Јелена Мрозовска – прва жена-фотограф у Русији

Kira Lisitskaya (Photo: Елена Мрозовская; Public domain)
Јелена Мрозовска је почела да се бави фотографијом као хобијем у складу са модом тог времена. Међутим, не само што је постала професионалац, него је отворила први женски фотографски атеље.

Јелена Мрозовска је почела као фотограф-аматер, при чему је радила као учитељица и продавачица. 1892. године је завршила новоотворени курс фотографије при Императорском руском техничком друштву, након чега је отишла да се усавршава – право у Париз. Тамо јој је учитељ био познати фотограф Феликс Надар.

Биографија ове жене је веома слабо проучена. Оскудни подаци говоре о томе да јој је девојачко презиме било Књажевич и да је била црногорског порекла. Непознат је и тачан датум њеног рођења. Била је трговац друге гилде, док јој је муж био инжењер-технолог у шумарској индустрији.

Мрозовска је 1894. године постала прва жена која је отворила сопствени фотографски атеље у Санкт Петербургу – и то у центру града на Невском проспекту 20, само неколико минута хода од фотографског атељеа чувеног Карла Буле.

Студио Мрозовске био је прилично популарно место у Петербургу. Током дугог низа година у атељеу Мрозовске су начињени портрети чланова царске породице и представника кнежевских породица, угледних глумаца и читаве музичке елите тог времена. Ово је композитор Николај-Римски Корсаков, а на полеђини његовог портрета може се видети знак атељеа Мрозовске. 

А ово је, на пример, чувена балерина Матилда Кшесинска, у коју је у младости био заљубљен Николај II. На многим фотографијама она позира у костимима из представа у којима је наступала.

Мрозовска је начинили и неколико десетина портрета познате глумице Вере Комисаржевске, такође у костимима за улоге које је играла.

Мрозовска је фотографисала и редитеље, на пример, славног Станиславског.

Пред њеним објективом позирао је и хемичар Дмитриј Мендељејев.

„...атеље Мрозовске,

где портрета високог племства има, 

и Северјанин међу њима“ – записао је авангардни песник Игор Северјанин у свом роману у стиховима „Леандров клавир“, у којем приказује читаву панораму културног живота Петербурга.

Јелена Мрозовска је 1896. године начинила низ најранијих фотографије Санктпетербуршког музичког конзерваторијума. Она је била званични фотограф не само конзерваторијума, него и Императорског музичког друштва.

1903. године Мрозовска је имала ту част да се нађе међу фотографима на царском костимираном балу у Зимском дворцу. Између осталог, овековечила је великог кнеза Константина Константиновича и кнегињу Олгу Орлову.

Узгред, великог кнеза Константина Константиновича Мрозовска је фотографисала и другом приликом – са породицом.

Такође је начинила његов портрет, на којем се он потписао.

Док се портрет кнегиње Олге Орлове са кокошником сматра за једну од најпознатијих фотографија Јелене Мрозовске.

Масовно је позната и колорисана фотографија „Портрет девојчице у малоруској ношњи“.

Радови Мрозовске учествовали су на великим међународним изложбама, освајала је награде и признања. Високо су њен таленат цениле и колеге. На пример, пионир колор фотографије, чувени Сергеј Прокудин-Горски дивио се томе како Мрозовска непрекидно усавршава своје умеће, излазећи ван оквира правила и канона, при томе стално проучавајући човека и покрет.

Након што је присуствовао прослави 15-годишњице атељеа Мрозовске, 1909. године Прокудин-Горски је своје утиске изнео у чланку уредника часописа „Фотограф-аматер“:

„Приликом посматрања радова Мрозовске који у обиљу украшавају њен атеље човек мора да примети њену неуморну тежњу да готово на сваком снимку пренесе жив људски покрет, што се у неким случајевима веома тешко постиже, понекад науштрб техничке стране посла.“

После револуције атеље Морозовске је затворен, а она се преселила у викендицу ван града. О њеној даљој судбини не зна се много. Извесно је само да је преминула у бањском насељу Куокала (данашње Рјепино) код Петербурга 1941. године.

Данас се фотографије Мрозовске чувају у Ермитажу, Петербуршком конзерваторијуму и другим музејима и државним архивама.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“