50 најпознатијих совјетских и руских ЦРТАЋА (ВИДЕО)

Кира Лисицка
Изумитељи технологија анимације, најпознатије екранизације, омиљени јунаци које су заволели многи гледаоци широм света, савремене популарне цртане серије – све је то историја руске анимације која траје дуже од једног столећа.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. „Лепа Луканида“ или „Рат стрижибуба и јеленака“, 1912.

Први луткарски филм направљен је техником снимања појединачних кадрова, што је почетком 20. века било нешто ново у целом свету. Снимио га је утемељивач комерцијалне анимације Владислав Старевич. Прича је сатирична копија популарних витешких романа: за наклоност удате царице јеленака бори се гроф Герос из непријатељског племена стрижибуба. У анимираном филму су искоришћени осушени инсекти из колекције коју је Старевич лично поседовао, будући да се он дуго бавио ентомологијом. Ово остварење је имало невероватан успех у целом свету. Првобитно је то био неми филм, али сто година касније руски „Госфильмофонд“ га је рестаурисао и додао уз њега музику и глас наратора како би и савремени гледаоци могли схватити све перипетије љубавне битке међу инсектима.

2. „Пошта“, 1929.

Први совјетски звучни цртани филм у обојеној верзији је постао и први совјетски цртаћ у боји. Осмислио га је илустратор Михаил Цехановски који је радио са песником и преводиоцем Самуилом Маршаком. „Пошта“ је снимљена на основу графичких цртежа Цехановског уз Маршакове истоимене стихове, с тим што су поетске риме биле веома добро усклађене са ритмом и радњом графичког приказа. Нажалост, данас тај историјски подухват гледаоци могу да оцене само у првобитној немој верзији јер није сачувана озвучена верзија у боји где је стихове читао Данил Хармс, такође познати руски песник. Поред тога, средином 1960-их је Цехановски готово у потпуности, и у складу са развојем технологија, поновио своје оригинално ремек-дело и заједно са својом супругом снимио нову верзију цртаног филма.

Верзија из 1964 на сајту КиноПоиск

3. „Нови Гуливер“, 1935.

Први дугометражни цртани филм на свету који је одушевио и Чарлија Чаплина. Снимио га је редитељ Александар Птушко. То је прича о путовању пионира Петје Константинова, који је заправо Гуливер. Почиње као класичан дечији филм са учешћем правих глумаца али већи део приче посвећен је луткарској „земљи Лилипутанаца“ у коју Петја стиже у сну. Филм је приказан и у совјетским и у светским биоскопима. На први поглед је у потпуности испоштована идеологија партије, али ако обратимо пажњу видећемо да су све фигуре радника идентичне, док се фигуре дворана разликују једна од друге и у целом филму се ту и тамо могу приметити сатиричне опаске упућене сваком државном поретку.

4. „Коњић грбоњић“, 1947.

Екранизацију класичне бајке руског песника Петра Јершова снимио је редитељ Иван Иванов – Вано. То је било једно од наставних средстава за америчке аниматоре којима је лично Волт Дизни показао совјетског „Коњића“. Овај цртани је добио и награду филмског фестивала у Кану. У радњи је оваплоћена већина руских народних бајки: отац има три сина од којих најмлађег зову Иван Будала. Захваљујући својој доброти он постаје непосредни учесник чаробних догађаја, сусреће се са суровим царем који га користи да би освојио срце цар-девојке, и наравно, са необичним Коњићем грбоњићем. Магичан крај овог цртаћа подсећа на прави холивудски хепиенд. Није случајно што је Иванов-Вано средином 1970-их побољшао филм помоћу савременијих технологија тако да је овај цртани 1977. године приказан у биоскопима широм Америке.

У верзији из 1975. филм је доступан на сајтовима:

Культура.рф и Кинопоиск

5. „Снежна краљица“, 1957.

