20 ремек-дела Михаила Розанова, фотографа архитектуре

Михаил Розанов/Ruarts
Сваки дан виђамо здања, паркове и градске скулптуре чије детаље не примећујемо у ужурбаном ритму живота. Можемо их сагледати тек на фотографијама које направи уметник. И тада их видимо у новом светлу, понекад као права уметничка дела.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Михаил Розанов је један од најпознатијих московских фотографа са препознатљивим стилом и темама, који ради углавном у црно-белом формату. За његова дела је карактеристичан минимализам, а такође академска строгост и уздржаност.

Архитектура је његова страст. Розанов по целом свету фотографише своје омиљене објекте. И у његовом објективу они често изгледају као права уметничка дела.

Михаила интересују необични стилови и објекти подигнути на размеђу епоха. На пример, целу серију „Сан“ посветио је свечаној архитектури стаљинског ампира у Москви.

За совјетски неокласицизам карактеристичан је строг геометријски стил, који инспирише и самог Розанова.

Он је уочио и монументалне декоративне детаље које обичан пролазник често не примети.

Из совјетске Москве Розанов се лако премешта у Лувр.

Одушевљава се скулптуром и геометријом паркова у Версају.

А затим се враћа у Петерхоф.

У совјетском изложбеном парку ВДНХ надахнуо га је поредак и „јасноћа циља“, како је он назвао другу серију радова посвећених совјетском наслеђу у архитектури.

И у овим класичним совјетским грађевинама неизбежна је алузија на антику, где човек чак и у руинама може бити надахнут „Поретком“, како је Розанов назвао нову серију радова.

Обичан пролазник не може да сагледа декоративне детаље у типичном совјетском стилу којима је „опасана“ Лењинова библиотека, али нам Розанов пружа такву могућност. Те фигуре трудбеника и колхозника посебно су надреалистичне када су у њиховој позадини златне куполе Кремља.

Моћни Кремљ је свима добро познат и без додатних објашњења. Царске зидине и куле украшене су совјетским црвеним петокракама.

Добро позната силуета кремаљских бедема (узгред, подигли су их италијански мајстори, тако да се сличне контуре могу видети и у Милану).

Розанов је Кремљу посветио велику серију фантастичних радова.

А постоји и серија фотографија светих места која су описана у Јеванђељу. Ово је, на пример, пут према Голготи у Јерусалиму.

А ово је Маслинска гора

Међу Розановљевим радовима има и геометријских апстракција.

Понекад је тешко схватити која је то земља, континент или планета.

Ледени брег на Антарктику је „архитектонски доследан“, али Розанов и њему даје назив „Космос“, јер је то величанствен и бескрајан простор где су ледени брегови једини господари.

Једна од најновијих серија Михаила Розанова посвећена је челику, стаклу и бетону. Он је ове материјале истраживао широм Европе, између осталог и у Берлину, што се види на доњој фотографији.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“