Само што не проговори: Чудно „понашање” мумије у Сибиру

Даши-Доржо Итигелов.

Даши-Доржо Итигелов.

Википедија
Будистички подвижник из Бурјатије, Даши-Доржо Итигелов, умро је пре 90 година, а његово тело је мумифицирано. Према завештању он је отишао у нирвану замоливши да се ексхумира након 30 година. Међутим, са мумијом се дешавају чудне ствари.

Пре 90 година лама Даши-Доржо Итигелов је сео у позу лотоса, окупио своје ученике, замолио их да се моле за њега и „отишао у нирвану“, тј. умро. „Посетите и погледајте моје тело кроз 30 година, а кроз 75 година га извадите из земље“, рекао је он пре тога.

У том седећем положају је Итигелов премештен у ковчег од кедровог дрвета и посут сољу, као што је и завештао. Експертиза Итигеловљевог тела је последњи пут рађена 2005. године након чега су будистички монаси стриктно забранили било какво проверавање, па чак и фотографисање.

Скоро читаво столеће његово тело час добија, час губи на тежини, испушта влагу и не распада се.

Најпознатији руски будиста

Итигелов је рођен 1852. године на територији савремене Бурјатије [субјект Руске Федерације, 4.426 км источно од Москве] у области Улзи Добо. Не зна се ко су му били родитељи. Зна се само да је дечак рано остао без њих. Због тога се временом међу монасима проширила прича о његовом тобожњем божанском пореклу: наводно се Итигелов појавио на свету као петогодишњи дечак, као што раде само божанска бића – буде и бодисатви (будуће буде).

Када је остао сироче, Итигелов је почео да ради као чобанин, и, по речима монаха, привлачили су га надгробни споменици и ритуални предмети. Терао је стоку на гробља и тамо се играо са покојницима, гулећи са њих косу и говорећи: „Кад бисте мене слушали не бисте овде лежали мртви“. У то време бурјатски народи нису користили сандуке и по правилу нису закопавали покојнике земљом, него су их остављали на даскама усред дрвећа или у планини. Једном је Итигелов дошао међу људе са штапом на који је натакао људску лобању. „Овај дечак ће постати велики учитељ. Њему је суђено да обмане смрт“, рекао је тада за њега један лама.

У монашким легендама се о овом човеку причају многе невероватне ствари (на пример, да се вода пред њим раздвојила). Засигурно је познато да је Итигелов са 15 година отишао у будистички манастир удаљен 300 км од његовог завичаја и 23 године се у њему подвизавао. У њему је предавао, дошао је и на чело тог манастира, и удостојио се личне посете императора Николаја II. Непосредно пред Први светски рат је постао главни будиста Источног Сибира.

Када је успостављена атеистичка совјетска власт Итигелов је саветовао ламама да напусте земљу, предвидевши масовна хапшења. Он сам није напустио земљу тврдећи да њега „неће стићи да ухапсе“. Према документима, умро је 1927. године када је напунио 75 година.

„Мислило се да је то трик бурјатских будиста“

Његово тело је извађено после 28, а не после 30 година. Те године је у Бурјатији био снажан ураган па је народ одлучио да се обрати њему за помоћ. Када је отворена кутија његови зглобови су наводно, били покретљиви, кожа је и даље била еластична, а у пределу срца се осећала топлота. Заменили су му одело и поново закопали. Исто је поновљено 1973. године.

Као што је Итигелов и завештао, 2002. године су га у сандуку извадили из земље и пренели у Иволгински дацан (будистички манастир близу Улан-Удеа). Монаси целу ноћ нису отварали поклопац, само су се молили и палили ватре. Ујутру је дошао експерт судске медицине и сандук је отворен. Со му је била до рамена, а глава му је по речима сведока, била као да је жив. „Сви су најпре сматрали да је то неки трик бурјатских будиста. А сада тако не мисле. Унутрашњи органи су му очувани. Очи су му очуване. Недавно је долазио један експерт и рекао да Итигелов има тело човека који је умро пре неколико часова“, прича Јанжима Васиљева, директорка Института Пандито Хамбо ламе Итигелова.

Дворац Хамбо-ламе Итигилова.

Нико није стављао стетоскоп на Итигеловљеве груди. Монаси су дозволили да се на експертизу однесу 2 милиграма узорака – коса, делови коже и ноктију. „Инфрацрвена спектрофотометрија је показала да фракције са беланчевинама имају карактеристике живог организма. Ради поређења смо узели сличне узорке наших сарадника... Задах леша се није осетио ни када је отворен саркофаг, а не осећа се ни сада“, рекао је тадашњи начелиник Одељења за идентификацију личности Руског центра судско-медицинске експертизе, Виктор Звјагин.

Све то, наравно, не даје никаквог повода за тврдњу да је лама жив. Анализа коже је показала да у телу има 40 пута више брома него што је нормално, а температура тела је нижа од 20 степени, што је апсолутни знак смрти.

Монаси, наравно, тврде супротно (изузев Далај-ламе који то радије не коментарише), као и хиљаде будистичких поклоника који посећују Итигеловљево тело. Поред тога, откако је извађено из саркофага тело сваке године добија по 2 кг. За шест година је постало 10 кг теже. Понекад се на телу примећује сувишна влага која подсећа на зној.

Те појаве су научници објаснили на следећи начин. У махунаркама има доста брома који он може да снизи осетљивост организма и ограничи стимулативне импулсе споља, а да готово не утиче на делове мозга који су задужени за дисање и крвоток.

Научници претпостављају да је Итигелов за живота намерно јео много махунарки, а затим је помоћу самохипнозе искључио функције свога организма задужене за размену енергије. Другим речима, ушао је у дубоку медитацију, а затим у анабиозу, после чега је наступила смрт. Со и осушено ткиво може да апсорбује испаравања воде и да утиче на тежину тела на отвореном ваздуху.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“