Да ли Москва заиста лежи на седам брежуљака као Рим?

Kira Lisitskaya (Photo: Freepik.com; Anastasiya Lvova)
За Рим се често каже да је то град на седам брежуљака, али многи не знају да се овај опис користи и за Москву. Легенда о томе потиче из давних времена, а Московљани воле да је препричавају и данас.

Прича о томе да је Москва подигнута на седам брегова почела је да се шири у 15. и 16. веку, отприлике у исто време када и чувена фраза о томе да је Москва „трећи Рим“. Фраза потиче од Филотеуса, утицајног монаха из Средњег века, који је, говорећи о Москви и Цариграду, рекао: „два Рима су пала, трећи стоји, а четвртог неће бити“.

Москва је тада већ била главни град руске земље и често се говорило да је наследница Римске Империје. Један податак је у свести људи учврстио мисао о повезаности између два града, а то је чињеница да оба леже на седам брежуљака. У то доба Москва је (као и данас) била град који се брзо шири подигнут на природним узвишењима. Није била велика као данас, али довољно велика да ова симпатична прича буде прихваћена у народу. У 16. веку становници Москве су посматрајући град избројали следећих седам брежуљака.

1. Боровицки (Кремаљски) брег

Највиши и најзначајнији брег у Москви је онај на којем лежи Кремљ. Боровицки брег достиже 145 метара надморске висине и некада је био стрмији него данас. За време изградње Кремља падине су му поравнате.

2. Чертољски брег

Назив овог брега потиче од фразе „ђаво ископао“, како су га мештани описивали због кривудавог потока који је протицао око брега. Чертољски брег није сачуван, а на његовом месту данас се налазе храм Христа Спаситеља и Улица Волхонка.

3. Псковско брдо (Псковскаја горка)

Зарјадје

Овај трећи брег налазио се поред парка Зарјадје (Китај-Город), али такође данас више не постоји. У древна времена називао се Псковскаја горка, јер је био популаран рејон међу људима који су се доселили из западног руског града Пскова. Старо име брега данас је сачувано само у називу цркве светог Георгија Победоносца на Псковској горки.

4. Тагански брег

Котелнически кеј

Вероватно сте на фотографијама видели овај брег, четврти по величини у центру Москве. Налази се на месту где се река Јауза улива у реку Москву. Његово историјско име је Вшиваја (вашљива) или Швиваја, Шиваја, Ушиваја, Швејшаја горка. Још пре само неколико векова путници који су долазили у Москву могли су да уживају  у погледу са овог брда. Данас се ту налазе неке од најпознатијих грађевина у граду, небодери на Котелническом кеју. 

5. Ивановски брег (Ивановскаја горка) 

 

Пети брег је Ивановскаја горка у рејону Китај-град (познатом и као Кулишки, што је назив за мочварни крај). Трагови његовог историјског назива сачувани су у називима улица Велики и Мали Ивановски сокак, као и у прелепом Ивановском манастиру из 15. века. 

6. Црвени брег (Красниј холм)

Као што можда знате, реч за црвено у руском је некада имала и значење „леп“, а осим Црвеног трга у Москви постоји и Црвени брег, односно Лепи брег. Његово друго име је Страсни брег, јер се на његовом врху  налазио Страсни манастир све док није порушен 1937. године. На месту манастира, у близини станице метроа „Пушкинскаја“, данас стоји споменик великом руском песнику Александру Пушкину.

7. Старо-Вагањковски брег  

Данас се на овом брегу налази снежно бела кућа Пашкова у близини станице метроа „Боровицкаја“. Назив узвишења задржао се у Старовагањковском сокаку, улици иза куће Пашкова.

Нови брегови

Занимљиво је да су се називи седам главних брегова мењали како је Москва постала много већа у совјетско доба. Уместо Старо-Вагањковског, Псковског и Ивановског брега у историјским књигама се појављују нова имена: Сретенски брег (или Сухаревски) у близини станице метроа „Сухаревскаја“, „Три брда“ (Три гори) у Пресњенском рејону и Лењинскије гори (данас Воробјови гори). У наше доба стручњаци за географију Москве наводе и брег Поклонаја гора на западу града, као и Теплостански брег на југу, који је са 255 метара надморске висине највиша тачка у граду.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“