20 ремек-дела Михаила Розанова, фотографа архитектуре

Култура
АЛЕКСАНДРА ГУЗЕВА
Сваки дан виђамо здања, паркове и градске скулптуре чије детаље не примећујемо у ужурбаном ритму живота. Можемо их сагледати тек на фотографијама које направи уметник. И тада их видимо у новом светлу, понекад као права уметничка дела.

Михаил Розанов је један од најпознатијих московских фотографа са препознатљивим стилом и темама, који ради углавном у црно-белом формату. За његова дела је карактеристичан минимализам, а такође академска строгост и уздржаност.

Архитектура је његова страст. Розанов по целом свету фотографише своје омиљене објекте. И у његовом објективу они често изгледају као права уметничка дела.

Михаила интересују необични стилови и објекти подигнути на размеђу епоха. На пример, целу серију „Сан“ посветио је свечаној архитектури стаљинског ампира у Москви.

За совјетски неокласицизам карактеристичан је строг геометријски стил, који инспирише и самог Розанова.

Он је уочио и монументалне декоративне детаље које обичан пролазник често не примети.

Из совјетске Москве Розанов се лако премешта у Лувр.

Одушевљава се скулптуром и геометријом паркова у Версају.

А затим се враћа у Петерхоф.

У совјетском изложбеном парку ВДНХ надахнуо га је поредак и „јасноћа циља“, како је он назвао другу серију радова посвећених совјетском наслеђу у архитектури.

И у овим класичним совјетским грађевинама неизбежна је алузија на антику, где човек чак и у руинама може бити надахнут „Поретком“, како је Розанов назвао нову серију радова.

Обичан пролазник не може да сагледа декоративне детаље у типичном совјетском стилу којима је „опасана“ Лењинова библиотека, али нам Розанов пружа такву могућност. Те фигуре трудбеника и колхозника посебно су надреалистичне када су у њиховој позадини златне куполе Кремља.

Моћни Кремљ је свима добро познат и без додатних објашњења. Царске зидине и куле украшене су совјетским црвеним петокракама.

Добро позната силуета кремаљских бедема (узгред, подигли су их италијански мајстори, тако да се сличне контуре могу видети и у Милану).

Розанов је Кремљу посветио велику серију фантастичних радова.

А постоји и серија фотографија светих места која су описана у Јеванђељу. Ово је, на пример, пут према Голготи у Јерусалиму.

А ово је Маслинска гора

Међу Розановљевим радовима има и геометријских апстракција.

Понекад је тешко схватити која је то земља, континент или планета.

Ледени брег на Антарктику је „архитектонски доследан“, али Розанов и њему даје назив „Космос“, јер је то величанствен и бескрајан простор где су ледени брегови једини господари.

Једна од најновијих серија Михаила Розанова посвећена је челику, стаклу и бетону. Он је ове материјале истраживао широм Европе, између осталог и у Берлину, што се види на доњој фотографији.