Сурхарбан: Како се у Сибиру слави главни летњи празник

Сибирска жега у Бурјатији. На 30 степени осећате се као да је 50. Распомамљени коњи јуре свом снагом, до финиша остаје неколико секунди. Трибине замиру од ишчекивања.

И тада један од лидера трке, ждребац по имену Погром, збацује свог јахача из седла и нестаје у долини. Свеопшта конфузија, појављује се хитна помоћ. Али јахач је својеглав као и његов коњ. Јури за њим, враћа га на старт и стиже на циљ. 

Овако је почетком јула у престоници Бурјатије [руска република у близини Бајкалског језера у Источном Сибиру], граду Улан-Уде, протекао древни културно-спортски празник Надан-Сурхарбан. Најбољи спортисти се овом приликом надмећу у традиционалном рвању, гађању луком и стрелом, коњским тркама „мори урилдан“ и ломљењу костију рукама. Тако нешто још нисте видели!

Рођени у седлу

Налазимо се на хиподрому Јангажинског дацана 50 километара од престонице Бурјатије (овде је почетком XX века старешина манастира био будистички подвижник Даши-Доржо Итигелов). Упркос великој удаљености од града и врућини, око десет хиљада људи дошло је да прати такмичења. 

„Рођени у седлу“ – тако гледаоци са одушевљењем коментаришу веште јахаче, док ови у пуној брзини јуре степским долинама, мајсторски претичући један другог на опасним кривинама. Како би научили овакве маневре спортисти често први пут седају у седло чим науче да ходају.

Специфичност трке је у томе што у њој учествују углавном коњи бурјатске расе, аутохтоне животиње, ниске и лагане, али невероватно издржљиве. Укупно се боре у 9 дисциплина, од 1.200 метара до 21 километра.

Јахачи су узнемирени. Вруће је, бучно, а карактер њихових коња је такав да би најрадије побегли од свега тога. Они су као ветар у пољу. Са њима може да се избори само човек рођен у седлу.

Три мушке игре

Празник Надан-Сурхарбан потиче из давнина. На тај дан су се надметали најбољи ратници међу номадима. Одржава се током лета, у време када је завршена сетва њива, а још није време за косидбу. Локални становници чак кажу да лето почиње тек после Сурхарбана.

„Надан“ се преводи као „игра“, а „Сурхарбан“ као „гађање у сур (мету од коже)“. Основна надметања су: гађање из лука, бурјатско рвање и коњске трке. Некада се празник тако и називао – „три мушке игре“. Данас су му придодата и друга такмичења као што су ломљење костију голим шакама, подизање палице од 6 метара са коња у трку, игре са костима „шагај надам“, врста шаха под називом „шатар“, као и показни наступи стреличара на коњима.

Борба до краја

Трибине Централног стадиона бурјатске престонице попуњавају се од раног јутра. Многи долазе из удаљених рејона само да подрже своје земљаке.

Бурјатско рвање је права уметност у свету спорта. Учесници наступају у разнобојним шорцевима са традиционалним појасевима. Пре почетка борбе изводе „орлов плес“ како би уплашили супарника.

Једна борба траје 5 минута. Поражени у знак поштовања пролази испод победникове руке. Ове године прво место је освојио Баир Омоктујев, шампион Русије, Европе и света у самбоу. Прва легенда спорта!

Ништа мање ефектно било је финале у разбијању костију голим рукама „hээр шаалга“. Такмичар у једну руку узима кост крупног говечета и ломи је наглим ударцем песнице друге руке. Најбољи костоломац био је млади спортиста Валериј Лубсанов, који се такмичи тек две године. Током такмичења је разбио чак 26 костију!

Најпознатији стреличар Русије

А затим у арену излазе стреличари: сви носе дуге бурјатске ношње са купастим капама. Истина, код неких од њих испод скутова огртача могу се видети најсавременије патике. До мете има 45 метара, готово ју је немогуће разазнати са другог краја арене. Али прави стреличари се не дају збунити. Један од њих мирно натеже тетиву и прецизно гађа – право у циљ! „Најважније је добро нанишанити и пратити свој осећај“, објашњава нам.

Затим се испоставља да је то један од најпознатијих спортиста Русије, вишеструки шампион земље и Европе, учесник Олимпијских игра у Сиднеју и Атини Баљжинима Циремпилов. А неколико сати касније Циремпилов надмашује остале учеснике и појављује се као победник Сурхарбана.

Више од спорта

Победницима финала награде уручују најлепше девојке Бурјатије. Тим поводом оне су изабране неколико дана раније у директном преносу. Организована је, наиме, емисија на локалној телевизији само са тим циљем!

25 девојака из разних делова Бурјатије такмичило се за част да постану прва Дангина Сурхарбана (Дангина значи „лепотица“). Оне су показивале своје таленте, причале о родном крају, одушевиле публику познавањем обичаја и културе. Све девојке су добиле награде, а победница, поред тога, и сребрну круну.