Мали лабудови на сцени балета Петра Чајковског „Лабудово језеро“ у кореографији Маријуса Петипа.
Алексеј Даничев/Sputnik„Лабудово језеро“ на сцени Новосибирског театра балета, 2019.
Виталиј Белоусов/SputnikОво дело спада међу балете који се најчешће постављају на сцену широм света. Представе се разликују по кореографији, али је увек иста музика Петра Чајковског. Он ју је компоновао 1876. године као својеврстан калеидоскоп разноликих мелодија, плесова и фолклорних мотива.
Портрет П. И. Чајковског
Николај КузњецовЧајковски је компоновао три балета, а „Лабудово језеро“ му је био први. Друга два су исто толико легендарна: „Крцко Орашчић“ и „Успавана лепотица“.
Уметник балета Сергеј Шабруков као зли чаробњак Ротбарт, фрагмент из балета „Лабудово језеро“ на сцени Маријског театра опере и балета, 2022.
Владимир Вјаткин/SputnikИдеја „Лабудовог језера“ потекла је из кућне аматерске представе која је инсценирана у породичном кругу Петра Иљича. Чајковски је био и редитељ и кореограф, његове сестре су играле лабудице, а брат је играо принца.
Бајка о лабудицама смишљена је специјално за овај балет, мада садржи несумњиве реминисценције на фолклор и бајке браће Грим, између осталог. Сматра се да је Чајковски учествовао и у изради либрета, док је главни аутор био драматург Владимир Бегичев, управник императорских московских позоришта.
Видео-мапирање на тему балета „Лабудово језеро“ на згради Бољшог театра у Москви, 2015.
Владимир Песња/SputnikПремијера балета одржана је 4. марта 1877. године на сцени московског Бољшог театра. Прва варијанта кореографије припада Вацлаву Рејзингеру. Међутим, московска публика није била одушевљена балетом, сматрајући да радња и смисао нису довољно дубоки. Додуше, музика Чајковског је оцењена као добро решење, али је представа у целини доживела неуспех и убрзо је њено извођење обустављено.
Пјерина Лењани у главној улози у кореографији и режији Маријуса Петипе
Public domainБалету је пружена нова шанса 1895, две године после смрти Чајковског. Овога пута је постављена на сцени петербуршког Маријинског театра.
Представа у кореографији балет-мајстора Маријуса Петипе је постала култна. Данас се његова кореографија доживљава као канонска. Са том представом се доводи у везу и успон руског балета и његово прерастање у прави национални бренд који данас многи познају и воле.
Татјана Навка и Маргарита Дробјазко као Одета и Одилија у балету на леду.
Алексеј Филипов/SputnikУ основи радње је конфронтација између добрих и злих сила. Зли чаробњак је лепу девојку Одету претворио у лабудицу јер није хтела да се уда за њеа. Принц Зигфрид сусреће прелепу лабудицу, у коју је претворена Одета, и она му приповеда шта јој се догодило и како само љубав може да уклони чини које су бачене на њу. Принц јој се куне да је воли и даје обећање да ће је осветити. Али зли чаробњак шаље на бал код Зигфрида Одилију, мрачну Одетину двојницу.
Итару Нада у улози принца Зигфрида и Кристана Михајлова у улози Одилије на сцени Руског академског омладинског театра, 2022.
Владимир Вјаткин/SputnikПринц не примећује подвалу и представља Одилију као своју невесту, па самим тим испада да је погазио обећање. На замак се спушта тама и он схвата да је преварен, жури на језеро, тамо се бори против стихија које шаље чаробњак и на крају ослобађа Одету од злих чини.
Наталија Огњева у улози Одете и Артјом Хорошилов у улози принца Зигфрида на сцени Државног кремаљског дворца, 2019.
Максим Блинов/SputnikЧесто једна иста балерина у представама игра и Одету и Одилију, с тим што у улози ове друге облачи црни костим.
Маја Плисецка у балету „Лабудово језеро“, 1960-их
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruЈедан од најпознатијих извођача главне улоге била је легендарна балерина Маја Плисецка. Она је у „Лабудовом језеру“ играла 30 (!!!) година, у најмање 800 представа од 1947. до 1977. Сматра се да у овој улози још увек нико није надмашио генијалну балерину која је поседовала невероватну пластичност.
Фидел Кастро и Маја Плисецка после представе „Лабудово језеро“ у Бољшом театру, 1963.
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruОдету и Одилију у извођењу Плисецке гледали су Јосиф Стаљин и Никита Хрушчов. Многи страни гости су обавезно вођени на руски балет којим се поносила цела нација.
Чак и ако никада нисте гледали „Лабудово језеро“ сигурно сте чули мелодију овог плеса и видели његове фрагменте. Тај плес у кореографији Маријуса Петипе постао је својеврсна визиткарта руског балета.
Популарност овог плеса потврђују и многобројне пародије.
Светлана Захарова и Денис Родкин у Бољшом театру.
Владимир Вјаткин/SputnikДанас се „водећа“ верзија балета изводи на сцени Бољшог театра, најпознатијег позоришта у Русији. Аутор је совјетски кореограф и редитељ Јуриј Григорович. Он је користио фрагменте Петипине класичне представе, додавши сопствено виђење радње.
„Лабудово језеро“ 1980-их.
Леонид Жданов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruГригорович је желео да репродукује првобитну замисао Чајковског по којој балет има трагичан крај, али је совјетска сцена захтевала срећан крај и победу добра над злом. Премијера је одржана 1969. године. Данас у главној улози наступа Светлана Захарова, једна од најпознатијих руских балерина.
„Лабудово језеро“ на телевизији постало је мим.
Павел Лисицин/SputnikУ СССР-у се знало: чим на телевизији приказују „Лабудово језеро“, значи да се у земљи догодила нека трагедија. Балет је приказиван када су умирали совјетски лидери Брежњев, Андропов и Черњенко.
„Лабудово језеро“ у Бољшом театру, 1950-их.
Јевгениј Умнов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruНа рачун тога се нашалио и култни редитељ комичних филмова Леонид Гајдај. У његовој „Кавкаској заробљеници“ сцена у којој бандити покушавају да заплаше јунака праћена је преносом балета на телевизији.
Сцена из филма „Кавкаска заробљеница“.
Леонид Гајдај/„Мосфильм“,1967.Међутим, прави „бисер“ је било приказивање балета за време августовског пуча 1991. године, када је учињен покушај рестаурације СССР-а и свргавања Михаила Горбачова. Уместо живе репортаже са лица места грађанима у целој земљи је приказан плес лабудића.
Балет Џона Нојмајера „Илузије – као Лабудово језеро“.
Youtube.com„Лабудово језеро“ је у неку руку постало народни балет. Оно се поставља у водећим позориштима широм света, у дечијим студијима и аматерским колективима. Уз музику Чајковског редитељи и балет-мајстори експериментишу, такмичећи се у оригиналности.
Своју верзију је у Паризу 1984. године понудио и Рудолф Нурејев. Он је сам играо принца (и уделио му више места и пажње него лабудицама). На сцени лондонског Садлерс Велс театра 1995. године је приказана провокативна представа кореографа Метјуа Борна, у којој су мушкарци играли лабудице.
Мушкарци-лабудице у у кореографији Метјуа Борна.
Ian Gavan/Getty ImagesА Швеђанин Фредерик Ридман је 2011. године поставио на сцену Swan Lake: Reloaded у коме је кореографија била у стилу street dance (уличног плеса), а радња је пренета у Улицу црвених фењера...
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу