„Пламене зоре“, али оригиналне: 12 најпознатијих совјетских песама о Отаџбини и комунизму

Кира Лисицка (Photo: ZUMA Press, Алексеј Сухоруков, dpa, Анвар Галејев/Global Look Press)
Ове песме су саставили талентовани писци и композитори. Народ их је искрено волео, а многе су и данас популарне.

Совјетске патриотске песме су величале раднике-ударнике, младе ентузијасте, лепоту природе родне груде и, наравно, верност комунистичкој партији и Лењину.

1. Химна пионира („Гимн пионеров“, 1922)

Међу првим совјетским песмама које су стекле народно признање била је химна пионира. Аутор текста је Александар Жаров, а музику је компоновао Сергеј Кајдан-Дешкин према идеји супруге Владимира Лењина Надежде Крупске. Химна се лако транскрибује за пионирску хорну (рог).

Ове стихове зна свако ко је рођен у совјетско доба!

„Вијорите се ватрама, плаве ноћи!

Ми пионири, деца смо радника!

Ближи се ера светлих година,

Поклич пионирски: „Увек буди спреман!“

2. Широка је моја рођена земља („Широка страна моя родная“, 1936)

Ова песма је првобитно написана за познати филм „Циркус“ у коме главну улогу игра Љубов Орлова, али је касније постала популарна независно од филма. Њени први акорди су искоришћени као шпица Свесавезног радија. Поред тога, деца у целој земљи су учила песму на часовима музичког. После распада Совјетског Савеза 1991. године предлагано је да она буде химна Русије.

„Широка је моја рођена земља,

Много је у њој шума, поља и река!

Ја не знам за другу такву земљу,

Где човек тако слободно дише.“

3. Москва у мају („Москва майская“, 1937)

СССР је 1937. године обележавао своју 20-годишњицу, и тада је ова песма написана за документарни филм „Двадесети по реду мај“. У првој верзији су били стихови где се помињао Стаљин. Уклоњени су после 1959. године. „Москва у мају“ се често може чути у извођењу хорова, како дечијих тако и одраслих. Почиње овако:

„Јутро краси нежном светлошћу зидине древног Кремља,

Буди се са свитањем цела Совјетска земља.“

4. Марш ентузијаста („Марш энтузиастов“, 1940)

Још једна песма коју изводи Љубов Орлова постала је невероватно популарна у народу. Први пут се појавила 1940. године у играном филму „Светли пут“, где је реч о неписменој девојци са села која постаје ударница ткачке индустрије и добија државно признање. А то је у оно време био „сан снова“!

„У свакодневици великих градилишта, у њиховим веселим громогласним одјецима, у ватрама и звоњави,

Поздрављам те, земљо хероја, земљо сањара, земљо научника!“

5. Марш комунистичких бригада („Марш коммунистических бригад, 1958)

У Совјетском Савезу су 1950-е године биле доба ширења обрадивих површина и подизања економије после Великог отаџбинског рата. Највећи ентузијасти су били млади комсомолци, спремни да се отисну у најудаљеније крајеве. Они су на репертоару имали огроман број песама. Једна од првих се звала „Марш комунистичких бригада“.

„Данас нисмо на паради, данас смо на путу у комунизам.

У комунистичкој бригади с нама је Лењин у првим редовима!“

6. Песма о младости пуној немира („Песня о тревожной молодости, 1958)

А ова је посвећена тешким годинама кроз које су током 1920-их морали да прођу млади комсомолци када су тек полазили на пут у светлу будућност. Написана је за играни филм „Са оне стране“ али је као и многе друге песме из филмова постала популарна независно од филма.

„Брига наша је једноставна, брига наша је ова:

Само да живи земља рођена, и других брига немамо ми!“

7. И шта да ти причам о Сахалину? („Ну что тебе сказать про Сахалин?“, 1965)

Поводом 40-годишњице комсомолске организације Сахалина ово далекоисточно острво посетили су песник Михаил Тањич и композитор Јан Френкељ. После путовања су саставили ову песму. Њен први извођач била је певачица Нина Дорда, а затим се песма појавила на репертоару Марка Бернеса, Јурија Визбора и Јосифа Кобзона, па чак и савременог извођача Игора Николајева који је родом са Сахалина.

„А пошта са преседањима лети са копна

До најудаљеније луке Савеза,

Где ја бацам камичке са стрме обале

Далеког мореуза Ла Перуза.“

8. Опроштај од Братска („Прощание с Братском“, 1968)

Сибирски град Братск познат је као свесавезно градилиште. Овамо су долазиле екипе радника из целе земље да у градићу усред тајге изграде огромну хидроелектрану. Она је и данас по снази трећа у Русији. О свесавезним градилиштима састављено је много песама, а ово је једна од најпознатијих.

„На просторима тајге, где мирише смола, сретох најбољу песму своју.

Још увек првом љубављу волим мој драги Братск, шатора препун.“

9. Нећу се растати са Комсомолом („Не расстанусь с комсомолом“, 1970)

Комсомол је био партијска омладинска организација. Бавио се проблемима младих људи, од борбе против неписмености до организованих одлазака на свесавезна градилишта. У редове комсомолаца примани су најактивнији омладинци. Они су третирани као подмладак Комунистичке партије. Песме посвећене Комсомолу пуне су носталгије за прохујалом младошћу.

Ова песма је најпознатија у извођењу Јосифа Кобзона.

„Проћи ћемо кроз олују и дим, и небо ће постати плаво.

Нећу се растати са Комсомолом, и вечно ћу бити млад!“

10. Моја адреса је Совјетски Савез („Мой адрес Советский Союз“, 1972)

Може се рећи да је ово најпознатија песма о Совјетском Савезу! Изводио ју је вокално-инструментални ансамбл „Самоцвети“. Чак и после распада СССР-а ова песма је остала на њиховом реперетоару.

„Моја адреса није зграда нити улица,

Моја адреса је Совјетски Савез“.

11. И поново се наставља битка („И вновь продолжается бой“, 1974)

Песма је посвећена Октобарској револуцији 1917. године и верности идејама Владимира Лењина. Најпознатија је верзија у извођењу веома популарног совјетског певача Лава Лешченка. Она је и данас на његовом репертоару.

„И поново се наставља битка, и немир је у грудима.

И Лењин је тако млад и младолик, и Октобар се ближи!“

12. Љубав, комсомол и пролеће („Любовь, комсомол и весна“, 1978)

Још једна прелепа „комсомолска“ песма у извођењу Лава Лешченка. Говори о младим годинама, када је у срцу увек пролеће (и Комсомол, наравно).

„И песма нас учи да будемо храбри, и с нама ће заувек бити

Љубав, Комсомол и Пролеће“.

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“