Њихова специфичног је квадратни облик и то строго прописаних димензија. Како је он настао?
Артјом Геодакјан/TASS
Мараме су у Русију стигле са Истока и првобитно су биле правоугаоне (као савремене ешарпе). Руске мануфактуре тог времена производиле су их ручно, причему су се ткале од свиле, па су могле да их купе само имућне даме. Постепено су такве ешарпе постале модерне у племићком и трговачком сталежу, постајући све траженије, па је било и све више произвођача. Фабриканти из Павловског Посада одлучили су да надмаше конкуренцију и почну да производе јефтиније вунене мараме са отиснутом, а не изатканом шаром. Ако се погледа шара, може се видети да се мотив симетрично понавља. Цртеж се наносио помоћу специјалних дрвених калупа, па су величине биле стандардизоване. Тако је павлопосадска марама постала јефтинија и приступачна чак и сељанкама (додуше, сaмо богатијим).
Григориј Сисојев/Sputnik
Данас се шаре наносе ласером, а ако је мотив веома компликован, онда и ручно. Међутим, основна боја мараме може се видети тек на крају рада, након обраде у пари, која стабилизује боје.
Узгред, позадина је била искључиво црна, бела и беж, а све остале боје су се појавиле тек у XX веку.