Легендарни небодери Москве: Зграда-метро, која је морала да се „замрзне“

Локација: Улица Садоваја-Спаскаја 21

Година изградње: 1947-1953.

Шта се налази у згради: стамбени комплекс, административни комплекс, улаз у станицу метроа

Како је саграђена?

Темељ за ову зграду, као и за све остале „Стаљинове небодере“, постављен је 1947. године на 800. годишњицу оснивања Москве. Место за изградњу није било изабрано случајно.

Црвена капија и црква Света три јерарха у Москви (почетак 1900-их).

Карл Фишер

У 19. веку на месту небодера налазила се кућа руског песника Михаила Љермонтова и црква Три Јерарха, у којој је песник крштен. А онда је ту до 1927. стајала Црвена капија, тј. велика тријумфална капија посвећена победи руске војске у Полтавској бици. Капија је срушена ради изградње новог великог трга, који се звао Љермонтовљев трг. Он и данас носи песниково име, а Стаљинов небодер је добио назив „зграда на Црвеној капији“ у знак сећања на некадашњу тријумфалну капију.

Вишеспратница код Црвене капије

Аркадиј Шајхет/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

По пројекту је планирано да у згради буде улаз у метро. Пре тога ниједан од седам Стаљинових небодера није предвиђао тако смело решење. Архитекте Алексеј Душкин и Борис Мезенцев схватали су да ће комбиновање вишеспратнице и улаза у метро бити веома сложен задатак, између осталог и због нестабилног московског тла, вибрација и сл. Међутим, све је додатно још више закомпликовано чињеницом да се улаз у метро и темељи небодера граде истовремено (обично се прво граде сви подземни објекти, а затим се гради сама зграда над њима). Наиме, совјетско руководство није хтело да изгуби драгоцено време (за такве радове требало је годину и по дана) и одлучило се за невероватан експеримент.

Замрзнути „торањ у Пизи“

Када су градитељи почели да копају тунел за метро видели су да се ископана јама истог тренутка пуни подземним водама, а темељ самог небодера требало је подићи у непосредној близини предворја будуће станице метроа. Тад су инжењери „Метростроја“ дошли до необичног решења и одлучили да замрзну сву подземну воду у земљишту до завршетка изградње самог небодера.

Шиљак небодера код Црвене капије у Москви. Поглед на југозапад према Кремљу.

Timur Venkov (CC BY 3.0)

Ископали су 230 бунара дубине 27 метара и спустили у њих специјалне стубове за замрзавање земљишта који су одржавали температуру подземне воде на -20 степени Целзијуса. То је довело до издизања тла (запремина земљишта се повећала због воде која се шири при хлађењу и преласку у лед), а Душкин и Мезенцев су имали у виду ту чињеницу. Зато су почели да граде небодер под нагибом, да када се вода у земљи одмрзне не дође до рушења зграде услед померања тежишта.

Константин Кокошкин/Global Look Press

Тако се и десило, 1950. године, када је вода у земљишту почела да се отапа већ саграђени небодер је под сопственом тежином заузео правилан положај.

Модерни станови и сопствени улаз у станицу метроа

Небодер на тргу Црвена капија у Москви.

Владимир Трефилов/Sputnik

Небодер је заједно са шиљком висок 138 метара и има 23 спрата. Спољашња декорација, као што је и приличило амбициозним пројектима Стаљиновог доба, израђена је од најскупљег и најквалитетнијег материјала – од природног кречњака и црвеног гранита, док је унутрашњост урађена много скромније него у другим небодерима.

Предворје станице метроа „Љермонтова“ (сада „Црвена капија“)

В. Павлов/Sputnik

У централном холу, уместо гранита и мермера, коришћен је нерђајући челик јер је практичан, а разни украси (као што су панои за декорацију зидова и плафона) нису ни постављени.

Legion Media

Зато су станови, као и у другим небодерима, били опремљени најновијом техником: фрижидерима, уградним намештајем, судопером са дробилицом за крупни отпад. Имали су модеран систем вентилације и филтрирања прашине, а температура унутар зграде мењана је у зависности од годишњег доба.

Legion Media

Тренутно главни део просторија у небодеру заузима корпорација „Трансстрой“, а на једном од спратова отворен је ресторан „Љермонтов“, у знак сећања становника Москве на место где се некад налазила песникова кућа. Станица метроа „Црвена капија“ („Красние Ворота“) и даље је у функцији и, како је и било планирано, у њу се улази из зграде.

Legion Media

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!