Пет ремек-дела Александра Иванова које свако треба да зна

Третјаковска галерија/Public Domain
Сцене из Библије и митологије на његовим сликама су приказане као живе. Мајстор великог платна стварао је дела са невероватно много детаља, истичући чак и најтананије емотивне нијансе. Ово су његова најважнија остварења.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Пријам тражи од Ахила Хекторово тело“. 1824.

„Видим у њему сликара који много обећава“, рекао је за Александра Иванова професор Академије уметности Василиј Григорович када је видео прву Ивановљеву самосталну слику. Није било сумње да ће син сликара Андреја Иванова кренути очевим стопама. У њему се рано пробудила љубав према сликању. Он је учио да слика у очевом атељеу, за разлику од других студената Руске царске академије уметности који су живели у просторијама ове школске установе. Успех млађег Иванова био је очигледан. Поред тога што је савладао класично сликарство, успео је да у својим радовима постигне и драмску дубину. За ово дело 18-годишњи сликар је добио малу златну медаљу.

„Јављање васкрслог Христа Марији Магдалени“ (скица)“, 1834.

У јесен 1830. године Иванов је отишао у Рим на стажирање. Планирао је да наслика копију „Стварања Адама“ у Сикстинској капели и да слика скице са библијском тематиком. Међутим, све више је размишљао о томе да наслика прво јављање Спаситеља људима. Одлучио је да претходно, за почетак, наслика другу сцену, када се васкрсли Христос јавио Марији Магдалени. Први посматрачи су били фасцинирани. Књижевник Алексеј Тимофејев није крио одешевљење, говорећи да је Иванову пошло за руком да прикаже Христову величанственост и кроткост. После изложбе у Капитолу слика је послата у Петербург, где је свечано дочекана. Академија уметности је доделила Александру Иванову звање академика, а слика је поклоњена цару Николају I. Скицу слике је 1877. године купио Павел Третјаков.

„Октобарски празник у Риму. Сцена у лођи“, 1842.

Сликар је практично све своје време проводио радећи на „Јављању Христа народу“, али је стизао да прави жанровске скице колизија које је приметио у уличицама и на трговима у Риму. На акварелу „Октобарски празник у Риму“ Иванов је приказао плес „Уздах“, када једна девојка пита другу ко је освојио њено срце, а остали гурају „освајача“ на средину. У сликарев атеље су често длазили гости, између осталих и чланови императорске породице. И царевић Александар Николајевич са својим учитељем Василијем Жуковским посетио је Иванова 1838. године. Будући цар Александар II био је задовољан платном и наложио да се сликару у току три наредне године исплаћује месечна зарада како би могао да заврши започето дело.

„Апијев пут на заласку сунца“, 1845.

Огромно платно је исцрпљивало сликара одузимајући му и време и здравље. Због болести очију он је неколико пута био принуђен да одустане од рада у атељеу, па је 1845. године Иванов заједно са младим мозаичарем Јегором Солнцевом отпутовао у предграђа Рима да тамо „тражи лепа места“. Пејзаж у околини Албана толико их је фасцинирао да су одмах почели да га сликају. За своју слику древних развалина и погледом на Рим у даљини Иванов је говорио да није завршена.

„Јављање Христа народу“, 1837-1857.

Иванов је двадесет година радио на свом животном делу, посвећеном Христовом јављању људима за време крштавања у Јордану. Најпре је насликао малу верзију, а затим је одлучио да исто то наслика у величини историјских слика. Поред многобројних скица, направљених за „Јављање“, Иванов је насликао око две стотине скица на библијске теме, које нису везане за слику. Императорка Александра Фјодоровна и велика кнегињица Олга Николајевна су 1857. године посетиле Ивановљев атеље, после чега је сликар отворио врата свим посетиоцима и омогућио да у току десет дана свако погледа његово највеће дело. Било је толико заинтересованих да је морао продужити период посета. У мају 1858. године поново је дошао у Санкт Петербург, након 28 година живота изван отаџбине. „Јављање“ је заједно са цртежима и скицама било изложено у Академији уметности, где их је видело преко 300.000 посетилаца. Неколико недеља касније сликар је умро од колере. Слику је за 15.000 рубаља у сребру купио император Александар II. Убрзо је платно послато у Москву на изложбу, и тада је цар одлучио да преда слику Румјанцевљевом музеју. Касније, током 1920-их, „Јављање Христа народу“ је премештено у Третјаковску галерију, где је за ову огромну слику направљена посебна сала.

*Изложба „Александар Иванов – мајстор акварела. Жанр и пејзаж“ биће отворена у Третјаковској галерији од 20. маја до 5. новембра 2023. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“