Најпознатија екранизација Андерсонове бајке награђена је на филмском фестивалу у Кану, а уједно је утицала и на сазревање чувеног јапанског аниматора Хајао Мијазакија. Филм је режирао Лав Атаманов који је заједно са уметником Леонидом Шварцманом смислио јединствену технологију која је постала прототип технологије живе акције (live action). Управо због тога се Снежна краљица, која је буквално пресликана са глумице Марије Бабанове, разликује од других јунака аутентичном злом силом и хладним држањем, па немоћни Кај не може да јој се одупре, али јој пружа отпор Герда која шири топлоту на све око себе. Овај цртани филм, посвећен искреној подршци блиских људи које не може уплашити ни мраз ни вејавица, био је право новогодишње чудо. Приказиван је о божићним празницима не само у СССР-у него и у другим земљама. Нарочито се допао младим америчким гледаоцима. Због тога није случајно што је много година касније и други божићни цртани филм „Хладно срце“ такође традиционално приказиван током божићних празника, и такође је инспирисан Андерсоновом бајком.

На сајту Культура.РФ 

6. „Дивљи лабудови“, 1962.

И ову Андерсенову бајку екранизовао је Михаил Цехановски, те је због тога визуелни приказ посебно значајан. За разлику од универзалне „Снежне краљице“ овде се препознаје нарочити готски стил својствен прози данског писца. Он има магични вео који је пажљиво осмишљен тако да не уплаши мале гледаоце драматичном причом о томе како принцеза Елиза покушава да скине са своје браће проклетство које је на њих бацила зла маћеха.

На сајту Культура.РФ

7. „Прича о једном злочину“, 1962.

Сатирични деби изврсног уметника и редитеља Фјодора Хитрука награђен је у Венецији и на другим филмским фестивалима јер је његова прича универзална, и поред огромног броја прецизних детаља који описују совјетску свакодневицу. Осим тога, детективски жанр је редак за анимацију, а цртани је монтиран по свим правилима играног филма. Семјон Семјонович Мамин, 47-годишњи послушни грађанин, једног јутра се побуњује против комшиница које гласно брбљају. И где га је то довело?

Филм ће свакако бити разумљивији одраслим гледаоцима који због буке споља никако не могу на миру да одспавају „тих пет минута“ до будилника. Али он ће и децу научити да „не трупћу комшијама на доњем спрату“ и да их поштују, посебно ако стан нема звучну изолацију као што га немају многе совјетске зргаде из Хрушчовљевог периода.

На сајту КиноПоиск 

8. „Топтишка“ („Топтыжка“), 1964.

Још један цртани филм Фјодора Хитрука посвећен добросуседским односима и односима између родитеља и деце, али снимљен потпуно другачијом техником. „Топтишка“ је врло пријатан цртаћ у коме гледалац добија жељу да помази сваког јунака, било да је то неуморни медведић или зека са великим очима. Али најважније је што цртани, као што и приличи дечијим бајкама, учи децу да буду толерантна и дружељубива и поред видских разлика.

На сајту КиноПоиск 

9. „Пак! Пак!“ („Шайбу! Шайбу!“) 1964.

Анимирани филмови посвећени спортским темама су реткост. У тој области је редитељ Борис Дјошкин био прави ас. Његова прича о двобоју између циничних спортских мајстора и младог тима монтирана је са толико динамике да се може упоредити са правом хокејашком утакмицом. Али филм не говори само о спортским победама и поразима, него и о искреним емоцијама, о снази сложне екипе и о вери у снове који могу постати стварност.

На сајту КиноПоиск 

10. „Бонифације на одмору“, 1965.

Знатно пре „Мадагаскара“ Хитрук је снимио цртани филм о томе да и лавови који раде у циркусу имају своје баке. И имају годишњи одмор који треба да искористе за путовање. Цртаћ је необично харизматичан, а антропоморфни лав је нацртан са пуно љубави. Прича је и за одрасле, а не само за децу, јер се говори о томе како радне навике могу бити од користи чак и на одмору.

