Десет незаобилазних руских сликара свих времена

1. Андреј Рубљов (око 1360-1438(40))

Најпознатији руски иконописац који је живео на размеђу 14. и 15. века. Ретки су његови радови, иконе и фреске у храмовима, које су сачуване до наших дана. Најчувенија Рубљовљева икона „Тројица“ осликана је 1420-тих година за Тројице-Сергијеву лавру.

Икона „Тројица“, 1425 - 1427, Андреј Рубљов

Третјаковска галерија

На овој икони уметник је први пут визуелно формулисао једну од главних хришћанских догми о божанском тројству. (Више прочитајте овде). Недавно је донета одлука да се „Тројица“ из Третјаковске галерије, где је чувана у совјетско доба, врати у Лавру.

2. Александар Иванов (1806-1858)

Религиозно сликарство заузима велики сегмент руског сликарства све до краја 19. века. Један од најистакнутијих представника је свакако Александар Иванов. Уметник је своју најпознатију слику „Јављање Христа народу“ сликао двадесет година, а када је угледала светлост дана представљала је велики догађај.

Јављање Христа народу. 1837—1857, Александар Иванов

Третјаковска галерија

Рад је купио император Александар Други и поклонио га московском „Румјанцевском музеју“ у коме је за њено излагање изграђена специјална сала. Слика која посетиоце оставља без даха и данас је једна од најпопуларнијих у Третјаковској галерији истовремено не остављајући равнодушним потоње уметнике. Тако је рецимо класик савремене уметности Ерик Булатов овој слици посветио свој рад „Слика и гледаоци“.

3. Иван Ајвазовски (1817-1900)

Најзначајнији руски мариниста родио се на обали Црног мора на Криму и управо ту провео највише времена посматрајући и сликајући морски пејзаж. Ајвазовски је био и официр, сликар Главног поморског штаба, у својим радовима преокупиран воденом стихијом. За најпознатију и најупечатљивију његову слику слови „Девети талас“.

Девети талас, 1850, Иван Ајвазовски

Руски музеј

На платну је дочарано море после олује. Људи који су доживели бродолом покушавају да се спасу на крхотинама катарке, забринуто гледајући огроман талас који прети да их поклопи.

4. Иља Рјепин (1844-1930)

Један од најзначајнијих руских реалиста радио је са великим успехом у различитим жанровима. Његове портрете одликује невероватна природност и изражајност, између осталог аутор је десетак портрета Лава Толстоја. Сликао је и легендарна историјска платна попут „Ивана Грозног и његовог сина Ивана 16. новембра 1581. године“.

Иван Грозни и његов син Иван 16. новембра 1581. године. 1883—1885, Иља Рјепин

Третјаковска галерија

Насликао је и монументално „Свечано заседање Државног савета 7. маја 1901. године“, на коме има више од 60 портрета званичника. Једна од најпознатијих Рјепинових слика је „Бурлаци на Волги“ која припада жанровском сликарству.

Бурлаци на Волги. 1870—1873, Иља Рјепин

Руски музеј

5. Иван Шишкин (1832-1898)

Геније реалистичког пејзажа и заљубљеник у руску шуму насликао је десетине слика чији су главни „јунаци“ борови, шумарци и храстове шуме. Најпознатија његова слика, свакако је „Јутро у боровој шуми“ (медведе је насликао Константин Савицки).

Јутро у боровој шуми. 1889, Иван Шишкин, Константин Савицки

Третјаковска галерија

Шишкиново умеће у погледу игре светлости и сенке је непревазиђено, а шуме у широком спектру од магловитих или зимских, до оних кроз чије крошње се пробијају зраци сунчеве светлости. Ништа мање није чувена ни слика „Раж“ на којој доминира сеоски пут сред златног поља ражи, као и омиљени уметникови борови.

Раж. 1878, Иван Шишкин

Третјаковска галерија

У совјетско време реплике његових радова беспоштедно су прештампаване, налазећи се на поштанским маркама, плакатима и омотима бомбона.

