Једноставни обреди и амајлије којима се мали народи у Русији штите од злих духова

Башкирски троуглови

Башкири за заштиту од злих духова користе предмете у облику троугла. Најједноставнији обред подразумева комадић папира на коме су исписане ритуалне заштитне речи (обично се узимају делови из Курана, али то није обавезно). Затим се папир савије у троугао и завије у мању крпу или мараму. Овакве амајлије носе се око врата, у торби, или џепу на одећи.

Јакутско сребро

Јакути сматрају да је сребрни накит поуздана заштита против злих сила. Сребро треба да буде мат и тамно, а никако сјајно и полирано. У већини случајева овакав накит нису носиле само жене, него и мушкарци и деца. За једну од најмоћнијих амајлија важи накит са орнаментом у облику ромба, тзв. „биес харах“ (у проводу петооки).

Чукотске кашике

Већина ритуала у борби против злих духова код Чукча подразумева ритуално приношење жртве, али постоје и далеко једноставнији начини. Обична кашика, коју треба држати поред себе и њом лупкати по намештају да се чује гласан звук. Чукчи верују да гласни звуци терају зле духове.

Татарски челик и камење

Татари у својству заштите од мрачних сила често користе разнолико камење али предност дају камеолу. Да би обичан камен могао да се користи као амајлија обликом мора да подсећа на врх стреле.

Татари, такође, верују да било који челични предмет испод јастука штити од злих духова. То је нарочито било важно за децу и породиље.

Башкирска паприка и бели лук

Башкири у својству амајлија користе и црвене паприке и бели лук. Стављају их изнад врата и сигурна су гаранција да ни један зао дух неће ући у кући. Ипак, за сваку сигурност изнад врата са стране улице качи се и потковица или ставља ексер испод прага.

Ватре Евенки и ован у ритуалној одори

Код Евенки већина заштитних ритуала као и код многих мањинских народа који живе у Русији везани су за ватру. Најчешће је коришћена мања ватра, а духовима као жртва приношене су одређене намирнице у зависности од циља који се желео постићи. Тако, ако је требало очистити душу од мрачних сила у ватру се сипала вотка, а да би се духови одобровољили жртвовано је месо (духови су највише волели јелење месо, али је оно силом прилика замењивано овчетином). Савремене Евенке готово да су престали да убијају животиње у ритуалне сврхе. Уместо тога овнове све чешће облаче у ритуалне одоре и пуштају у шуму.