Ко је Мурзилка и зашто су га совјетска деца толико волела? (СЛИКЕ)

После Револуције 1917. године нова бољшевичка власт је посебну пажњу посветила пропаганди, па је основан велики број забавних периодичних издања и часописа за раднике, војнике, сељаке, жене и, наравно, за совјетску децу.

Међу првима је био месечни часопис „Мурзилка“ за малу децу (4-7 година). Ево како је изгледао први број, објављен 16. маја 1924. године.

Часопис је добио назив по надимку штенета из прича дечијег писца Александра Фјодорова-Давидова. Први број је и почео причом о доживљајима симпатичног малог несташка.

Била је то заправо дечија књижица са кратким причама на разне теме, између осталог и на тему нове совјетске стварности са смерницама у погледу важности првомајских празника, Лењинове личности и бољшевичке револуције.

За „Мурзилку“ су писали најбољи совјетски писци тога доба: Сергеј Михалков (аутор текста совјетске химне), дечији писци Агнија Барто, Корнеј Чуковски и Самуил Маршак, и сатиричари Данил Хармс и Михаил Зошченко.

У почетку је „Мурзилка“ заправо био додатак листу „Рабочаја газета“ (Радничке новине). У том листу су на исти начин објављивани и многи други часописи који су временом постали култни: илустровани часопис „Крокодил“, женски часопис „Работница“ (Радница) и „Совјетски екран“, часопис посвећен филму.

У јулу 1937. године у часопису се појавио потпуно нови лик Мурзилке. Сликар Аминадав Кањевски нацртао је жућкасто створење са црвеном беретком и шалом, и са фото-апаратом преко рамена.

Мурзилка је 1941. године приказиван и као дечак са мозгалицом.

„Мурзилку“ је од 1941. године преузела издавачка кућа „Молодаја Гвардија“ (Млада гарда), и од тада је часопис посвећен деци од 6 до 12 година старости.

Часопис је редовно излазио чак и у време Другог светског рата. У њему су објављиване поучне приче о јунаштву, пионирске бајке и томе слично.

И наравно, тема рата је била изразито заступљена. Часопис је писао о томе како су деца делила своју одећу са онима који су у рату остали без крова над главом и износио животне приче деце која су остала без родитеља коју је Црвена армија спасла.

Лист „Мурзилка“ је 1945. славио победу над нацистима.

У часопису су објављиване и приче о совјетским знаменитостима, фотографије градова и сл.

Истицана је и важност образовања.

Совјетско дете је морало да зна како се треба понашати, тј. да треба бити дружељубив и сарађивати са другом децом у заједничкој мисији.

И наравно, 1961. године је на насловној страни „Мурзилке“ приказан портрет Јурија Гагарина, и деца широм света како читају новине о његовом лету у космос.

Жути чупавко Мурзилка поново се појавио у часопису 1959. године и од тада се усталио као култни симбол.

Од 1960-их до 1980-их тираж часописа је премашивао пет милиона примерака (током 1920-их је штампан у свега 20.000 примерака), тако да је већина деце у СССР-у имала прилику да чита свој примерак или позајмљен од другова и у библиотеци.

У часопису је било много шарених слика и додатака које су деца могла да исецају и користе као налепнице.

Часопис је наставио да излази и после распада Совјетског Савеза. Он излази и дан-данас. Од оснивања часописа није пропуштен ниједан једини број.

Лист „Мурзилка“ је 2011. године уписан у Гинисову књигу рекорда као „најдуготрајнији дечији часопис“, што је прилично велики подвиг!

Велики дигитални архив је 2015. године постао доступан онлајн, тако да сада свако може бесплатно да погледа све бројеве.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи