Легендарни небодери Москве: Хотел „Украјина“, последња међу „седам сестара“

Адреса: Кутузовски проспект 2/1 

Године изградње: 1953–1957.

Шта се налази у згради: хотел Radisson Royal Hotel Moscow, два стамбена блока

Како је зграда настала?

С обзиром да је „Украјина“ саграђена последња у серији небодера, инжењери и архитекте су узели у обзир све раније грешке при пројектовању. Међутим, ипак су били принуђени да прибегавају различитим лукавствима како би избегли катастрофалне последице.

Ради се о томе да је место изградње некада било предграђе у којем су се налазиле само бараке, а терен за изградњу био је мочвара у којој би се ископане јаме за темеље одмах пуниле водом. Међутим, Стаљин се није оптерећивао таквим детаљима, желео је да се пројекат што пре реализује. Поред тога, сматрао је да изградња новог рејона треба да почне управо од таквог величанственог здања као што је небодер.

За основу је узет пројекат Аркадија Мордвинова, Вјачеслава Олтаржевског и Павла Красиљникова. Прва двојица су већ имали велико искуство и ауторитет. Мордовинов је већ градио зграде у Тверској улици (главна улица Москве), на Лењиновом и Комсомољском проспекту, а Олтажревски је радио на првом пројекту ВДНХ (истина, од њега се одустало, а архитекта је протеран на север земље).

Зашто тако изгледа?

Зграда у стилу Стаљиновог ампира висока је 206 метара, од чега 73 метра чини шиљак на врху. Један од аутора пројекта Олтаржевски је говорио да је она „споменик величанствености Стаљинове епохе“. То се огледало буквално у свему: од архитектонског стила са његовом  масивношћу и великим бројем декоративних елемената до коришћена најскупљих материјала: гранита, мермера и керамичких плочица.

Назив хотела потекао је од Хрушчова после почетка изградње. Први секретар ЦК КПСС је поводом обележавања уједињења Русије и Украјине одлучио да комшијама поклони Кримско полуострво, а као шлаг на торти најпрестижнијем хотелу у престоници дао је име Украјина.

Како су у „Украјини“ боравили рок музичари

Није читав небодер био резервисан за хотел. Бочни блокови су били опремљени као станови (255 њих). Мада је управо хотел прославио зграду широм света.

Приликом отварања 1957. године хотел је био највећи у Европи са 1.026 соба. Првотно је био намењен пре свега странцима. У згради се налазило све што може затребати туристима: телеграф, сефови и продавнице. На првом спрату била је зимска башта са фонтаном, а на највишим спратовима кафе-ресторан за госте са панорамским погледом на град. У „Украјини“ су становали само најугледнији гости земље, док обични грађани нису имали шансе да се ту сместе.

Један од најпознатијих догађаја у историји „Украјине“ био је боравак учесника Московског међународног фестивала мира 1989. године. Међу његовим станарима тада су се нашли рок музичари Bon Jovi, Cinderella, Mötley Crüe, Ози Озборн. Али њихови утисци нису били тако позитивни као што би се могло учинити на први поглед. Оно што је за совјетске људе било „раскош“ западне госте уопште није одушевило.

Џон Бон Џови је чак свој доживљај описао у дневнику, наводећи да би према америчким стандардима „Украјина“ која је имала четири звездице била само мотел без звездица.

„Имао сам више среће него остали: моја соба је имала топлу воду, завесу за туш и највише две-три пријатељски настројене бубашвабе. Али у Њујорку мој удубљени душек више не би био погодан за коришћење“.

Зашто је ово био последњи међу Стаљиновим небодерима?

Према првобитном Стаљиновом плану у Москви је требало да буде подигнуто осам, а не седам небодера. У народу се причало да сам град није дозволио да осма зграда буде саграђена, јер је Москва према предању позната као град на седам брда (што заправо није тачно, како смо објаснили у нашем тексту). Испада да за осми небодер просто није било места.

Међутим, истина је знатно прозаичнија. Амбициозни пројекат од осам небодера као симбола Стаљинове епохе није био потребан никоме осим самом Стаљину. А с обзиром да је интензивна изградње „Украјине“ почела у години његове смрти (1953), осми небодер се више није спомињао. Никита Хрушчов, први секретар ЦК КПСС и Стаљинов наследник, није био одушевљен архитектонским амбицијама свог претходника, прогласивши рат „Стаљиновом стилу“ и заменивши монументализам функционализмом. У архитектури, као и у другим сферама, функционалност је узела примат, док је све сувишно и луксузно пролашено за кич.

Најновија историја хотела

Први покушај да се приватни инвеститори привуку у хотел уследио је 1997. године. Московска власт је склопила уговор са швајцарском компанијом First Hotel Service Management, али ова сарадња је довела само до мањих козметичих поправки и чишћења фасаде.

До радикалнијих промена дошло је када је целокупан хотел откупио приватник за 7 милијарди рубаља. Убрзо након тога почело је реновирање. Број соба је преполовљен (на 505), али је задржан историјски изглед многих заједничких просторија и холова, укључујући 1.200 слика совјетских уметника.

Хотел је званично постао део ланца Radisson, али су власници формално задржали стари назив. Данас је минимална цена ноћења у хотелу 13.500 рубаља (око 132 евра). Сви заинтересовани могу посетити зграду под условом да у хотелу узму собу или посете један од његових ресторана.

Такође се у згради продају станови. Просечна цена стана у овом историјском здању је око 152 милиона рубаља (око милион и по евра).