Легендарни шпил карата који се у Русији још увек користи за игру!

Култура
АЛЕКСАНДРА ГУЗЕВА
Чак и ако нисте коцкар у души, велика је вероватноћа да сте видели илустрације „Сатенског“ шпила.

Овај шпил је током 1860-их смислио сликар Адолф Шарлемањ, унук француског вајара Жана Батиста Шарлемањ-Бодеа који је дошао у Петербург још у доба Катарине Друге.

Адолфа је инспирисао старински француски шпил, с тим што је он знатно изменио и поједноставио цртеж. На поједине карте је додао типичне руске елементе. На пример, на штиту „жандара херц“ додао је двоглавог орла са руског грба. Узгред, управо је Шарлемањ био аутор званичног државног грба Руске империје.

Шпил је у почетку добио назив „Сатенски“ (рус. „Атласный“) због високог квалитета папира на коме су карте штампане. Папир је био натопљен талком и сапуном, па су се зато карте сијале и одлично су клизиле када се мешају. Касније су шпилови почели да се штампају и на папиру лошијег квалитета, а назив „сатенски“ коришћен је за цртеж у стилу Адолфа Шарлемања.

Шпилови су у Руској империји штампани са одобрењем императора. Држава је имала монопол у том послу па је у ту сврху основана и специјална Императорска фабрика карата. Зарада је ишла у императорски добротворни фонд. Амблем фонда је био приказан на „кецу каро“.

Звучи чудно, али штампање „сатенских“ шпилова настављено је и после револуције 1917. године. Додуше, уклоњени су сви царски атрибути. Највише је промењен управо „кец каро“. Још увек се на тим шпиловима штампа и реч „атласный“ као знак врхунског квалитета.