Како је совјетски научник дешифровао писмо Маја

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

За овог ћутљивог интроверта се говорило да је ексцентричан. Мало је причао о себи и зато је важио за генијалног чудака и мистичну личност. О њему су колале крајње егзотичне гласине и приче. Он је много волео мачке и у свим научним чланцима је покушавао да објави свој портрет са вољеном мачком по имену Аспид (и чак ју је уписивао као коаутора својих радова, али су уредници избацивали њено име). Бавио се мистиком. Дипломски рад му је био посвећен шаманизму, а проучавао је и везу курилског народа Аину са Индијанцима и радио на дешифровању писма са Ускршњих острва, као и протоиндијског језика.

Јуриј Кнорозов је први пут посетио у Мексико почетком 1990-их, када је већ био у годинама. Тамо је дочекан као чувена личност. За њега у Мексику и дан-данас зна свако дете, док у Русији он углавном није познат. Кнорозов је, наиме, успео да реши главну загонетку америчког континента, над којом су неколико векова лупали главу сви научници хиспанојезичког света – дешифровао је писмо цивилизације Маја. Како му је то пошло за руком и зашто се уопште почео тиме бавити?

„Дете Стаљиновог доба“

Јуриј Кнорозов је рођен 1922. године у Харкову, у породици руских интелектуалаца. Преживео је велику глад у совјетској Украјини током 1930-их и касније је констатовано да је неспособан за служење војног рока.

Студирао је историју на Харковском универзитету. Био је на другој години студија када су нацисти заузели град. Мало се зна о његовом животу под окупацијом, јер у совјетско време није био обичај да се прича о томе, чак се помало и скривала чињеница да је један део земље био окупиран. После окупације цела породица се преселила у Москву и Кнорозов је уз одређене напоре ипак успео да се пребаци на Московски универзитет, где се озбиљно заинтересовао за етнографију.

Совјетска власт је била сумњичава према житељима окупираних територија, подозревајући да су можда сарађивали са нацистима. Управо та „црна мрља“ у биографији трасирала је животни пут Јурија Кнорозова. Њему је, наиме, било забрањено да упише постдипломске студије (и утолико пре му није било дозвољено да путује у иностранство). „Типично дете Стаљиновог доба“, говорио је у шали Кнорозов.

Из Москве се преселио у Лењинград, где је по препоруци његових професора примљен на радно место у Музеј етнографије народа СССР-а. Живео је аскетски, па чак и сиротињски. Добио је собичак у згради преко пута музеја и увек носио једно исто скромно одело. Радни кабинет је делио са другим научницима, где је за својим малим радним столом, окружен прашњавим гомилама књига, у слободно време решавао највеће загонетке човечанства.

Совјетски научник покушава да пронађе кључ мистерије цивилизације Маја

Још у Москви је Кнорозов прочитао чланак немачког научника Паула Шелхаса, који је тврдио да је мајанско писмо немогуће дешифровати. Млади научник је то доживео као изазов.

„Све што је смислио један људски ум, може да одгонетне други људски ум“, рекао је касније Кнорозов у једном интервјуу. У Совјетском Савезу се пре њега нико није бавио овом темом, па је он покушао да се огледа у њој.

Још док је био студент Московског универзитета он је помагао у сређивању архива војних трофеја из Немачке и међу материјалима Берлинске библиотеке пронашао је издање три сачувана рукописна „кодекса Маја“ који су објављени 1930. године. Поред тога, наишао је и на други важан документ: „Саопштење о дешавањима у Јукатану“ из 16. века. Написао га је католички бискуп Дијего де Ланда када су Шпанци освојили Мексико и и територију Маја. У њему је наводио податке о култури и писмености те цивилизације, нацртао тридесетак хијероглифа и чак предложио своју верзију латиничног писма.

„Први мој корак је био да искористим такозвану позициону статистику. Њена суштина је у бројању знакова који заузимају одређену позицију. Циљ овог метода је да се сагледа који знаци и колико често се срећу на одређеним местима, рецимо на крају или почетку речи, а не колико их укупно има...“, објаснио је Кнорозов свој математички метод у интервјуу за лист „Вечерний Ленинград“. Проучивши документе схватио је да се сваки знак у писму Маја чита као слог, па је тако предложио систем читања читавог језика.

Кнорозов је 1952. објавио чланак „Древна писменост Централне Америке“ у етнографском часопису, где је изложио свој метод. Рад је заинтересовао научне кругове, па је Кнорозовљев московски професор предложио Јурију да напише дисертацију на ту тему. Штавише, на одбрани дисертације професор је тражио да се прескочи степен кандидата наука и да се његовом штићенику одмах додели степен доктора наука, што је у совјетској науци био крајње редак случај.

Дешифровано писмо Маја је омогућило научницима да из нове перспективе сагледају најзагонетнију древну цивилизацију Северне Америке, да дубље проуче њену културу и начин живота, што је имало невероватно велики значај за цео свет, а посебно за шпанско говорно подручје.

Звезда Латинске Америке појавила се тамо тек током 1990-их

Светска јавност је за Кнорозовљево откриће сазнала 1956. године, када је његов чланак „Мистерија Маја“ објављен у часопису „Советский Союз“. Научник је објавио и монографију о мајанском писму, после чега му је (гле чуда!) дозвољено да оде у иностранство на конгрес американиста у Копенхагену, где је он прочитао реферат о своме открићу.

У Лењинград су на „поклоњење“ Кнорозову почели да долазе мексички студенти, научници, па чак и политичари. Посетио га је и Хакобо Арбенз Гузман, свргнути председник Гватемале (на чијој територији су такође живеле Маје), и у музејској књизи утисака оставио белешку о „љубазном совјетском научнику Ј. Кнорозову коме наш народ Маја толико дугује“.

Кнорозов је током 1970-их објавио и превод доступних текстова Маја. За научне заслуге добио је Државну награду СССР-а. Поредили су га са Жаном Шамполионом који је у 19. веку дешифровао египатске хијероглифе, што је совјетском научнику, наравно, невероватно годило.

Јуриј Кнорозов је жарко желео да уживо види слова народа Маја, и та жеља му се остварила тек у његовим позним годинама, током 1990-их, четири деценије након великог открића. Отпутовао је у Гватемалу на лични позив председника државе, а затим је три пута посетио Мексико. Најзад је први пут видео најважније архитектонске споменике Маја: Паленке, Мериду, Ушмал, Дзибилчалтун и још много тога. Поред свега, од мексичког амбасадора у Русији добио је почасни Орден астечког орла којим се веома поносио.