Прича око које се и данас ломе копља: Балерина Матилда и млади царевић Николај

Само један сусрет је био довољан да се роди прича која узбуркава духове и данас, након 120 година. До тог сусрета је дошло у пролеће 1890. године када је руска царска породица посетила матурско вече у чувеној Императорској балетској школи у Санкт Петербургу.

Император Александар III је лично представио ученицу Матилду Кшесинску своме сину, будућем последњем руском цару. Има оних који сматрају да је Александар III организовао сусрет како би подстакао младог наследника на потенцијалну љубавну везу.

„Александар III је можда организовао сусрет како би подстакао младог наследника на потенцијалну љубавну везу“.

Вадим Некрасов/Global Look Press

„У царској породици је постојала пракса која је неожењеном наследнику омогућавала да се пре брака састаје са глумицама и балеринама“, тврди за портал Russia Beyond старији научни сарадник Института руске историје Владислав Аксјонов.

Сензибилни наследник је био под снажним утиском после разговора са Матилдом. Међутим, ускоро је послат на Исток, где је провео годину дана.

„Мала К“

Две године након сусрета царевић је покушао да обнови контакт са балерином. Послао је поверљиву особу код Матилде и замолио да му пошаље своју фотографију. Њој је било драго што је Николај није заборавио.

„Не могу да опишем шта ми се догодило када сам се вратила кући. Нисам могла да једем, одмах сам побегла у своју собу. Плакала сам, а срце ми се јако стезало. Први пут сам осетила да ово није обична привлачност, као што сам мислила раније, него да ја лудо и дубоко волим царевића, и да га нећу никада заборавити“, написала је Кшесинска у свом дневнику после њиховог сусрета у театру, до кога је коначно дошло у јануару 1892. године.

„Љубав је брзо испунила њихова млада срца и ускоро је Николај затражио да Матилда пређе из куће својих родитеља у нову вилу коју јој је он купио“.

Википедија

Царевић је у једном периоду често мислио на балерину. Његови зимски дневници из 1892. и 1893. године препуни су кратких али упечатљивих белешки о њиховим честим сусретима. У њима Николај нежно назива Кшесинску „Мала К“.

Љубав је брзо испунила њихова млада срца и ускро је Николај затражио да Матилда пређе из куће својих родитеља у нову вилу коју јој је он купио. Балеринин отац се најпре бунио, али је касније попустио и испунио ћерки жељу, тако да се она преселила у кућу где је могла неометано да се састаје са царевићем.

Несуђени потомак руског цара

„25. јануар 1893. Понедељак. Увече сам био код моје М. К. и провео са њом до сада најлепше вече. Још увек сам под утиском. Перо ми подрхтава у руци“, написао је Николај после једног сусрета. Та белешка је касније послужила као повод за спекулације о томе да је у тој вези тобоже рођено ванбрачно дете. Када би то било истина, био би то једини потомак последњег руског императора који је преживео револуцију.

Двадесет година касније, 1911. године њен брат Јосиф Кшесински је добио ћерку којој је дао име Целина.

Она је остала у Русији после револуције. Њен син је касније постао успешан политичар који се кандидовао за градоначелника Санкт Петербурга. Њен унук Константин Севенард сада је преузео на себе „мисију” да убеди руску јавност како је он директан наследник последњег руског императора.

Севернард сматра да је Јосифова ћерка заправо било ванбрачно дете Николаја и Матилде, али ју је усвојио Матилдин брат како би сачувао породичну тајну, будући да је император у то време већ био ожењен.

Константин Севенард тврди да је Јосифова ћерка била незаконито дете цара Николаја и Матилде (десно), али да ју је усвојио њен брат (лево) како би сачувао породичну тајну, јер је император у то време већ био ожењен човек.

Лични архив

„Да је Матилда родила дете од Николаја II, император и суд би знали за то. Матилда је била врло амбициозна жена која је знала шта жели и увек је ефектно користила своје везе. Да је имала такав ’адут’ као што је императорово дете, свакако би га искористила на све могуће начине“, рекао је историчар Аксјонов, оповргавајући Севенардове тврдње у разговору са редакцијом портала Russia Beyond.

Историчари су заиста једнодушни у ставу да је Николај II био врло привржен породици, што се види и по његовим дневницима. Једини изузетак би могле бити ове његове речи:

„Врло чудну појаву примећујем у себи: никада нисам мислио да два подједнака осећања, две истовремене љубави могу наћи места у истој души“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!