Украсни тањир направљен поводом 300-годишњице династије Романов
Државни историјски музеј
У „Златној ризници“ се чува и овај необичан експонат. То је поклон царској породици од племства Нижњег Новгорода.
Поводом 300-годишњице династије Романов у Русији је 1913. године организована прослава великих размера. Многа удружења су се трудила да царској породици уруче посебан поклон.
Житељи Нижњег Новгорода су овај декоративни тањир наручили у јувелирској фирми Ивана Хлебњикова, која није снабдевала само руски царски двор, него и дворове краљева Холандије, Србије, Црне Горе и Данске. Производи јувелира Хлебњикова одликовали су се „руским стилом“ који је био веома препознатљив у то време.
За израду овог поклона мајстори су користили позлаћено сребро и украсили га аметистима, калцедонима и емајлом.
Бочица парфема са кокошником
Државни историјски музеј
Ова елегантна фигура девојке заправо је бочица парфема из 1880-их. За мајстора Фредерика Бушерона многи су вероватно чули. Он је оснивач чувене куће накита. Бушерон је био први француски јувелир у Русији који је чак имао и своју радњу у Москви (да, још крајем 19. века).
Такве бочице парфема представљале су модни детаљ у оно време. Носиле су се као привезак око врата или око струка. Овај примерак је урађен по поруџбини царске породице Романов. Бочица је направљена од горског кристала у облику девојке обучене у руску ношњу са кокошником на глави, и богато је украшена драгим камењем. Ту су и рубини, и смарагди, и сафири, и бисери. А висока је свега 8 центиметара. Погледајте само како су чудесне шаре на кокошнику!
Дарохранилица
Државни историјски музеј
Овај свештени сасуд се зове дарохранилица. Користи се за чување Светих Дарова, тј. освећеног хлеба и вина за причешће верника. Са предње стране има двоја вратанца, а унутра четири фиоке.
Дарохранилица из „Златне ризнице“ је редак сачувани пример московског барока. Направљена је од позлаћеног сребра и емајла у виду православне цркве, са елементима архитектуре друге четвртине 18. века. Најзанимљивије је заправо само сликање на емајлу. Мајстор је на овалним плочицама приказао Распеће, Полагање у гроб, Скидање са крста и Васкрсење. Каква прецизност!
Икона „Господ Сведржитељ“
Државни историјски музеј
Икона „Господ Сведржитељ“ је рад московских мајстора из средине 17. века. Насликана је за манастир који се сада налази на месту Александровске Слободе у Владимирској области. Њен оков је право ремек-дело јувелирске уметности. Направљен је од сребра са позлатом и украшен сафирима, рубинима, смарагдима, дијамантима и другим драгим камењем. За израду иконе издвојена су средства из државне благајне.
Александровска Слобода је у прошлости била царска резиденција, али је у то време већ знатно ослабила и више није имала првобитну намену. На њеном месту је 1651. године уз дозволу цара Алексеја Михајловича основан Успенски женски манастир. Касније је управо овај манастир постао уточиште племкиња које су пале у немилост. И сами цареви су активно помагали развој манастира све док га бољшевици нису затворили.
Икона се налази у музеју од 1930. године.
Сат за камин
Државни историјски музеј
Државни историјски музеј чува јединствене предмете од злата. Међу њима је и овај Фабержеов сат за камин. У његовој основи су плоче од малахита, савршено усклађене по боји тако да формирају „монолитни“ камен. Ова техника обраде природног камена назива се „руски мозаик“.
Официри Императорске гарде коњичког пука поклонили су овај сат кнезу Николају Одојевском-Маслову, команданту пука 1896-1901, поводом његовог завршетка активне службе у армији.
Био је то елитни пук Руске царевине. Његови војници и официри су се истакли у свим великим биткама 19. века, укључујући и Отаџбински рат 1812. године. Све награде које је пук добио за своје победе, у комбинацији са декоративним елементима, приказане су као украс на сату.
На врху сата јувелири су поставили фигуру стегоноше, а са стране два коњаника царске гарде.