11. „Рукавица“, („Варежка“) 1967.

Ово је најдирљивији совјетски цртани филм. Награђен је на фестивалу у Ансију, главној међународној смотри анимације. У кратку луткарску причу без речи редитељ Роман Качанов је успео да смести сав бол и сва надања детета које машта о кућном љубимцу. Ако се чудите зашто Руси гледају „Хачика“ без суза, знајте да су они у детињству већ одгледали „Рукавицу“.

На сајту КиноПоиск

12. „Дечак и Карлсон“, 1968-1970.

Бајке шведске списатељице Астрид Линдгрен о дечијој усамљености биле су веома популарне у СССР-у, где је одмах после објављивања књиге снимљен цртани филм о малишану, васпитаном дечаку из стандардне породице који је смислио свога друга. Тај друг је одрасли мушкарац у пуној снази који је увек спреман да подржи Малишана када овај једе слаткише и предузима лудо храбре авантуре на крову (утолико пре што Карлсон има пропелер на леђима). Наравно, под условом да не дође строга „кућепазитељка“ Фрекен Бок, а по данашњим мерилима заправо неодговорна дадиља која уопште не разуме потребе детета чији родитељи су увек на послу.

13. „Вини Пу“, 1969-19720.

Скоро у исто време када се у САД појавио Дизнијев „Вини Пу и напоран дан“, у СССР-у се појавила руска варијанта медведића по мотивима бајки Алана Милна. Истина, у совјетској интерпретацији су изостављени Кристофер Робин и егзотични Тигар, а главни јунаци су самосталнији и у већој мери су им својствене популарне варијанте људског темперамента. Тако се колерични Вини стално упушта у авантуре прецењујући своје снаге, сангвинични Пјатачок на све начине покушава да га подржи неукротивим оптимизмом, меланхолично магаре Иа прети да им својим лошим расположењем поквари чак и најбезазленије подухвате, док су флегматични Сова и Зец са својим свагдашњим реализмом увек спремни да спусте пријатеље на земљу.

14. „Е сад се чувај!“ („Ну, погоди!“), 1969. до данас

Овај цртани филм је био најпопуларнији у Русији, а недавно је добио наставак који сада личи на чувени цртаћ „Том и Џери“, само што у совјетској интерпретацији главни јунаци нису мачак и миш, него вук и зец. Совјетски Вук је био толико силан и моћан да се амерички мачак никада не би могао мерити са њим. Чак је и пушио „пред камерама“. Поред тога, у скоро свакој епизоди цртаћа „Е сад се чувај!“ аутор Вјачеслав Котјоночкин је алудирао на популарну културу онога доба.

Старе епизоде на сајту КиноПоиск 

Нове епизоде:

15. „Крокодил Гена и Чебурашка“, 1971. до данас

Совјетски циклус цртаних филмова направио је Роман Качанов по причама Едуарда Успенског. Цртаћ је био популаран у Русији, где је Чебурашка био симбол олимпијске репрезентације, али и у Јапану, где се стварају цртане серије и филмови на јапанском језику по мотивима познатих совјетских ликова. Чебурашка је био необична појава у СССР-у. Егзотична зверчица која „није позната науци“ помало личи на плишаног медведића, али са веома великим ушима. Допутовао је у СССР у кутији са поморанџама и постао најбољи друг Крокодила Гене који поштује све законе, и поред свих смицалица старице Шапокљак – штеточине која је заправо оваплоћење инертног система. Љубав према ликовима овог совјетског цртаћа је толико велика да ће се крајем ове године у Русији појавити дугометражни филм о Чебурашки са применом дигиталних технологија уместо лутака.

На сајту КиноПоиск 

Нова епизода:

16. „Могли“, 1973.

Јуначки дугометражни епски цртани филм је био реткост за совјетску анимацију. Додуше, направљен је на основу неколико краткометражних цртаћа према причама Радјарда Киплинга. Као и у већини филмова аниматора који су преживели Други светски рат, и овде је у првом плану прича о изгубљеном детету. Дечак у опасној џунгли мора да тражи кров над главом и породицу.

