Стивом. Испоставило се да он вара своју жену, због чега се све пореметило у њиховој идиличној породици са петоро деце.
Ана Карењина путује из Санкт Петербурга у Москву како би помогла супружницима да се помире, и заиста у томе успева. Стивина жена по Анином савету опрашта своме мужу, као да се ништа није ни десило.
Међутим, на железничкој станици Ана сусреће младог и лепог официра Алексеја Вронског. Од тог тренутка он стално мисли на њу... Ана више не осећа љубав према своме мужу (који је много старији од ње), досадио јој је живот у високом друштву, не доноси јој радост чак ни 8-годишњи син. У таквом расположењу Карењина се заинтересовала за Вронског.
Њихова љубавна веза постаје толико страствена да цело високо друштво то види и осуђује. Анин муж такође моли супругу да се понаша мало скромније... После прве ноћи коју Карењина и Вронски проводе заједно она осећа да је учинила зло дело и схвата да су од тог тренутка њих двоје заувек везани једно за друго.
Вронски предлаже Ани да напусти мужа и да се уда за њега. Господин Карењин, међутим, не даје сагласност за развод и „кажњава“ неверну жену тако што се сели на другу адресу и одводи сина са собом.
Вронски такође запада у незгодну ситуацију. Ако би се отворено састајао са Аном морао би да напусти службу, а њему се допада и сопствени положај у друштву и начин живота (као и пажња коју му указују жене). Најзад, Ана рађа Вронском дете, што овога приморава да напусти војну службу. Она је већ у хистеричном стању, уморна је од све те лажи, од осуде друштва и проблема са мужем. Карењина је несрећна, а Вронски измрцварен њеном хистеријом и бескрајним приговарањем. На крају се Ана баца под воз. Вронски покушава некако да „исплива“ из свих проблема и добровољно одлази у рат, а господин Карењин преузима бригу о њиховом детету.
Толстој је познат по промовисању моралних вредности, а у његовом вредносном систему прељуба је највећи грех. У својим каснијим романима и есејима он је наставио да развија ову тему и тврдио да је то један од највећих проблема у друштву.
Критичари су уверени да Толстој „кажњава“ Ану суровом смрћу. Он њу осуђује што је ради љубавне везе оставила сина и што јој је страст била важнија од породичних вредности. Са друге стране, њен муж, господин Карењин, на први поглед делује помало одбојно, али је заправо човек високог морала.
Друга важна линија заплета, супротна линији Карењине, посвећена је Константину Љевину (за кога се сматра да је Толстојев алтер его). Он је одговорна личност, срећан је када се брине о своме имању и земљи, па чак и коси траву заједно са својим кметовима (то је иначе детаљ из Толстојеве биографије). Он се заљубљује у младу девојку Кити. Она је у почетку заљубљена у Вронског, али јој Љевинова искреност, по свему судећи, више значи. Они најзад ступају у брак и живе срећно (за разлику од „токсичних“ односа између Карењине и Вронског).
Роман је пун компликованих осећања и емоција које се могу интерпретирати на више начина. „Ана Карењина“ спада међу најпопуларнија руска књижевна дела. Ова књига је утицала на многе друге писце и доживела је десетине екранизација широм света.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
