Десет најскупљих руских сликара

„Супрематистичка композиција“, Казимир Маљевич.

„Супрематистичка композиција“, Казимир Маљевич.

Leon Neal/AFP
Око њихових слика се отимају колекционари из целог света, трошећи милионе долара и купујући платна на аукцијама по цени која је знатно већа од почетне.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

10. Николај Фешин

Николај Фешин је био ученик Иље Рјепина. Рођен је у Казању, а 1923. године се преселио у САД, где се третира као национални сликар. Његова дела су високо цењена и у СССР-у и у Русији. Велика збирка Фешинових радова чува се у Музеју ликовних уметности Татарстана. Сликар је умро у Калифорнији, али су његови посмртни остаци, у складу са завештањем, пренети 1975. године у родни Казањ. Фешинов „Мали каубој“ био је најскупљи лот руске уметности који је продат на аукцији Macdougall’s. Купио га је анонимни руски колекционар за 10,8 милиона долара.

9. Наталија Гончарова

Једна од најпознатијих руских сликарки, „амазонка авангарде“ опробала се у многим стиловима – у кубизму, рајонизму и примитивизму, и учествовала у мноштву сликарских удружења и изложби. У стваралаштву је, између осталог, користила и иконографију и руске народне мотиве. Заједно са мужем Михаилом Ларионовом, који је такође био сликар, дуго је живела у Француској, где су обоје радили на сценографији и костимима за „Руске сезоне“ Дјагиљева. Слика Наталије Гончарове „Берба јабука“ продата је 2007. године на аукцији у лондонском „Кристију“, за 4,9 милиона фунти (скоро 10 милиона долара), што је рекордна цена за платно сликара женског пола. Већ наредне године нови рекорд је поставила њена друга слика, под називом „Цвеће“, која је продата за 5,5 фунти (10,9 милиона долара). За нешто више од 10 милиона долара (6,4 милиона фунти) отишла је 2010. године у Лондону и њена апстракција „Шпанкиња“.

8. Николај Рерих

Николај Рерих је један од најзагонетнијих и најсамобитнијих руских сликара. Највише је познат по хималајским пејзажима и произвољним интерпретацијама религијских, нарочито библијских мотива. Платна овог плодног сликара се често излажу на аукцијама и љубитељи руског сликарства радо издвајају за њих стотине хиљада фунти, па чак и милионе долара. Тако је „Највећа и најсветија Тангла“ из циклуса „Шамбала“ продата на аукцији у „Кристију“ за 1,42 милиона долара, „Лао Ци“ је продат за 1,9 милиона долара, а „Димови света“ за 2,5 милиона долара. Рекордна цена у аукцијској кући Bonhams (а и рекордна цена Рерихове слике) постигнута је 2013. године када је његово дело „Madonna Laboris“ продато за 12 милиона долара (7,9 милиона фунти).

7. Валентин Серов

Платна руских реалиста и передвижника који су сликали крајем 19. и почетком 20. века ретко се појављују на аукцијама, за разлику од руске авангарде. А кад се појаве, продају се по знатно мањој цени (највећа цена по којој су продаване слике Ивана Ајвазовског, Архипа Куинџија и Ивана Шишкина била је нешто изнад три милиона долара). Сасвим случајно је 2014. године на аукцију лондонског „Кристија“ доспео „Портрет Марије Цетлине“ Валентина Серова. Изложио га је израелски Музеј руске уметности у Рамат Гану, коме је Марија лично завештала то платно. Слика је продата за 9,27 милиона фунти (14,5 милиона долара), што је у том тренутку био апсолутни рекорд када су у питању руска уметничка дела која су икада продата у Лондону.

6. Хаим Сутин

За Хаима Сутина се често каже да је француски сликар и мајстор „Париске школе“, али је он рођен у Руској империји (у Минској области, на територији савремене Белорусије), у јеврејској породици. Са 20 година је отишао у Париз да студира сликарство. Тамо се, наравно, упознао са многим познатим сликарима и добро се спријатељио са Амедеом Модиљанијем. Сутин је насликао неколико портрета овог Италијана. „Портрет мушкарца са црвеним шалом“ је 2007. године на аукцији куће „Сотби“ продат за 17,2 милиона долара, а годину дана раније је његов „Одрани во“ на аукцији куће „Кристи“ отишао за 15,2 долара. Током 2010-их је белоруска банка откупила три Сутинова платна: „Велике ливаде у Шартру са вијадуктом“ (400.000 долара), „Ева“ (1,8 милиона долара, најскупља уметничка слика у Белорусији) и „Заспала са књигом. Мадлена Кастен“ (450.000 долара).