6. Валентин Серов (1865-1911)

Реалиста и модерниста Серов је био Рјепинов ученик. Познат пре свега као портретиста, сликао је по поруџини портрете чланова царске породице, самих императора, као и познате личности попут кнегиње Јусупове или композитора Римског-Корсакова, али и својих колега сликара. Једна од најзнаменитијих његових слика је „Девојчица са бресквама“, портрет ћерке мецене Саве Мамонтова.

Девојчица са бресквама. 1887, Валентин Серов

Третјаковска галерија

У касним радовима Серова уочљива је дистанца од реализма и утицај модерне. Чувене слике из тог периода су портрет обнажене плесачице Иде Рубинштајн и „Отмица Европе“.

Портрет Иде Рубинштајн. 1910, Валентин Серов

Руски музеј

7. Василиј Суриков (1848-1916)

Суриков је мајстор историзма и руског сликарства. Удахнуо је живот читавом низу заборављених садржаја. Један од првих и најпознатијих његових историјских радова је „Јутро пред погубљење стрелаца“. На слици се види Црвени трг, Храм Василија Блаженог и стрелци који су по налогу Петра Великог погубљени због побуне из 1698. године.

Јутро пред погубљење стрелаца. 1881, Василиј Суриков

Третјаковска галерија

Многе слике биле су на неки начин везане за Сибир, уосталом сам уметник био је родом из Краснојарска и имао прилике да види како су живели староверци (о чему сведочи „Бољарка Морозова“), прогоњени и пресељени.

Бољарка Морозова. 1884—1887, Васили Суриков

Третјаковска галерија

На слици „Мењшиков у Берјозову“ некада уважени државни достојанственик и особа блиска Петру Великом приказан је у сибирском прогонству у малој бедној колиби.

8. Василиј Кандински (1866-1944)

Кандински важи за једног од родоначленика апстрактног сликарства. У другој деценији двадесетог века, после дугог експериментисања урадио је прве апстрактне слике и композиције по којима ће касније бити препознатљив.

Композиција VII, 1913, Василиј Кандински

Третјаковска галерија

Уметник се бескрајно играо са формама, геометријом и бојама. Не пристајући на уплив идеологије у совјетској уметности емигрирао је у Немачку, а затим у Француску, одакле је пут његовим сликама у музеје широм света био отворен. „Слика са белим линијама“ Кандинског постала је једна од најскупље продатих на аукцијама икада.

9. Казимир Маљевич (1879-1935)

Маљевич је један од најоригиналнијих сликара руске авангарде. Његови рани радови одликовали су се фигурацијом, а утицај импресионизма („Пролеће. Процветала башта, 1914“) и фовизма („Аутопортрет“, 1908) био је осетан. Међутим, полако се кретао у смеру властитих открића у сликарству и изумевању супрематизма, чија је суштина оличена 1915. године у „Црном квадрату“.

Црни квадрат. 1915, Казимир Маљевич

Третјаковска галерија

Први пут је представљен на футуристичкој изложби с претензијом на скандал, будући да је изложен у „црвеном углу“, вековима најпобожнијем месту у руској кући, намењеном икони. Маљевичеве слике данас спадају у најскупље на свету. Његова „Супрематистичка композиција“ продата је на „Кристијевој“ аукцији за 85,8 милиона долара, и тај рекорд још увек није оборен.

10. Иља Кабаков (1933-2023)

Совјетски уметник и илустратор постао је главни руски концептуалиста, чувен у целом свету. Ране радове одликовао је класични стил, а настали су под утицајем његовог учитеља Роберта Фалка, да би потом радио као сликар декоратер, и паралелно на проналажењу оригиналног уметничког израза. Створио је читав правац који је касније назван московски концептуализам и окупио бројне истомишљенике. Осамдесетих година прошлог века један од првих у свету почео је да ради тоталне инсталације.

Човек који је из своје собе одлетео у свемир. 1985, Иља Кабаков

The Centre Pompidou (Paris). Photo: E. Alexeev / Tretyakov Gallery

Најпознатије међу њима, „Човек који је полетео у космос из свог стана“, „Тоалет“, „Неће све повести у будућност“ и данас се излажу у највећим светским музејима. У тим радовима, на примерима совјетске свакодневице промишљао је прошлост, садашњост и будућност.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!