„Лолита“ је роман који је у форми аутобиографије написао измишљени лик по имену Хамберт Хамберт. Прича садржи нарацију целог његовог живота, али се посебно фокусира на случај када се наратор заљуби у 12-годишњу девојчицу по имену Долорес Хејз којој је дао надимак Лолита.
„Лолита“ 1962, реж. Стенли Кјубрик
Legion MediaНа почетку књиге, читаоци сазнају да Хамберт читавог живота пати од сексуалне опсесије девојчицама од девет до четрнаест година. Он их назива „нимфетама“ и тврди да имају демонску природу која га привлачи. Насупрот томе, наратора одбијају старије жене са зрелим сексуалним жељама.
Једном приликом, Хамберт долази у градић Рамсдејл и налази смештај у кући 35-годишње Шарлот Хејз. Не допада му се ни Шарлот ни њена кућа, али одлучује да остане тамо, јер се заљубљује у Шарлотину 12-годишњу ћерку Долорес.
Хамберт не може да се одупре нагону који га вуче ка младој девојци, али поступа пажљиво како не би изазвао сумње. Стално тражи прилике да остане уз Лолиту и проналази сексуално задовољство и од најмањег физичког контакта са њом. Такође води дневник у којем износи своје фантазије о девојчици.
Када му Шарлот, коју Хамберт сматра одбојном, призна своја осећања, он одлучује да се поигра и ожени њоме како би добио старатељство над Лолитом и званичан разлог да буде у њеној близини.
„Лолита“ 1962, реж. Стенли Кјубрик
Legion MediaНакон трагичне Шарлотине смрти, Хамберт води Лолиту на пут кроз САД као њен једини старатељ. Једне ноћи у хотелу дрогира Лолиту таблетама за спавање планирајући да је злоставља у сну, али на крају одустаје од свог плана. Следећег јутра, Лолита, како Хамберт сам тврди, сама започиње сексуални односа с њим.
Односи између Хамберта и Лолите се погоршавају како Хамберт постаје све опсесивнији и љубоморнији на Лолиту, а њено понашање, заузврат, постаје све несталније.
Коначно се настанивши у Бердслију, Хамберт губи контролу над Лолитом, јер девојку заводи драматург по имену Клер Квилти, који жели Лолиту за своје себичне сврхе.
Очајан, Хамберт одводи Лолиту из града, али она бежи. Напаћени Хамберт проводи остатак лета безуспешно тражећи Лолиту и њеног љубавника.
Када се Лолита поново појави у Хамбертовом животу годинама касније, она му каже да је отишла са Квилтијем, који је покушао да је искористи на своје зле начине, али да је од њега побегла и да је сада удата за другог човека.
Иако Хамберт више не доживљава Лолиту као „нимфету“, моли је да побегне с њим, јер осећа да је ипак воли. Међутим, Лолита одбија.
Сломљеног срца, Хамберт се свети Квилтију, убија га у његовој кући. Након тога, Хамберт је ухапшен. Умире у затвору након што је своју верзију догађаја испричао у дневнику. Лолита, у међувремену, умире током порођаја.
Набоков је почео да пише роман 1946. у САД. Требало му је осам година да заврши роман. Ниједан амерички издавач није прихватио књигу која је, на први поглед, нагињала жанру порнографије. На крају, роман је објавио француски издавач специјализован за авангардну књижевност и порнографију.
Роман је добио различите критике и тиме изазвао скандал у издавачком свету. Неки су књигу назвали ремек-делом, док су је други оценили као прљаву порнографију. Након објављивања у САД, књига је постала бестселер, а Набоков је стекао светску славу.
Роман, који је Набоков превео, или боље рећи, поново написао на руски језик, дошао је у СССР 1967. године и дистрибуиран је илегално. У Совјетском Савезу, критичари су га једногласно осудили.
Чак и данас, контроверзни роман остаје предмет расправе. Неки читаоци га одбацују као порнографску књигу популарну само зато што је успела да шокира неспремну јавност 1950-их.
Други називају „Лолиту“ ремек-делом богатим поетском прозом, скривеним темама, суптилним алузијама, сатиром и храном за размишљање. Заиста, роман има више слојева који превазилазе централну причу која се врти око злостављача и његове малолетне жртве.
„Лолита“ 1962, реж. Стенли Кјубрик
Legion MediaНабоков истражује теме непристрасне судбине и људске контроле над својим животима, забрањене љубави, табуа, себичности, конзумеризма у савременом друштву, отуђења...
Нарочито, аутор показује моћ језика и реторичког убеђивања кроз које постиже да главни лик брани своју педофилску склоност скептичним читаоцима уз помоћ својих беспрекорних реторичких вештина.
Од када је књига објављена 1955. године, изазивала је скандале, пажњу и помешане критике, поставши један од најконтроверзнијих романа руске и америчке класичне књижевности.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
