Санкт Петербург у графици 18. века

Михаил Махајев. Велики дворац у Оранијенбауму. Друга половина 1750-х.

Михаил Махајев. Велики дворац у Оранијенбауму. Друга половина 1750-х.

Руски музеј
Ево како је Санкт Петербург изгледао пре неколико стотина година.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Основан 1703. године од стране Петра Великог, Санкт Петербург је одувек био један од најважнијих градова у Русији и, неко време, њена политичка престоница, а тренутно носи незваничну титулу „културне престонице“ земље. Захваљујући радовима руског цртача и гравера Михаила Махајева (1718-1770), имамо прилику да видимо како је град изгледао пре више векова.

Карта Санкт Петербурга 1753. Михаил Махајев

Графички радови Махајева не само да дају прилику да виде архитектуру града, већ га представљају и у перспективи „разгледнице“, што је у време кад је овај уметник стварао било веома иновативно и дочаравало је ефекат „личног присуства“.

Дворац у Царском селу. Михаил Махајев

Цртежи Махајева нису изузетни само по њиховој прецизности, тачности  и сликовитости, већ и по томе што су их други уметници обилато користили за своје велике гравуре.

Поглед на Зимски дворац и канал који повезује реке Мојку и Неву. Михаил Махајев

Данас су радови овог уметника изложени у Руском државном музеју, Ермитажу, Пушкиновом државном музеју лепих уметности, а могу се видети и у колекцији Њујоршког Метрополитена.

Поглед на Државни колегијум и Берзу (Гостиниј двор) - трговачке штандове. Михаил Махајев
Поглед на Берзу са стране Мале Неве. Михаил Махајев
Невски проспект. Михаил Махајев
Михаил Махајев

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“