Кратак сажетак романа „Браћа Карамазови“ Фјодора Достојевског

Russia Beyond (Константин Шапиро/ Public Domain; Getty Images; „Эксмо“/ Pocket book, 2021)
Овај роман је пун психолошке и религијске контемплације, али је то уједно и невероватно узбудљива детективска прича! Ако неко хоће да остави утисак образоване и начитане особе, треба да буде упознат са садржајем и смислом ове књиге.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
Фјодор Карамазов има три сина, али они никада нису били у добрим односима. Један је осумњичен за убиство оца због жене и новца... Може ли се сазнати ко је и зашто убио Фјодора Павловича?

Дмитриј, Иван и Алексеј синови Фјодора Карамазова, похотног и циничног провинцијског спахије. Сва тројица имају потпуно различит карактер и погледе на свет.

„Браћа Карамазови“, 1968.

Најмлађи син Алексеј са својих 20 година већ се спрема да постане монах. Он је верујући човек и све време проводи у оближњем манастиру са старим и мудрим монахом Зосимом. Средњи син Иван је учењак, филозоф и скептичар прилично хладног ума. Он се стално бори са својим мислима, покушавајући да схвати има ли Бога или не, и постоји ли душа или не постоји... И увек се расправља са Алексејем о верским питањима.

И Алексеј и Иван су забринути због очевог односа са њиховим старијим братом. Дмитриј, најстарији син из првог Фјодоровог брака, никада није осетио очинску љубав и пажњу, а о очевом новцу да и не говоримо. Још као веома млад се преселио код рођака и касније се није често виђао са оцем. Дмитриј је осетљив, импулсиван и страствен човек (по темпераменту он у суштини највише личи на оца). Роман почиње тако што Дмитриј тражи од оца новац и део наследства, и оптужује га да овај није узео учешћа у Дмитријевом васпитавању. Али Фјодор не намерава да му да било шта. Њихови ионако лоши односи додатно се компликују чињеницом да обојица воле једну исту жену, Грушењку... А она? Она флертује са обојицом.

„Браћа Карамазови“, 1968.

Дмитриј очајнички мотри на Грушењку и покушава да затекне њу и оца када су заједно. Иван се чак прибојава да Дмитриј може и убити свога оца због новца и жене. Једне ноћи, док Дмитриј са Грушењком бурно проводи време у крчми, долазе жандари и саопштавају да му је отац убијен. Дмитриј је ухапшен као главни осумњичени.

Прави убица, међутим, открива Ивану своје недело. Убица је, по свему судећи, Смердјаков, лакеј убијеног Фјодора Павловича. Он му је уједно и тајни син, кога је Фјодору родила сељанка са његовог имања. Он каже да су га на убиство подстакла Иванова размишљања, јер ако нема Бога, онда нема ни морала и све је дозвољено. Са друге стране, Смердјаков има алиби, јер се у време убиства правио да има напад епилепсије. На крају убица не може све то да поднесе и извршава самоубиство.

„Браћа Карамазови“, 1968.

У завршници романа се детаљно описује суђење Дмитрију Карамазову. Иван на суду износи случај са Смердјаковом, али на крају те приче добија напад хистерије и зато му нико не верује. Сви мисле да он само покушава да спасе свога брата. У међувремену тужилац излаже своје оптужбе, а чувени адвокат своју одбрану. И најзад, порота проглашава кривим невиног Дмитрија, а суд изриче казну затвора.

Који је дубљи смисао романа?

Позоришна представа „Браћа Карамазови“ по роману у режији Лава Додина на сцени Московског академског позоришта „Владимир Мајаковски“.

Достојевски је радњу позајмио из стварног живота, тј. из вести о злочину коју је прочитао у новинама. Али то је само детективска линија романа, док је његов смисао далеко дубљи. Последње дело Фјодора Достојевског је квинтесенција његових размишљања о природи љубави, греха, Бога и морала. Роман је изузетно психолошки садржајан (Достојевски је и иначе пионир психолошког приступа у руској књижевности). Он покушава да схвати руску душу и анализира мисли и понашање ликова. Зашто они тако поступају? Шта их нагони да чине све своје грехе? То су питања која муче великог писца.

Лик по имену Зосима је стари монах који даје верницима мудре савете и живи савршеним хришћанским животом у великој духовној дисциплини и молитви. Прототип старца Зосиме је свети Амвросије Оптински, старац и монах који је још за живота поштован као светитељ. Његов лик је пример јаке вере која може да спасе душу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“