На сајту КиноПоиск 

17. „Јежић у магли“, 1975.

Ова анимирана одисеја је једно од најпопуларнијих остварења совјетског цртаног филма у свету. Критичари су у више наврата проглашавали Јежићево путовање у госте код Медведића најбољом анимацијом свих времена. Филм је снимио Јуриј Норштејн, а аутор цртежа је сликарка Франческа Јарбусова. Дело се третира као класика, не само због изванредно приказаних главних јунака, него и због добро одрађене позадине и монтаже, тако да гледалац заједно са Јежићем путује кроз праву маглу и праве реке, које као да нису из анимираног него из играног филма, да стигне до Медведића који је много забринут због тако тешког пута.

На сајту Культура.РФ 

18. „Тројица из Простоквашина“, 1978. до данас

Многе генерације гледалаца су волеле овај циклус цртаних филмова направљен по мотивима приче Едуарда Успенског. Овде је поновљено понешто из класичног „Вини Пуа“, само што је уместо Кристофера Робина дечак са именом одрасле особе – чика Фјодор. Он се одвојио од родитеља и уређује свој свакодневни амбијент на селу заједно са мачком Матроскином и псом Шариком. А ту је и трапави пензионер и поштар Печкин, који, што је својствено социјалним службама, ипак брине због тога што се дечак тако рано осамосталио.

Нове епизоде:

19. „Мумијеви“, 1978.

Најпознатији ликови из бајки финске списатељице Туве Јансон били су посебно омиљени у СССР-у, где су се крајем 1970-их и почетком 1980-их појавиле две анимиране серије о породици Муми и њиховим пријатељима. Прва је била луткарска. Њу је у Москви на основу бајки Јансонове написала позната песникиња Људмила Петрушевска, а гласови су позајмљени од најпопуларнијих совјетских глумаца тога доба. Била је то права породична серија. Друга је нацртана. Настала је у студију „Свердловскфильм“ и имала је радњу приступачнију деци, што се одразило и на спољашњем изгледу јунака.

Луткарска верзија 

Цртана верзија 

20. „Контакт“, 1978.

Када се појавио филм „Кум“ музика Нина Роте је постала позната целом свету, али је само у СССР-у познати саундтрек искоришћен за цртани филм, где се делимично говори о томе како прихватити самога себе кроз прихватање других, само из другачијег угла. Експресионистички цртани филм је прича о „контакту“ сликара који управо ради на статичном пејзажу и ванземаљца који се неочекивано приземљио на тај пејзаж и може телом и звуцима да имитира све што га окружује. Они налазе заједнички језик уз помоћ природе која их окружује и Ротине мелодије.

На сајту КиноПоиск

21. „Бајка над бајкама“, 1979.

Овај „филозофски“ цртаћ заузимао је својевремено прва места на ранг-листама најбољих анимираних филмова свих времена. И њега је, као и „Јежића у магли“, створио Јуриј Норштејн. Траје нешто мање од пола сата. Филм је спој уметничких стилова и схватања (у широком смислу) из различитих раздобља и различитих земаља. Делимично је осмишљен као сан, и у том сну сусрећемо реминисценције на Тарковског и Фелинија, Лорку и Пруста, Рембранта и Пикаса, чији цртежи су инспирисали Норштејна да поред животиња, које су и иначе карактеристичне за цртаће, уведе и људске ликове.

22. „Летећи брод“, 1979.

Музички цртани филм по истоименој руској народној бајци обухвата практично све фолклорне јунаке и радње чаробних бајки. Ту је и прелепа принцеза коју отац хоће да уда за подмуклог бољара, и њен спасилац – обични оџачар Вања, и меланхолични водени дух у друштву енергичних Бакица-Јежева. И сваки јунак има своју личну песму и музичку тему. Овај добродушни мјузикл говори о снази љубави која ниче и расте у живописном, исконски руском амбијенту. Ту су и обавезне брезе, које и саме играју важну улогу у бајци.

