10 чињеница о балету „Лабудово језеро“

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Први балет Петра Чајковског

Ово дело спада међу балете који се најчешће постављају на сцену широм света. Представе се разликују по кореографији, али је увек иста музика Петра Чајковског. Он ју је компоновао 1876. године као својеврстан калеидоскоп разноликих мелодија, плесова и фолклорних мотива.

Чајковски је компоновао три балета, а „Лабудово језеро“ му је био први. Друга два су исто толико легендарна: „Крцко Орашчић“ и „Успавана лепотица“.

2. Прерастао је домаћу сцену

Идеја „Лабудовог језера“ потекла је из кућне аматерске представе која је инсценирана у породичном кругу Петра Иљича. Чајковски је био и редитељ и кореограф, његове сестре су играле лабудице, а брат је играо принца.

Бајка о лабудицама смишљена је специјално за овај балет, мада садржи несумњиве реминисценције на фолклор и бајке браће Грим, између осталог. Сматра се да је Чајковски учествовао и у изради либрета, док је главни аутор био драматург Владимир Бегичев, управник императорских московских позоришта.

3. Прва представа је доживела неуспех

Премијера балета одржана је 4. марта 1877. године на сцени московског Бољшог театра. Прва варијанта кореографије припада Вацлаву Рејзингеру. Међутим, московска публика није била одушевљена балетом, сматрајући да радња и смисао нису довољно дубоки. Додуше, музика Чајковског је оцењена као добро решење, али је представа у целини доживела неуспех и убрзо је њено извођење обустављено.

4. Балет је постао култно дело тек после смрти Чајковског

Балету је пружена нова шанса 1895, две године после смрти Чајковског. Овога пута је постављена на сцени петербуршког Маријинског театра.

Представа у кореографији балет-мајстора Маријуса Петипе је постала култна. Данас се његова кореографија доживљава као канонска. Са том представом се доводи у везу и успон руског балета и његово прерастање у прави национални бренд који данас многи познају и воле.

5. Централно место заузима сукоб између добра и зла

У основи радње је конфронтација између добрих и злих сила. Зли чаробњак је лепу девојку Одету претворио у лабудицу јер није хтела да се уда за њеа. Принц Зигфрид сусреће прелепу лабудицу, у коју је претворена Одета, и она му приповеда шта јој се догодило и како само љубав може да уклони чини које су бачене на њу. Принц јој се куне да је воли и даје обећање да ће је осветити. Али зли чаробњак шаље на бал код Зигфрида Одилију, мрачну Одетину двојницу.

Принц не примећује подвалу и представља Одилију као своју невесту, па самим тим испада да је погазио обећање. На замак се спушта тама и он схвата да је преварен, жури на језеро, тамо се бори против стихија које шаље чаробњак и на крају ослобађа Одету од злих чини.

Често једна иста балерина у представама игра и Одету и Одилију, с тим што у улози ове друге облачи црни костим.

6. Током три деценије главна лабудица је била Маја Плисецка

Један од најпознатијих извођача главне улоге била је легендарна балерина Маја Плисецка. Она је у „Лабудовом језеру“ играла 30 (!!!) година, у најмање 800 представа од 1947. до 1977. Сматра се да у овој улози још увек нико није надмашио генијалну балерину која је поседовала невероватну пластичност.

Одету и Одилију у извођењу Плисецке гледали су Јосиф Стаљин и Никита Хрушчов. Многи страни гости су обавезно вођени на руски балет којим се поносила цела нација.

7. Плес лабудића је постао најпознатија балетска нумера на свету

Чак и ако никада нисте гледали „Лабудово језеро“ сигурно сте чули мелодију овог плеса и видели његове фрагменте. Тај плес у кореографији Маријуса Петипе постао је својеврсна визиткарта руског балета.

Популарност овог плеса потврђују и многобројне пародије.

8. Нову верзију у СССР-у је направио Јуриј Григорович

Данас се „водећа“ верзија балета изводи на сцени Бољшог театра, најпознатијег позоришта у Русији. Аутор је совјетски кореограф и редитељ Јуриј Григорович. Он је користио фрагменте Петипине класичне представе, додавши сопствено виђење радње.

Григорович је желео да репродукује првобитну замисао Чајковског по којој балет има трагичан крај, али је совјетска сцена захтевала срећан крај и победу добра над злом. Премијера је одржана 1969. године. Данас у главној улози наступа Светлана Захарова, једна од најпознатијих руских балерина.

9. Постао је симбол совјетске цензуре

У СССР-у се знало: чим на телевизији приказују „Лабудово језеро“, значи да се у земљи догодила нека трагедија. Балет је приказиван када су умирали совјетски лидери Брежњев, Андропов и Черњенко.

На рачун тога се нашалио и култни редитељ комичних филмова Леонид Гајдај. У његовој „Кавкаској заробљеници“ сцена у којој бандити покушавају да заплаше јунака праћена је преносом балета на телевизији.

Међутим, прави „бисер“ је било приказивање балета за време августовског пуча 1991. године, када је учињен покушај рестаурације СССР-а и свргавања Михаила Горбачова. Уместо живе репортаже са лица места грађанима у целој земљи је приказан плес лабудића.

10. Балет је искоришћен за многобројне експерименте

„Лабудово језеро“ је у неку руку постало народни балет. Оно се поставља у водећим позориштима широм света, у дечијим студијима и аматерским колективима. Уз музику Чајковског редитељи и балет-мајстори експериментишу, такмичећи се у оригиналности.

Своју верзију је у Паризу 1984. године понудио и Рудолф Нурејев. Он је сам играо принца (и уделио му више места и пажње него лабудицама). На сцени лондонског Садлерс Велс театра 1995. године је приказана провокативна представа кореографа Метјуа Борна, у којој су мушкарци играли лабудице.

А Швеђанин Фредерик Ридман је 2011. године поставио на сцену Swan Lake: Reloaded у коме је кореографија била у стилу street dance (уличног плеса), а радња је пренета у Улицу црвених фењера...