Код ђавола на „куличкама“ – где је то?

У руском језику постоји један упечатљив и веома популаран израз „у черта на куличках“. Тако кажу када је место на које треба да стигнете веома далеко и када сте љути због дугог путовања које вам предстоји. На српски би се могло превести фразом „где је ђаво рек’о лаку ноћ“. То је приближан превод, а значење израза „кулички“ данас ни самим Русима није познато.

Шта то значи?

Израз „код ђавола на куличкама“ значи да се не зна где је то, или је то негде веома далеко. „Кулички“ је искривљена форма речи „кулижки“. Тако се звало рашчишћено равно место без шуме, али и удаљено мочварно место. Према једној верзији, фразеологизам је настао због сујеверја везаног за мочваре, јер по народним веровањима тамо живи нечиста сила. И због тога је „код ђавола“.

Такође, Кулишке (Кулижки) је назив за историјску област Москве у близини Китај-града, недалеко од Кремља. Али ово старо име се сада скоро никада не користи, а израз „код ђавола на куличкама“ се не асоцира са њим, иако најраспрострањенија верзија каже да је порекло фразеологизма баш повезано са рејоном Кулишке (Кулижки).

Дом за сиротињу у Кулишкама

Историчар Иван Снегирјов је у 19. веку написао књигу „Москва. Детаљан историјски и археолошки опис града“. У њој је описао инцидент који се догодио за време цара Алексеја Михајловича. Наиме, зли дух се, наводно, настанио у дому за сирочад и напуштену децу у Кулишкама, недалеко од Ивановског манастира. Старицама које су радиле у прихватилишту није давао мира: гурао их је из кревета, лупкао по ћошковима и око пећи, узвикивао разне гадости и љуљао их у дечијим колевкама. Прича о невољи стигла је до цара, и он је наредио свештеницима да молитвама истерају демона. Ђаво је, међутим, заузврат почео да оптужује саме свештенике за разна безакоња, и нису га се могли отарасити. Тада је неко из цареве свите испричао цару о монаху Илариону из манастира Флоришчева пустиња, који је имао дар да изгони демоне.

Иларион је са два монаха стигао у Москву и седам недеља читао молитве у сиротишту. Упркос свим ђавољим лукавим досеткама, Иларион је успео да га истера. Према Снегирјову, управо се на ову причу односи фраза „код ђавола на куличкама“.

Сам Иларион је касније постао митрополит суздаљски и јурјевски, а његов Ивановски манастир, поред којег се налазио дом за сиротињу, стоји на истом месту. Рестаурисан је у 19. веку.