23. „Тајна треће планете“, 1981.

Необична фантастична прича о путовању у космос на које се у 22. веку отискују 9-годишња Алиса и њен тата професор Селезњов у потрази за новим врстама животиња. Филм као да нуди сопствену верзију „Ратова звезда“ и антимилитаристички приступ путовању изван граница Сунчевог система. Сва бића која се разликују од космонаута осмишљена су са пуно маште, као и у делу Џорџа Лукаса. Поред тога, радња је праћена мотивима техно рејва, чија популарност је расла током 1980-их.

На сајту Культура.РФ

24. „Мама за мамутића“, 1981.

Кратка и дирљива прича о потрази за мамом и о вери у остварење снова. Симпатично младунче мамута са огромним дизнијевским очима преживело је фазу изумирања своје животињске врсте и сада верује да ће и поред свих потешкоћа пронаћи своју маму. Мамутић се „не плаши ни таласа, ни ветра“, и на свом трновитом путу наилази на друге животиње, своје помоћнике. Цртани је постао неодвојиви део руског културног и јавног живота.

25. „Био једном један пас“, 1982.

Прича о старом псу кога су сви одбацили, и о вуку који овоме помаже да поврати некадашњи углед, заснована је на украјинској народној бајци „Серко“. Та бајка је постала чувена у многим земљама захваљујући редитељу Едуарду Назарову. Он је успео да у филму дочара препознатљиви сеоски колорит и да иронично оваплоти пословицу „стари коњ бразду не квари“. У Индији је Псу позајмио глас Митхун Чакраборти, највећа звезда Боливуда, а у норвешкој верзији је недавно Вук проговорио гласом Александра Рибака, победника на песми „Евровизије“ 2009. године.

26. „Падао је прошлогодишњи снег“, 1983.

Анимацију од пластелина креирао је Александар Татарски. У овом цртаћу постају схватљиви многи стереотипи везани за Русе, који се чак и за Нову годину припремају „брзо, али дуго“, обично баш 31. децембра. Није случајност што је овај сатирични цртани филм посвећен неуморном лику који уочи Нове године одлази по јелку и верује да ће је наћи.

27. „Мали кућни дух Кузја“, 1984-1987.

Ово је вероватно најпознатији „кућни дух“ у Русији. У цртаном филму он је још сасвим млад, мусав и неотесан, али има мудрог учитеља Нафању. Ту је и недружељубива Баба Јага. Најважнија је, међутим, породица, и у њој девојчица Наташа која је изузетно паметна за своје године. Кузја је, са једне стране, оличење људске вере у оностране силе, али са друге стране њему је својствено да својом непосредношћу окупља и уједињује људе и бића потпуно различите природе. Зар то није сигуран знак да је у питању чувар кућног огњишта?

28. „Повратак изгубљеног папагаја“, 1984-1988.

Сатирични цртани филм о ексцентричном папагају Кеши који постаје јунак Перестројке и, као што је својствено овим птицама, оглашава на све стране оно што се догађа у његовом окружењу. Ту је и Тахити, за који је Кеша некада давно чуо у вестима, ту су и новости из света криминала, и песме главне естрадне звезде Але Пугачове, и монолози најпознатијих совјетских комичара, и наравно, капитализам који је запљуснуо совјетску свакодневицу.

На сајту КиноПоиск

29. „Крила, ноге и репови“, 1986.

Филозофски стрип и његов главни мото: „онај ко је рођен да трчи не може да лети“. Ној покушава да улови гуштера, али овај одбацује реп и успева да побегне. Али ној се допао супу, па суп покушава да га научи да лети. Упечатљиву причу, супротну логици „ланца исхране“, нацртали су Александар Татарски (који је у совјетској анимацији пропагирао ироничну графику) и Игор Коваљов (који је затим радио на америчким „Симпсоновима“).

