„Изазов“, 2023.
Први у историји играни филм снимљен у свемиру. Грудни хирург лети на Међународну свемирску станицу (МCС) како би тамо обавила хитну операцију у условима бестежинског стања. Главна глумица Јулија Пересиљд и редитељ Клим Шипенко две недеље су провели на МCС-у и вратили се са 78 сати снимљеног материјала из космоса.
„Спутњик“, 2020.
Фантастична сага, својеврсни спој стварности савремене руске космонаутике и хорора. Свемирски брод „Орбита 4“ успешно се враћа на Земљу уз слављење целог СССР-а. Тако извештавају медији. Међутим, прећуткују да је на броду дошло до мистериозног инцидента, а једини преживели члан посаде не може ништа да објасни. Позвани лекар неурофизиолог покушава да дође до истине и схвата да космонаут који је долетео из космоса није сам, већ да у њему постоји непознати облик живота.
„Саљут-7“, 2017.
Филм је заснован на стварним догађајима и говори о совјетској орбиталној станици „Саљут-7“, која је 1985. престала да комуницира са командним центром. Да би се открили разлози прекида комуникације, у орбиту се шаљу искусни космонаути чији задатак је да се први пут у историји споје са неконтролисаним објектом у свемиру. Овај маневар се и данас сматра најтежим у историји космонаутике.
„Време пионира“, 2017.
Још један филм заснован на стварним дешавањима, овога пута реч је о једном од најважнијих догађаја у свету космонаутике. Павел Бељајев и Алексеј Леонов главни су актери свемирског лета у Земљину орбиту који има за циљ први излазак човека у отворени космос, како би Совјетски Савез изашао као победник у свемирској трци са Сједињеним Државама.
„Гагарин: Први у космосу“, 2013.
Биографски филм о првом човеку у космосу Јурију Гагарину. И први покушај екранизације његове биографије, од детињства и прве љубави, преко борбе да буде најбољи, до најважнијег тренутка у његовом животу.
„Кин-дза-дза!“, 1986.
Култни филм-сатира на тему класне борбе развијен кроз причу о далекој планети.
Пословођа на градилишту Владимир Машков по повратку са посла на путу до продавнице прехрамбених производа сусреће се са бескућником који тврди да је ванземаљац. Као доказ показује тзв. машину телепортације. Владимир је случајно укључује и пребацује се у пустињу. Испоставиће се да се, заправо, нашао на другој планети!
„Тајна треће планете“, 1981.
Радња се врти око космичке експедиције у потрази за новим врстама живота. Међутим, игром случаја, експедиција се претвара у спасилачку операцију и опасну потеру за космичким пиратима. Реч је о дугометражном научно-фантастичном анимираном филму који је одмах стекао легендарни статус на целом совјетском простору.
„Преко трња до звезда“, 1980.
Посада далекометног извиђачког патролног брода проналази у космосу уништени брод непознате ванземаљске цивилизације. Откривају да су сви погинули чланови свемирског брода за кретање између сазвежђа клонирани. Међутим, међу мртвим клоновима примете живу девојку и одлуче да је поводу са собом, како би утврдили ко је и одакле је.
Филм је отворио важну моралну тему о вештачки створеним организмима са унапред задатим особинама, а његова главна порука била је да то ни у ком случају није прихватљиво.
„Петља Ориона“, 1980.
Од седамдсесетих година прошлог века како у Совјетском Савезу, тако и на Западу (сетите се „Блиских сусрета треће врсте“ Стивена Спилберга) многе је забрињавало питање безбедности контаката са ванземаљским цивилизацијама. А совјетска „Петља Ориона“ била је управо о томе. На граници Сунчевог система регистровано је моћно зрачење које полако слуђује космонауте. Земљани шаљу на одређено место свемирски брод „Фаетон“ како би открили његов извор. Испоставља се да је зрачење било само сигнал ванземаљаца. Они су хтели да упозоре Земљане на страшну претњу.
„Соларис“, 1972.
Филм култног редитеља Андреја Тарковског снимљен 1972. године по мотивима истоименог романа Станислава Лема. Филм покреће бројна етичка питања човечанства кроз призму контакта са ванземаљском интелигенцијом, због чега се према резултатима многобројних анкета, сматра једним од најважнијих научно-фантастичних филмова у историји светске кинематографије.
„Планета олуја“, 1961.
Филм о тешком путовању на Венеру где експедиција проналази живот. Филм Павела Клушанцева користио је напредну технологију „комбинованог снимања“ која је превазилазила стране пандане. „Планета олуја“ извршила је велики утицај на читаву филмску фантастику. Летећа машина из овог филма позајмљена је за флипер у „Ратовима звезда“, а Ридли Скот је користио дизајн космонаута у свом филму „Прометеј“.
„Пут до звезда“, 1957.
Филм је комбинација играног и научно-популарног филма. Описује се живот и каријера Константина Циолковског, а затим говори о првом лету човека у космос и слетању на Месец много пре него што ће се то стварно догодити. Без обзира што су технички аспекти лета били далеко од стварности, филм је шокирао невероватним за то време специјалним ефектима.
„Аелита“, 1924.
Највероватније први дугометражни филм о лету у космос, уосталом снимљен је пре сто година. Сматра се класиком и важном етапом у светској кинематографији. Радња се врти око марсовске краљице Аелите која жели да сазна нешто више о животу Земљана, и инжењеру Лосу који тајно склапа свемирски брод за лет на Марс.