Седамдесетих година у СССР-у почиње да се појављује све више цртаних фимова са сложеном радњом, који врло често нису ни намењени деци. У некима од њих смисао је бивао тако дубоко филозофски и вишеслојан да нису сви схватали шта је режисер хтео да каже.
Одавно већ класик совјетске анимације, овај цртаћ само на прву лопту једноставна је бајка о пријатељству Јежића и Медведића. Јежић у филму одлази у посету Медведићу и на путу се нађе у густој магли у којој почињу да му се дешавају чудне ствари (среће дивног белог коња, наилази на дрво које представља улаз у други свет, прати га страшна буљина, летећи мишеви, и само што се не удави у реци). На крају филма стиже до куће свог пријатеља, где заједно пију чај и броје звезде. Филм је пун референци на „Божанствену комедију“ Дантеа Алигијерија.
„Док смо цртали Јежића гледали смо икону Исуса Христа Андреја Рубљова. Требало је дочарати припадност јунака читавом човечанству. Његов поглед, покрете....“, изјављивао је режисер. „Ради се о причи о томе како наше уобичајено стање може изненада да постане катастрофално, под дејством околности за које и не претпостављамо да постоје“, речи су режисера.
Десетоминутни мјузикл заснован је на бајци руског писца и оснивача музикологије Владимира Одојевског „Градић у табакери“. Дечак покушава да разуме како функционише табакера и да доспе у њу. Сањао је да је заиста ушао у табакеру у којој се налазио читав град. Живе боје и оштар стил афектације појачавају утисак који стварају хаотичне сцене из „света“ кутије, а све заједно може да изгледа скоро застрашујуће.
Сликар одлази да слика у природи, међутим, планове му осујећује ванземаљац. Слетевши на Земљу он покушава да разуме свет у свом окружењу путем имитације виђеног. На крају уметник учи ванземаљца да звижди мелодију „Speak Softly, Love“ из филма „Кум“.
У студију „Арменфилма“ на челу са режисером Робертом Сакјанцем, настали су вероватно најбизарнији цртаћи у колекцији који ипак нису лишени морала. Старац улови рибу која говори и која га моли да је пусти речима: „Учини добро дело и баци га у воду. Оно неће нестати већ ће ти се добрим вратити“. Старац пушта рибу, али будући да сада нема шта да једе, очајан тешко уздише и тим својим уздасима случајно призове чудовиште из земље. Путник спашава старца зачаравши и отеравши чудовиште. А како се испоставило, у обличју путника била је риба коју је старац пустио.
„Психоделичност“ цртаног филма се манифестује у усиљености: чудовиште се стално реинкарнира, без проблема прелазећи из једног у друго обличје. Додатном ефекту доприносе надреалистички дијалози путника-рибе и монструма. Риба даје нејасан и збуњујући одговор на свако питање формулишући на тај начин апсолутно сулуду глупост - брзалицу која дефинитивно изводи чудовиште из такта и оно одлеће у космос где га обара метеор.
У овом цртаном филму гледалац наилази на истог старца као у филму „Риба која говори“. Старац одлази у риболов са унуком. Они случајно улове крчаг из кога изађе древни чаробњак који потом украде дечака како би овај постао његов наследник. Цело царство чаробњаково наговара дечака да остане и певају му „Остани дечаче код нас, бићеш нам краљ“ (То је најузбудљивији део цртаног филма. Погледајте, нећете зажалити).
У цртаћу има много чудних ликова: створење пола човек - пола риба са огромним устима, крокодил са аутомобилским жмигавцима, риба са људским ногама, чудовишта која гутају бродове и акваријум на дну мора.
Приповедач, скачући са теме на тему говори о мушкарцу који одлази у шуму по новогодишњу јелку. Међутим, не успева да одсече дрво и упада у вртлог апсурдних догађаја. До јелке долази тек на пролеће, из трећег покушаја.
По речима режисера, руководство филмског студија одбило је први назив филма, а коначни „Падао је прошлогодишњи снег“ појавио му се у сну. Како га не би заборавио, исписао је наслов на поду супругиним ружом за усне.
Иако је овај анимирани филм снимљен 1985. године, премијерно је приказан годину дана касније, али измењен. Руководилац филмског студија није дозволио приказивање филма са образложењем да „ништа није јасно“, и да је то просто „безобразно“. Филм траје само четири минута. Суп покушава да научи ноја да лети, али се на крају испостави да ној брже трчи него што суп лети, а „спор“ између крила и ногу решен је у корист ноја.
У песми која се чује у цртаћу мјузиклу „32. децембра“ више пута се понавља реченица „Верујте, не вреди се свађати због сваке ситнице“, у којој се сажет и његов смисао. Радња се врти око брачног пара који се посвађао због узајамних оптужби за превару уочи самог дочека Нове године, 31. децембра увече. Супруга каже да се супружници не разумеју јер је према јапанском календару она коњ, а он мајмун. Они се претварају у поменуте животиње, а жена у обличју коња стаје на пут возу Деда Мраза, и због тога Нова година може и да не дође.
Ученик пише састав на тему „Моја породица“ гледајући популарну телевизијску емисију „Клуб путника“ о туризму и путовањима. Дечакове мисли преплићу се са гласом телевизијског водитеља и састав постаје бесмислен. „Између Урала и Алтаја широко се распростире моја бака. На њој расту маховина, печурке и лишајеви“. На сличан начин дечак пише и о другим члановима своје породице, а описе прате одговорајући фантастични видео снимци.
Анимирани филм почиње дефиницијом речи „фрустрација“, после чега се појављује пас који завија на месечини. Месец доспева у машину за млевење меса, а од супстанце у коју се претвара настају чудна створења која прождиру једни друге. Филм је тумачен као политичка сатира фокусирана на реформе у земљи које нису дале никакве резултате или као филозофска парабола о узалудности живота.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