30. „Истрагу воде Колобке“, 1986.

Цртани у хулиганском стилу направили су такође Татарски и Коваљов. Ово је пародија на „одрасле“ совјетске детективске филмове. Браћа Пилоти, старији Шеф са обавезном капом и лулом, попут Шерлока Холмса, и његов Колега са смешним шеширом баве се истрагом крађе ретког пругастог слона из зоолошког врта. У цртаћу се најчешће чује фраза „Ништа не разумем“, али иследници ипак, захваљујући својој самоуверености и срећној случајности, успевају да пронађу и неутралишу злочинце.

31. „Наказе“ („Выкрутасы“), 1987.

Ремек-дело Гарија Бардина, једног од најпознатијих мајстора руске ауторске анимације. Цртани је добио „Златну палму“ на филмском фестивалу у Кану. Необично је то што су ликови направљени од жице (нацртана је само оскудна позадина). Та жица као средство за прављење ликова уједно је и метафора о томе како човек намерно може да се огради од спољног света и буквално да остане иза бодљикаве жице.

На сајту КиноПоиск

32. „Острво с благом“, 1988.

Давно пре „Пирата са Кариба“ редитељ Давид Черкаски је створио своју верзију романа Роберта Луиса Стивенсона где балансира на граници имеђу дечијег филма и филма за родитеље. Пиратски живот је незамислив без штетних навика које се лоше уклапају у цртане филмове, и зато Черкаски у „Острву с благом“ не зазире ни од играних сцена, снимљених, између осталог, и због недостатка времена. Додуше, у америчким биоскопима је овај цртаћ приказан без тих играних сцена.

33. „Болеро“, 1992.

За овај цртани филм редитељ Иван Максимов је добио „Златног медведа“ на Берлинском филмском фестивалу. Поднаслов „филм са повишеним нивоом духовности“ одражава тенденције тако филма, где празнина често скрива најједноставнији смисао, а развој радње је замењен визуелном естетиком. То поготово важи за Максимовљев цртаћ уз музику Мориса Равела.

34. „Старац и море“, 1999.

Добитник „Оскара“ и први анимирани филм на свету који је снимљен за биоскопе IMAX. Створио га је Александар Петров, уметник и велики поштовалац књижевности. Он је радио 2,5 године на екранизацији Хемингвејевог дела, што није чудно, с обзиром да је сваки кадар сликао на стаклу, не само кичицом него и прстима. Испала је невероватно лепа авантуристичка прича о снази духа и дирљивом пријатељству.

35. „Патуљак Нос“, 2003.

Ово је први руски дугометражни цртани филм снимљен после кризе која је током 1990-их захватила и сферу анимираних садржаја, када су престали да постоје државни филмски студији. Цртани је направљен по мотивима истоимене бајке Вилхелма Хауфа, у апсолутно „дизнијевском“ стилу. Дечак Јакоб покушава да изађе на крај са проклетством које је на њега бацила зла вештица, и у томе може да му помогне добро срце, и љубав, наравно.

36. „Смешарики“, 2003. до данас

Прва руска цртана серија која је првобитно осмишљена искључиво као комерцијални пројекат, али је временом постала једна од најпопуларнијих у Русији и изван њених граница. „Смешарики“ су настали као резултат рекламног задатка чији је циљ био да се направи амбалажа за нове чоколадне бомбоне округлог облика. Међутим, јунаци које су дизајнери осмислили испали су толико добри да је било штета не направити са њима велику цртану серију која би се могла искористити као промотивни материјал за пласирање производа са сликама тих ликова. Тако су се појавили весели Крош, романтична Њуша, меланхолични Бараш, искрени и отворени Копатич, жељни авантура Лосјаш, мудри Кар-Карич и многи други округли ликови.

