Јелена Мрозовска – прва жена-фотограф у Русији
Јелена Мрозовска је почела као фотограф-аматер, при чему је радила као учитељица и продавачица. 1892. године је завршила новоотворени курс фотографије при Императорском руском техничком друштву, након чега је отишла да се усавршава – право у Париз. Тамо јој је учитељ био познати фотограф Феликс Надар.
Биографија ове жене је веома слабо проучена. Оскудни подаци говоре о томе да јој је девојачко презиме било Књажевич и да је била црногорског порекла. Непознат је и тачан датум њеног рођења. Била је трговац друге гилде, док јој је муж био инжењер-технолог у шумарској индустрији.
Мрозовска је 1894. године постала прва жена која је отворила сопствени фотографски атеље у Санкт Петербургу – и то у центру града на Невском проспекту 20, само неколико минута хода од фотографског атељеа чувеног Карла Буле.
Студио Мрозовске био је прилично популарно место у Петербургу. Током дугог низа година у атељеу Мрозовске су начињени портрети чланова царске породице и представника кнежевских породица, угледних глумаца и читаве музичке елите тог времена. Ово је композитор Николај-Римски Корсаков, а на полеђини његовог портрета може се видети знак атељеа Мрозовске.
А ово је, на пример, чувена балерина Матилда Кшесинска, у коју је у младости био заљубљен Николај II. На многим фотографијама она позира у костимима из представа у којима је наступала.
Мрозовска је начинили и неколико десетина портрета познате глумице Вере Комисаржевске, такође у костимима за улоге које је играла.
Мрозовска је фотографисала и редитеље, на пример, славног Станиславског.
Пред њеним објективом позирао је и хемичар Дмитриј Мендељејев.
„...атеље Мрозовске,
где портрета високог племства има,
и Северјанин међу њима“ – записао је авангардни песник Игор Северјанин у свом роману у стиховима „Леандров клавир“, у којем приказује читаву панораму културног живота Петербурга.
Јелена Мрозовска је 1896. године начинила низ најранијих фотографије Санктпетербуршког музичког конзерваторијума. Она је била званични фотограф не само конзерваторијума, него и Императорског музичког друштва.
1903. године Мрозовска је имала ту част да се нађе међу фотографима на царском костимираном балу у Зимском дворцу. Између осталог, овековечила је великог кнеза Константина Константиновича и кнегињу Олгу Орлову.
Узгред, великог кнеза Константина Константиновича Мрозовска је фотографисала и другом приликом – са породицом.
Такође је начинила његов портрет, на којем се он потписао.
Док се портрет кнегиње Олге Орлове са кокошником сматра за једну од најпознатијих фотографија Јелене Мрозовске.
Масовно је позната и колорисана фотографија „Портрет девојчице у малоруској ношњи“.
Радови Мрозовске учествовали су на великим међународним изложбама, освајала је награде и признања. Високо су њен таленат цениле и колеге. На пример, пионир колор фотографије, чувени Сергеј Прокудин-Горски дивио се томе како Мрозовска непрекидно усавршава своје умеће, излазећи ван оквира правила и канона, при томе стално проучавајући човека и покрет.
Након што је присуствовао прослави 15-годишњице атељеа Мрозовске, 1909. године Прокудин-Горски је своје утиске изнео у чланку уредника часописа „Фотограф-аматер“:
„Приликом посматрања радова Мрозовске који у обиљу украшавају њен атеље човек мора да примети њену неуморну тежњу да готово на сваком снимку пренесе жив људски покрет, што се у неким случајевима веома тешко постиже, понекад науштрб техничке стране посла.“
После револуције атеље Морозовске је затворен, а она се преселила у викендицу ван града. О њеној даљој судбини не зна се много. Извесно је само да је преминула у бањском насељу Куокала (данашње Рјепино) код Петербурга 1941. године.
Данас се фотографије Мрозовске чувају у Ермитажу, Петербуршком конзерваторијуму и другим музејима и државним архивама.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу