На прелазу из 19. у 20. век најталентованији уметници свога доба у потрази за новим уметничким језиком поново су се окренули антици и ренесанси. Тако је рођен нови стил, руски неокласицизам, који је био сушта супротност реализму „передвижника“ и социјалним темама у уметности.
Присталице новог правца били су идеалисти и сањари са заједничком естетском визијом, окупљени око часописа „Свет уметности“. Најпознатији међу њима били су сликари Леон Бакст, Зинаида Серебрјакова, Александар Самохвалов, Кузма Петров-Водкин, па чак и Казимир Маљевич.
Они су превазишли академско сликарство и закорачили у књижевну графику, у дизајн и архитектуру, па чак и сценографију (колику вредност само имају костими и декорације за балет Дјагиљева!)
1. Леон Бакст, „Древни ужас“, 1908.
Леон Бакст
2. Борис Кустодијев, „Портрет Рене Ивановне Нотгафт“, 1909.
Борис Кустодијев
3. Валентин Серов, „Отмица Европе“, 1910.
Валентин Серов
4. Зинаида Серебрјакова, „Купачица“, 1911.
Зинаида Серебрјакова
5. Александар Јаковљев и Василиј Шухајев, „Аутопортрети (Арлекин и Пјеро)“, 1914.
Александар Јаковљев и Василиј Шухајев
6. Кузма Петров-Водкин, „Мајка“, 1915.
Кузма Петров-Водкин
7. Константин Сомов, „Портрет Методија Лукјанова“, 1928.
Константин Сомов
8. Александар Самохвалов, „Девојка у мајици“, 1932.
Александар Самохвалов
9. Казимир Маљевич, „Аутопортрет (Сликар)“, 1933.
Казимир Маљевич
10. Александар Дејнека, „Пространство“, 1944.
Александар Дејнека
Изложба „Инспирисани класиком“ одржава се у Корпусу Бенуа Руског музеја до 11. септембра 2023. године.