На прелазу из 19. у 20. век најталентованији уметници свога доба у потрази за новим уметничким језиком поново су се окренули антици и ренесанси. Тако је рођен нови стил, руски неокласицизам, који је био сушта супротност реализму „передвижника“ и социјалним темама у уметности.
Присталице новог правца били су идеалисти и сањари са заједничком естетском визијом, окупљени око часописа „Свет уметности“. Најпознатији међу њима били су сликари Леон Бакст, Зинаида Серебрјакова, Александар Самохвалов, Кузма Петров-Водкин, па чак и Казимир Маљевич.
Они су превазишли академско сликарство и закорачили у књижевну графику, у дизајн и архитектуру, па чак и сценографију (колику вредност само имају костими и декорације за балет Дјагиљева!)
1. Леон Бакст, „Древни ужас“, 1908.
2. Борис Кустодијев, „Портрет Рене Ивановне Нотгафт“, 1909.
3. Валентин Серов, „Отмица Европе“, 1910.
4. Зинаида Серебрјакова, „Купачица“, 1911.
5. Александар Јаковљев и Василиј Шухајев, „Аутопортрети (Арлекин и Пјеро)“, 1914.
6. Кузма Петров-Водкин, „Мајка“, 1915.
7. Константин Сомов, „Портрет Методија Лукјанова“, 1928.
8. Александар Самохвалов, „Девојка у мајици“, 1932.
9. Казимир Маљевич, „Аутопортрет (Сликар)“, 1933.
10. Александар Дејнека, „Пространство“, 1944.
Изложба „Инспирисани класиком“ одржава се у Корпусу Бенуа Руског музеја до 11. септембра 2023. године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
