10 најпознатијих руских народних песама

1. „Ваљенки“

Ова песма се појавила почетком 20. века и верује се да је првобитно била циганска. Често су је певали на гозбама. Почетком века налазила се на репертоару познатих певачица.

Музичку обраду песме и верзију која је сада најпопуларнија осмислила је Лидија Русланова. Песма је постала омиљена током Другог светског рата, где је извођена за војнике на првој линији фронта, а кад је Црвена армија заузела Берлин певачица ју је отпевала на степеницама Рајхстага.

2. „Низ Питерску“ („Вдоль по Питерской“)

Оригиналну „народну” верзију ове песме певали су московски кочијаши који су се возили „тројкама са звончићима” дуж Питерске (односно путем од Санкт Петербурга до Москве) и дуж Тверско-Јамске.

Песма је највећу популарност стекла у извођењу Фјодора Шаљапина, познатог певача с почетка 20. века. У својој верзији он је спојио неколико кочијашких песама са песмама у плесном маниру.

3. „У пољу бреза стајала“ („Во поле береза стояла“)

Ова песма, састављена као пратња уз коло, једна је од најстаријих данас познатих. Њену мелодију су снимили и аранжирали за оркестар Петар Чајковски и Николај Римски-Корсаков. У оригиналној варијанти је у првом лицу пева девојка коју су против воље удали за човека кога она не воли. Девојка је пошла да кида брезове гране и да прави од њих балалајку.

Верује се да је песма повезана са православним празником Духови (Силазак Светог Духа на апостоле, Тројице) и са руским обичајем који потиче још из словенских паганских времена, када се испраћа пролеће, игра коло и куће се ките грањем од бреза. Уз песму постоји и популарно народно коло „Берјозка“.

4. „Јабучица“ („Яблочко“)

Ова руска „частушка“ (кратка песма, поскочица) била је веома популарна током грађанског рата у Русији. Једна од њених „револуционарних” верзија је незванична химна морнара Црвене армије.

Први нотни записи песме појавили су се већ почетком 20. века. Додуше, од саме песме је познатија одважна и полетна морнарска игра са изазовном акробатиком у којој су заступљени покрети са чучњевима, испружањем ноге из чучња и мењањем ногу.

5. Дубинушка

Ову народну песму са повиком „Эй ухнем“ и њене различите варијације певали су радници бурлаци, који су вукли бродове узводно, и други који су обављали тешке послове. Песма је позната од 1860-их, када је први пут снимљена. Касније је постала револуционарна песма пролетера и једна од најпопуларнијих мелодија револуције 1917. године. Најпознатија је у извођењу Фјодора Шаљапина.

6. „Војници, храбри момци“ („Солдатушки, бравы ребятушки“)

Ова корачница је имала мноштво стихова који су се могли смишљати за време самог марша. Један број војника је одговарао другима рефреном: „Војници, храбри момци“ („Солдатушки, бравы ребятушки“). Сви стихови се односе на храброст. На пример:

Војници, храбри момци,

Где су деца ваша?

Наша деца су топови на лафетима,

То су деца наша.

7. „Сан Стењке Разина“ („Ой, то не вечер“)

Ова козачка песма спада у народни епос. Пева о козаку коме сан предсказује смрт. Први пут је снимљена крајем 19. века, а касније, већ средином 20. Века, написана је за оркестар. Данас се најчешће може чути у извођењу фолк певачице Пелагеје.

8. „Црни гавран“ („Черный ворон“)

Ово је стара козачка романска коју у првом лицу пева козак на самрти. Он моли гаврана да полети на Дон и пренесе вести о његовој смрти. Постоји неколико верзија песме. Сматра се да је ово народна обрада поеме руског официра Николаја Верјовкина, објављене 1831.

9. „О, мразе, мразе“ („Ой, мороз мороз“)

У многим фолклорним причама и песмама на различите начине се понављају слична обраћања зими и мразу са молбом да поштеди људе. У збрици песама коју је забележио етнограф Павел Шејн налази се тулска песма са стиховима: „Зимице, зимо, зимо моја љута! Молим те, немој ме замрзавати“. У давно доба, када су зими кретали на далек пут, Руси нису били сигурни да ли ће стићи на одредиште или ће их задесити снежна мећава у којој ће се смрзнути (можда и изгубити живот). Зато су веровали да ће певањем оваквих песмама одагнати невоље.

Сматра се да је песму „О, мразе, мразе“, у овом облику у коме је до нас стигла, 1956. године снимила солисткиња Вороњешког руског хора Марија Уварова заједно са својим супругом. Она је касније годинама покушавала да стекне ауторска права, али није имала никакве доказе да је она аутор.

Песма је стекла огромну популарност у извођењу Валерија Золотухина у филму „Господар тајге“ („Хозяин тайги“, 1968).

10. „Калинушка са малинушком, азурне боје“ („Калинушка с малинушкой, лазоревый цвет“)

Вероватно сте се запитали зашто на нашем списку нема најпознатије руске „народне” песме „Каљинка-Маљинка”. Многи који су се бавили истраживањем фолклора сматрају да је ову песму 1860. године написао саратовски фолклориста Иван Ларионов. Та песма је постала позната у целом свету након адаптације од стране совјетског композитора Александра Александрова у извођењу Академског ансамбла песама и игара руске војске „Александров“.

У народу је, међутим, већ постојала слична песма која је могла да инспирише Ларионова. Била је то „Калинушка са малинушком, азурне боје“ („Калинушка с малинушкой, лазоревый цвет“), која је вероватно записана 1853. године. Она није весела и полетна, више је тужна. У њој девојка пева како јој се муж није вратио кући. У совјетско време је често извођена у опери.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!