5. Алексеј Јављенски

Сматра се да је Јављенски можда и први руски експресиониста. Он се упознао са овим стилом у Немачкој, где се преселио још пре Првог светског рата и постао један од чланова уметничког удружења Кандинског „Плави коњаник“. У самој Русији није био много познат све до 2000-их, када је у Руском музеју одржана велика изложба његових дела. Повећано интересовање за Јављенског критичари објашњавају чињеницом да је његово платно „Шоко у шеширу широког обода“ продато 2003. на аукцији куће „Сотби“ за 8,3 милиона долара, а 2008. већ за 18,6 милиона долара. Слика „Смеђе очи“ је 2006. продата на аукцији куће „Кристи“ за 5,5 милиона долара.

4. Николас де Стал

Право име му је Николај Стаљ фон Холштајн. Он је био син генерала руске армије и барона са далеким немачким коренима. После револуције је породица са петогодишњим Николајем била принуђена да емигрира из совјетске Русије. Отац и мајка су му рано умрли, а Николаја је усвојила белгијска породица. Студирао је сликарство у Краљевској академији лепих уметности у Бриселу, а касније је живео у Француској, Италији и Шпанији. Велики утицај на њега су имали тадашњи руски емигранти Хаим Сутин и Василиј Кандински. Сматра се да је Стаљ истакнути представник ташизма, апстрактног експресионизма који је био одговор на кубизам. Стаљев „Лежећи акт“ је на аукцији париске куће Artcurial 2011. године продат за 7 милиона евра (9,4 милиона долара), а 2018. је слика „Цвеће“ на аукцији куће „Кристи“ отишла за 8,3 милона евра (9,7 милиона долара), док је „Стојећи акт“ продат за 12 милиона долара. Рекорд на тему акта побила је 2019. године његова огромна апстракција „Велики фудбалери“. Она је на аукцији у „Кристију“ продата за 22 милиона долара.

3. Марк Шагал

Овај сликар је у свом животу осетио шта значи бити заиста сиромашан, а само пет година након његове смрти (1990) платно „Јубилеј“ продато је на аукцији у „Сотбију“ за 14,85 милиона долара. Купио га је јапански бизнисмен Хиронори Аоки који у својој колекцији већ има око 30 радова овог сликара. Аукцијска кућа „Сотби“ је два пута продала слику „Велики циркус“, први пут 2007. године за 12 милиона долара, а други пут 2017. за 16 милиона долара. Исте године је за 14,5 милиона долара продато платно „Три свеће“, док су „Љубавници“ отишли за читавих 28,45 милиона долара.

2. Василиј Кандински

Апстракциониста Кандински са својим непоновљивим стилом један је од најпознатијих руских сликара на свету. Његово платно „Фуга“ је на аукцији куће „Сотби“ 1990. године купио колекционар Ернст Бејлер за 38,2 милиона долара, да би 2017. године чак две слике Кандинског побиле рекорде на аукцији у „Сотбију“: „Мурнау. Дуга“ је тада продата за 26,7 милиона долара (и продата је за 22 минута, што је такође рекорд), а „Слика са белим линијама“ је отишла за 42 милиона долара.

1. Казимир Маљевич

Маљевич је прави рекордер. Многа његова дела су у више наврата била на листама најскупљих слика. Тако је 2015. на аукцији куће „Сотби“ његов „Мистични супрематизам“ продат за 38 милиона долара, а „Супрематизам. 18. конструкција“ за 34,1 милион долара.

Најскупља руска слика свих времена у овом тренутку је Маљевичева „Супрематистичка композиција“. Она је 2008. године на аукцији куће „Сотби“ купљена за 60 милиона долара, а већ 2018. је обновила сопствени рекорд када је анонимни купац на аукцији њујоршког „Кристија“ платио за њу 85,8 милиона долара.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“