37. „Аљоша Попович и Тугарин-Змај“, и други цртани филмови о Тројици витезова, 2004. до данас

Ова анимирана франшиза је најпопуларнија у Русији. Заснована је на старом јуначком епосу, али иронично доводи у питање јунаштво домаћих „витезова“. Далеко пре него што ће просвећени феминизам захватити западни свет у овим филмовима су приказани момци који су се деценијама излежавали на пећи и ништа не би могли да ураде без женске подршке, али ни без харизматичног Коња Јулија, који није случајно добио Цезарево име. Ова серија је редак случај у руској анимацији где је дугометражни филм занимљив и деци, и одраслима који препознају у њему шаљиве актуелности.

Сви филмови са титловима на Јутјуб каналу

38. „Маша и медвед“, 2009. до данас

Руска цртана серија има огромно гледалиште широм света. Чак је унета и у Гинисову књигу рекорда јер је једна епизода постала најгледанији анимирани клип у историји сервиса YouTube. Радња се заснива на руским народним бајкама о девојчици у гостима код медведа, али и на класичној цртаној серији „Том и Џери“. Маша овде као непослушни мишић Џери стално прави проблеме и хоће да побегне у шуму, док Медвед, за разлику од мачка Тома и његових животињких инстикта, испољава зрелију мудрост. Можда је тајна успеха ове серије управо у том супротстављању дечије хиперактивности и родитељске сталожености.

Све епизоде на каналу Јутјуб

39. „Ружно паче“, 2010.

Дугометражни цртани филм добитника награде на Канском фестивалу Гарија Бардина направљен је помоћу различитих технологија (лутке и пластелин) и заснован на многим културолошким елементима. Није у питању само Андерсенова бајка по којој је цртаћ добио име и музичке теме из „Лабудовог језера“ Чајковског, логичне за ово дело. Ту је, рецимо, и „Животињска фарма“ Џорџа Орвела, али ни то није чудно јер „Ружно паче“ је заправо есеј о ужасима ксенофобије разумљив за све узрасте.

На сајту КиноПоиск

40. „Фиксики-мајсторчићи“, 2010.

Научно-популарна цртана серија коју су осмислили аутори „Смешарика“ у образовне сврхе. Главни јунаци су роботи који живе у различитим техничким уређајима и налазе заједнички језик са дечаком Дим Димичем, а затим и са његовим пријатељима и породицом. Они причају о конструкцији ствари које их окружују, од фрижидера до USB-меморије.

Све епизоде на каналу Јутјуб 

41. „Снежна краљица“, 2012-2017.

Реинкарнација Андерсенове бајке направљена уз коришћење 3Д графике ипак је предухитрила „Хладно срце“. Можда је управо та чињеница допринела популарности овог цртаног филма у иностранству. Франшиза о „Снежној краљици“, где, додуше, у првом плану није јунакиња из наслова, нити Герда и Кај, него трол Орм, продата је биоскопима у неколико десетина земаља, а нарочито је била популарна у Кини. Наставак наставка је и направљен управо у копродукцији са Кином.

42. „Ку! Кин-Џа-Џа“, 2013.

Осавремењени анимирани римејк истоимене совјетске фантазмагорије коју је 1986. године снимио редитељ Георгиј Данелија. Анимирана верзија је једноставнија и интернационалнија варијанта ове космичке сатире о свакодневици и манирима руског друштва независно од историјске епохе.

Филм „Кин-Џа-Џа“

Трејлер за цртани филм на званичном каналу СТВ 

43. „Мој лични лос“, 2013.

Овај цртани је добитник награде на Берлинском филмском фестивалу. Тужан је, али у исто време има психотерапеутско дејство. Говори о сложеним односима отаца и синова, и о лечењу дечијих траума. Дечак Миша је одавно одрастао, али у детињству није осетио родитељску топлину за којом је толико чезнуо, и зато је маштао да ће најзад наићи на великог доброг лоса из својих дечачких успомена, истог као онај што је био исплетен на татином џемперу када је Миша преузет из породилишта. У тим маштањима дечак је заборавио на сопствену реалност и на оца који је ипак увек волео сина, иако није умео да изрази своја осећања.

