[Москва - большая деревня]
Москва је велико село. Звучи смешно, зар не? Међутим, ова фраза се веома често користи и синоним је за „свет је мали“. Јер у Москви се сви становници међусобно не познају, као што се познају у селу. Међутим, мада чудно звучи, чак и у граду са скоро 12 милиона становника лако можете налетети на бившег или бившу у метроу. Москва је просто тако конципирана.
Још један слој значења који се крије у овој фрази односи се на то да многи становници Москве долазе са села, односно они су Московљани прве генерације, док су њихови родитељи дошли из унутрашњости, и зато, наводно, показују неке „заостале“ обичаје у свом понашању или говору који нису карактеристични за градско становништво.
Катарина Велика је говорила: „Москва је село“. То је вероватно било због тога што Москва није била тако брижљиво и плански пројектована као Санкт Петербург. Међутим, Москва се од почетка градила као град.
Још један странац, Француз из Толстојевог романа „Рат и мир“, исто тако спомиње да Москва изгледа као село. Али овога пута то је комплимент! Он је хтео да каже да је лепа као француска провинција, посебно у поређењу са прљавим Паризом.
[Третий Рим]
„Два Рима су пала, трећи стоји, а четвртог неће бити“, рекао је средњовековни монах Филотеус о Москви. (Према логици, други је био Константинопољ, директни наследник Рима). Ова идеја је била популарна међу онима који су желели да Русија буде империја. Москва се доживљавала као наследник Константинопоља и центар православља. Чак и реч „цар“ потиче од латинског Caesar.
Идеја из 16. века постала је популарна међу филозофима панславизма у 19. веку. Али после револуције 1917. изгубила је на значају. Ипак, бољшевици су престоницу пребацили из Санкт Петербурга у Москву.
Сазнајте више о концепту Трећег Рима.
[Город на семи холмах]
Центар Москве се налази на неколико брежуљака. Заправо, има их више од седам, али Рим се некада називао „град на седам брегова“, а Москва је желела да буде трећи Рим. Било је седам главних узвишења у Москви: Боровицки брег, Сретенски, Тверски, „Три брда“, Тагански, Лефортовски, Воробјови гори. Због тога је пејзаж у граду толико разнолик, па је вожња бициклом или обична шетња понекад веома напорна. С друге стране, уживање нуде прелепи погледи на град са врхова бројних узвишења.
[Первопрестольная]
Ова фраза буквално значи „град првог престола“ или прва престоница. Овај надимак се појавио у 18. веку, када је Москва изгубила статус престонице, а преузео га је Санкт Петербург. Али како би избегли да увреде Москву, њу су и даље звали првом руском престоницом, градом који је ујединио Русију и у којем су крунисани први цареви.
[Златоглавая]
Град златних купола је још један надимак Москве који потиче из Средњег века. Појавио се у 15-16. веку када је око града било много малих дрвених кућа. Једине високе грађевине биле су заправо цркве, док је највиша био звоник Ивана Великог и било је забрањено градити било шта више од њега. У то доба златне куполе бројних цркава биле су видљиве буквално са сваког места у граду.
[Белокаменная]
Данас је Москва позната по црвеној боји. Била је, наиме, престоница совјетске „црвене“ империје, има Црвени трг, Кремљ од црвених цигала и друге сличне зграде. Међутим, први Кремљ од камена који је у Москви подигао Дмитриј Донски било је бео, начињен од кречњака. Цигле су замениле беле зидине тек у 16. веку. Ипак, многе камене грађевине, посебно цркве, и даље су се градиле од белог камена, а постојао је и још један велики одбрамбени бедем Москве који је окруживао град и звао се Бели град. У 18. веку Катарина Велика је наредила да се зид сруши и на његовом месту је направљен кружни низ булевара.
[Порт пяти морей]
Ако погледамо карту, можемо видети да Москва нема излаз на море. Шта онда значи ова фраза? Испоставља се да је овај релативно нов надимак измислио Јосиф Стаљин. Он га је употребио приликом отварања Московског канала који је повезао реку Москву са Волгом. Када је овај велики совјетски пројекат завршен, било је могуће из Москве стићи до пет мора не напуштајући брод: до Црног, Белог, Балтичког, Каспијског и Азовског.
[Нерезиновая]
„Москва није начињена од гуме“, могли сте да чујете људе како кажу 90-их. То је значило да се град не може бескрајно растезати како би примио све људе који хоће у њега да се доселе. Мада је фраза без сумње ксенофобична, слободно су је користили чак и они који су се доселили у Москву, они коју су то учинили раније и нису желели да дођу нови људи који ће им постати конкуренција за место под сунцем златних купола.
[Понаеховск]
Ово је још једна варијанта „негуменог“ града. Овај назив поново одражава мисли неких снобовских Московљана који нису срећни због чињенице да се толико много људи досељава у Москву у потрази за бољим животом.„Понајехали!“, рећи ће неки, у смислу: „Накупили се са свих страна!“
Московљани се обично понашају као да не постоје други градови на свету ни друге временске зоне осим Москве. У шали чак кажу да „не постоји живот ван московског кружног пута“. Зато, ако са неким разговарате онлајн и он спомене град не наводећи његово име, или спомене називе улица не наводећи град, можете бити сигурни да разговарате са Московљанином. Људи из других региона исмевају становнике Москве који мисле да живе у граду „по дифолту“. Ако ћемо поштено, већина људи који нису из престонице, воле да је ниподаштавају, па се често за сироту Москву каже чак да није „права Русија“. Зато је овај заједљив надимак разумљив.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
