У царској Русији православни верници нису могли да замисле свој живот без икона. Иконе Господа Сведржитеља, Мајке Божије са Христом и светог Николе Чудотворца налазиле су се у готово свакој кући. Племство је имало кућне полице или ормариће у којима су чуване иконе у скупим оквирима. Златом и драгим камењем украшаване су и путне иконе („преклопне“) и иконе на крунама за венчање, па и изненађења у ускршњим јајима намењеним за поклон.
Скупоценим украшавањем икона изражавало се највеће могуће поштовање светих ликова. У Русији пракса украшавања икона датира од 16. века, да би крајем 19. века достигла пун уметнички процват.
За израду окова коришћени су злато, сребро, драго камење и емајл, као и врло компликоване технике ковања. Најбољи дворски јувелири такмичили су се у вештини израде и пратили модерне тенденције и популарне правце у уметности, укључујући модерну и „руски стил“
Једна од најчешће коришћених техника у изради окова био је емајл. Иконе живо украшене разнобојним емајлом изгледале су иузетно лепо и биле посебно узбудљиве за наручиоце.
Икона на којој је приказан Исус Пантократор потиче из радионице московских трговаца и старовераца Шелапутина. Они су иконама и црквеним предметима снабдевали не само угледне московске староверце попут трговаца Морозових и Рјабушинских, већ и Покровски сабор на Рогожском гробљу, главну цркву руских старообредника.
У раду на овој икони мajстор је користио технику емајлирања познату под именом клоазоне, на филиграну са биљним орнаментима. Радио је са мало боја, углавном су то златна, плава и бела, при чему је бела у складу са ризом Спаситеља украшеном бисером.
Трендове у изради окова за иконе диктирао је, да се тако изразимо, Павел Овчиников, власник фабрике златних и сребрних производа. Они су били изузетно тражени на двору. На изложби у Москви радовима Овчиникова одао је признање сам цар Александар Други, доделивши јувелиру сатус добављача императорског двора.
На иконама са оковом који је израђивала Овчениковљева фирма често се срећу биљни орнаменти и емајл у боји. Временом су све присутнији били радови у „руском стилу“, а у рамовима се јасно опажао утицај модерне.
Како је интересовање за производе Овчиниковљеве фирме било огромно, а мајстори често нису успевали да на њега одговоре, прибегавало се помоћи других фабрика. Тако је од Антипа Кузмичева наручено неколико окова и икона, укљућујући и овај триптих. На икони је приметно и мајсторство у коришћењу емајла и висок уметнички квалитет у раду са металом, ковању и гравирању. Радови Кузмичова били су цењени на Западу, а са њим је сарађивала и чувена америчка фирма Тифани.
Карл Фаберже популарност је стекао својим скупоценим ускршњим јајима које је годинама радио по царској поруџбини. Међутим, за императора и чланове његове породице фирма Фаберже радила је и најразличитије предмете, од пехара и ваза до пепељара и скупоцених окова.
Овај триптих висок 30 центиметара јувелири фирме Фаберже израдили су за венчање Николаја Другог и Александре Фјодоровне. На икони је приказана Мајка Божија са Христом, а изнад ње Спас Нерукотворни, док су на крилима свети заштитници императорске породице свети Никола Чудотворац и царица Александра. На спољашној страни крила налазе се Благовести и јеванђелисти.
Године 1894, када је Николај Други крунисан, староверци московске Рогожске општине даровали су новом цару икону светитеља, његовог имењака, Николе Чудотворца, једног од најпоштованијих светаца у Русији.
На икони је видљив утицај окова са древне иконе коју је син Ивана Грозног, царевич Иван, добио на крштењу, средином 16 века. Окретање прошлости и „руском стилу“ било је посебно карактеристично за мајсторе староверце.
Московска фабрика браће Галкин надалеко је била позната по техници ковања и гравирама. Они су пре свега продавали иконе и црквене предмете за кућну употребу и радили окове по приватним поруџбинама.
На маргинама иконе на којој је приказан Свети Никола Чудотворац уочљиво је увијено ковано стабло винове лозе. Узорци у угловима урађени су од емајла. Центар композиције и главни декоративни елемент представља венац око светитељевог лика. Позадина је изведена специјалном техником гравирања (гиљоше) која је подразумевала машинско наношење таласастог узорка. Крајем 19. века овај тренд био је у моди и понекад се више ценио од ручног ковања.
Русификовани Немац Фјодор (Фридрих) Рјукерт имао је мању јувелирску радионицу. Углавном је производио декоративне предмете у чијој изради је користио руске народне мотиве. Рјукерт је, такође, сарађивао са великим фирмама, попут Фабержеа, радећи по њиховим поруџбинама.
Оков ове иконе комплетно је прекривен емајлом, што се изузетно ретко догађало, чак је и осликана у техници емајла. Металним филиграном оивичене су не само контуре фигура, него и набори одеће светитеља, али и пејзаж и најситнији детаљи у позадини израђени су у тој техници.
Провинцијски сребрнар Дмитриј Смирнов награђен је медаљом на сверуској изложби црквених предмета. Захваљујући таленту прочуо се и отворио своју фабрику у Москви. У атмосфери велике конкуренције израђивао је префињене окове у модернистичком стилу. Окови ове иконе имају широке маргине са биљним спиралним украсима на рубовима и ковани средњи део који је уметник украсио мноштвом драгог камења.
Овај триптих висине 50 центиметара поклон је митрополиту кијевском и галицијском Јоаникију од Волинске епархије поводом педесете годишњице његовог служења цркви. У приказу Богородице и ликова светитеља коришћене су технике емајлирања, ковања и гравирања. Посебну пажњу привлачи дрвени рам у руском стилу. Ова необична икона израђена је у фабрици Дмитрија Смирнова, али има и жиг фабрике Игора Фараброва.
Снабдевач императорског двора Орест Курљуков отворио је своју фабрику и постао лидер у производњи сребрнине. Израђивао је врло компликоване диптихе и триптихе са мноштвом елемената и техника, као и оне једноставније и сведене попут ове. Икона Архангел Михаил није претрпана декоративним елементима, а оков се одликује високим квалитетом уметничке израде. На крилима анђела исковано је перје, на позлаћену тунику пребачен мрежаст панцир од карика, док је огртач украшен бисерима на подлози од црвене фолије.
Изложба „Лепота светости и светост лепоте. Руске иконе у скупоценим оковима из колекције породице Карисалов и Фабержеовог музеја“ биће отворена до краја ове године у „Фабержеовом музеју“ у Санкт Петербургу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
