Како је изгледала Москва крајем 19. века (ФОТОГРАФИЈЕ)

МАММ/МДФ
Док је Санкт Петербург блистао као престоница, Москва је доживљавана као кутак у коме је очувана тиха старинска атмосфера. Али она ће у 20. веку из корена променити свој изглед и постаће свечани „излог“ СССР-а. И зато, погледајмо на призоре старога града. Многа здања са тих призора сачувана су само на фотографијама.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1870-их

Звоник Ивана Великог у Кремљу. То је била највиша грађевина у Москви до 1860. године, када је подигнут Храм Христа Спаситеља.

Храм Василија Блаженог, неоспорни симбол града.

Цар-звоно са одваљеним комадом никада није зазвонило. Средином 19. века је подигнуто на постоље у Кремљу и од тада је ово једна од главних знаменитости Москве.

Храм Христа Спаситеља у време када је тек подигнут (још нису били завршени сви грађевински радови) и стара црква Похвале Пресвете Богородице. Оба храма су рушена током 1930-их.

Панорама Пречистенског кеја са погледом на Кремљ. Суви центар Москве.

На Кремаљском кеју (десно доле) види се павиљон Политехничке изложбе 1872. године, једне од првих грађевина направљених у целини од метала и стакла.

Исти тај објекат, само у крупнијем плану.

У здању Мањежа близу Кремља приређиване су (и још увек се приређују) велике изложбе.

1880-их

Савремено здање Бољшог театра подигнуто је средином 19. века (додуше, касније је реконструисано и у извесној мери измењено).

Још једна грађевина које више нема – храм свете великомученице Екатарине у Вознесенском манастиру који се налазио унутар Кремља.

Храм Христа Спаситеља је 1883. године, после више од четири деценије изградње, најзад освештан и у њему су почела богослужења. На Кремаљском кеју (у првом плану) већ тада је била гужва.

Црвена капија. Овај барокни славолук подигнут је још за време Петра Првог, а бољшевици су га срушили да би проширили улицу. Међутим, назив „Црвена капија“ задржао се као московски топоним – тако се и данас зову трг и станица метроа. Са леве стране је црква Света Три јерарха, која је такође срушена.

Чудов манастир Московског кремља подсећа на кућу из бајке. Данашњи туристи, међутим, не могу да га виде, јер су бољшевици и њега срушили.

А ово је Варварска капија зидина Китај-города које су опасивале читав центар Москве. Сада су од њих остали само фрагменти.

На тргу Иљинска Капија 1887. године подигнут је споменик јунацима Плевне, поводом десетогодишњице битке код Плевне у руско-турском рату.

Никољска улица, са леве стране је Синодска штампарија. Саграђена је почетком 19. века на месту Московске штампарије. Данас се ту налази Историјско-архивски институт Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ).

И још једна срушена грађевина – храм Николе Мокрог у Зарјадју.

1890-их

Ова раскошна вила у неоготском стилу припадала је Зинаиди Морозовој. Подигнута је 1898. године у улици Спиридоновка. Аутор пројекта био је архитекта Фјодор Шехтељ. Данас је то дом за пријеме Министарства спољних послова Русије.

Мали Николајевски дворац у Кремљу био је један од резиденција руских царева за време њиховог боравка у Москви. Здање више не постоји јер су га бољшевици срушили 1929. године.

Воробјове Горе су омиљено место за одмор Московљана. У даљини се види Новодевичји манастир. Данас се са друге стране реке налази читав комплекс спортских објеката и арена Лужњики.

Тржница у улици Охотниј Рјад. Данас се ту налази здање Државне думе и хотел Москва, али по традицији и даље постоје трговачке радње у подземном тржном центру „Охотниј рјад“.

А овако је улица Охотниј Рјад била украшена за време празничних свечаности поводом крунисања цара Николаја II 1896. године.

Раније је територија Кремља била отворена за посете (сада је потребна улазница). На фотографији је Благовештенски храм који и данас постоји.

Једно од најлепших здања у Москви је Дом Пашкова. Од средине 19. века тамо је чувана колекција Румјанцевске библиотеке која је преуређена и данас је позната као Руска државна библиотека (Лењинка). Ово здање данас такође припада библиотеци.

Савремени Московљанин тешко може да замисли да је на данашњим гранитним кејовима реке Москве некада расла трава.

Трамвај код Храма Рождества Пресвете Богородице у Путинцима. Храм и данас постоји.

Споменик Мињину и Пожарском у почетку је стајао испред Горњих трговачких редова (данас познатих као тржни центар ГУМ), а у совјетско време је пренет ближе храму Василија Блаженог.

Још једна сцена која је остала само на фотографији – трамвај са коњском запрегом на Серпуховском тргу.

Узгред, све до 1930. године трамвај је пролазио и Црвеним тргом! Линија је укинута јер је сметала приликом одржавања парада.

Фантастична вила трговца Игуманова у руском стилу подигнута је 1895. године. Данас је у њој смештена резиденција амбасадора Француске.

Петровски путни дворац на северу Москве. Некада су се у њему цареви успут одмарали када су долазили из Петербурга, а сада је ту музеј, а такође и бутик хотел.

Стара Москва. Улица Кузњецки Мост. Тројка.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“