44. „Увреда“, 2013.

И ово је фестивалски цртани филм о дечијим траумама. Добио је специјалну награду на фестивалу у Ансију. Ауторка је млада уралска сликарка и редитељка Ана Буданова. Главна јунакиња цртаног филма је жена у годинама која се гледа у огледало и присећа се своје најбоље „другарице“ Увреде, јер јој је ова својим црнилом помрачила сваку наду у срећнији живот.

45. „Не можемо да живимо без космоса“, 2014.

Цртани филм Константина Бронзита номинован је за „Оскара“. Ни визуално, ни утолико пре по радњи, он нимало не заостаје за „Међузвезданим“ (енгл. Interstellar) Кристофера Нолана. Овде је реч о двојици пријатеља који су од детињства маштали да постану космонаути, и заједно су то студирали. Али једном од њих је било суђено да лети у космос, а другоме да остане у резерви. Међутим, овај цртани заправо није посвећен машти о звезданом небу, него пријатељству, до суза потресном и већем од саме Васионе.

Трејлер на каналу Јутјуб:

46. „Три мачке“, 2015. до данас

Универзална цртана серија коју су после приказивања на руској телевизији купили Nickelodeon и Netflix. То је прича о животу мачије породице где има много мачића, а међу њима су „три мачка и једна мачка“. У кратким епизодама се говори о свакодневним авантурама мачића, где мачори често дејствују нагонски, а малена мачкица ипак покушава да испољи разум и одговорност пред родитељима. Родитељи, додуше, и сами дају мноштво мудрих савета о животу, тако да се свака, па и најлуђа авантура завршава сложним породичним „мјау-мјау“, које се разуме на свим језицима света.

Све епизоде на каналу Јутјуб 

47. „Знаш ли, мама, где сам био“, 2017.

Јединствено остварење редитеља Леа Габриадзеа, познатог у иностранству по сценарију за „скринлајф“ хорор Unfriended. Овај цртани је сећање на детињство редитељевог оца, чувеног совјетског редитеља Реза Габриадзеа, евоцирано на основу Резових цртежа. Поред дечијих фантазија филм садржи и тешко подношљиву стварност са којом се суочио 10-годишњи Резо у грузијском сеоцету после Другог светског рата.

48. „Авантуре Петје и Вука“, 2018. до данас

Ова цртана серија посвећена је тинејџерима, што је реткост у свету анимираног филма. Додуше, лако се гледа у сваком узрасту. У питању је својеврсни совјетски одговор популарном „Рику и Мортију“. Редитељ је Алексеј Лебедев, један од првих сценариста „Смешарика“. Петја и Вук су се једнога дана срели и сада раде заједно и помажу познатим ликовима из бајки у решавању крајње необичних ситуација. Све је то праћено препознатљивим реминисценцијама на руску и на светску културу, а има и врцавих шала везаних за свакодневицу, којима се смеју и деца и родитељи.

49. „Нос или завера нонконформиста“, 2020.

Главно остварење истакнутог руског аниматора Андреја Хржановског засновано је на повести Николаја Гогоља и њеној музичкој интерпретацији композитора Дмитрија Шостаковича. Али то је само делимичан опис, јер је цртани филм заправо историја Русије. Помоћу филозофско-сатиричних колажа у којима се смењују различите технике анимације Хржановски уводи гледаоца у „културни код“ Русије од 19. века до наших дана.

Трејлер на Јутјуб каналу:

50. „Боксбалет“, 2020.

Филм Антона Дјакова номинован је за „Оскара“. То је прича о односима између бруталног боксера и крхке балерине, а уједно је спој графичке снаге стрипова и визуелно оскудне парафразе слика Едгара Деге. Овде плесачице, као и спортисти, уопште нису оно што се споља очекује. Али уједињује их заједнички спортски дух.

Тизер:

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“