15 оригиналних плаката совјетских филмова

1. Сергеј Ејзенштајн, „Оклопњача Потемкин“, 1925.

Морнари на једном од бродова Црноморске флоте који стоји у Одеси организују побуну због црвљивог меса које бродски кувари планирају да им сервирају. Ускоро побуна прераста у прави устанак против власти. У град стиже царска војска да угуши побуну.

2. Дзига Вертов, „Шестина света“, 1926.

Пропагандни филм главног докуменаристе у земљи, настао по поруџбини совјетске власти. Задатак је био да се покаже како се на огромном простору СССР-а узгаја и прави практично све што је човеку потребно.

3. Борис Барнет, „Девојка са кутијом“, 1927. 

Комедија о веселој непмановској Москви (из првог периода Нове економске политике и приватних предузетника) и обележју тог времена обвезницама државног зајма чији је аутор чувени редитељ Борис Барнет.

4. Сергеј Ејзенштајн, „Октобар“, 1927.

Историјски филм снимљен о десетогодишњици Октобарске револуције. Догађаји из 1917. године све до јуриша на Зимски дворац и плотуна са крстарице Аурора приказани су са изузетном тачношћу.

5. Сергеј Ејзенштајн, „Александар Невски“, 1938.

Филм о руском кнезу и светитељу Руске православне цркве Александру Невском „узорни је пример“ патриотског филма снимљеног по Стаљиновом налогу у време најжешћих тоталитарних репресија. Будући да га је направио генијални синеаста Сергеј Ејзенштајн филм поседује изузетне квалитете. Истина, са стварним Невским, како истичу историчари, филмски лик нема много тога заједничког.

6. Михаил Калатозов, „Лете ждралови“, 1957.

Заљубљени пар у средишту приче, Бориса и Веронику, рат раздваја. Бројна искушења којима су изложени служе као као тест њихове љубави. Совјетски црно-бели филм о рату у коме нема непријатеља. Филм је добио Златну палму на Филмском фестивалу у Кану.

7. Јуриј Чуљукин, „Девојке“, 1961. 

У мало место стиже девојка Тосја. Наочити мештанин Иља покушава да је позове на плес у локалној дискотеци. После Тосјиног јавног одбијања клади се са пријатељем да ће успети да се она заљуби у њега за недељу дана. Кинематографским званичницима се филм није нарочито допао, сматрајући га сувише обичним, али гледаоци нису делили њихово мишљење и прича о Тосји постала је најгледанији филм.

8. Михаил Ром, „Девет дана једне године“, 1962.

Двоје младих нуклеарних научника Гусев и Куликов спроводе експеримент после кога Гусев добија смртоносну дозу радијације. Без обзира на лекарска упозорења он наставља са експериментима. Ремек-дело из шездесетих година и времена отопљавања о јунацима новог доба.

9. Станислав Ростоцки, „Зоре су овде тихе“, 1972.

Одред девојака артиљераца принуђен је да се бори против далеко надмоћнијег непријатеља на фронту. Иако су сањале о мирном животу задесио их је тежак рат. „Зоре су овде тихе“ је једна од најпопуларнијих ратних драма на целом постсовјетском простору.

10. Фрунзе Довлатјан, „Рођење“, 1976.

Филм о покушајима успостављања совјетске влсти у Јерменији почетком 1920-тих. Лењинов сарадник Александар Мјасникјан треба да залечи јерменске ране које крваре и спасе очајне људе.

11. Андреј Тарковски, „Носталгија“, 1983.

Писац Андреј Горчаков долази у Италију у потрази за информацијама о земљаку музичару из 18. века који је некада био на тим местима. У тој потрази ступа у контакт са девојком Еугенијом, која покушава да разуме руску носталгију помоћу стихова редитељевог оца, песника Арсенија Тарковског. Психолошка драма култног совјетског филмског редитеља.

12. Глеб Панфилов, „Тема“, 1986.

Престонички писац одлази у провинцију у потрази за надахнућем, али изненада у себи открива неке друге „способности“. Филм о томе које су границе компромиса и одустајања од властитих уверења у СССР-у пре перестројке био је бункерисан, а премијера је одржана на Берлинском фестивалу, где је филм освојио четири награде (укључујући главну).

13. Никита Михалков, „Очи чорније“, 1987.

Италијан се заљубљује у Рускињу Ану, напушта своју породицу и долази у Русију да започне нови живот. У Русији сазнаје да је Ана такође удата. Још једна, али изузетна прича, снимљена по мотивима Чеховљеве „Даме са псетанцетом“ са Марчелом Мастројанијем у главној улози који је за њу награђен на Канском фестивалу.

14. Марк Захаров, „Убити змаја“, 1988.

Витез Ланселот долази у град који годинама живи под диктатуром Змаја. Он жели да спасе невине људе али градоначелник му сугерише да без Змаја ни град, ни људи једноставно не могу да живе. Често је карактерисан као својеврсни филм парабола.

15. Рашид Нугуманов, „Игла“, 1988.

Моро жели да помогне својој девојци да се спасе од зависности од дроге. Када схвати да уобичајене методе не помажу, одлучује да сасече зло у корену и почиње лов на наркодилера. Један од првих совјетских филмова на забрањену тему.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!