Шест тешких вандалских чинова у руским музејима

„Иван Грозни и његов син Иван 16. новембра 1581. године“ Иље Рјепина

Третјаковска галерија

У зиму 1913. године посетиоци Третјаковске галерије чули су продоран глас: „Доста је крви! Доле крв!“. Тим речима староверац Аврам Балашов устремио се на слику Иље Рјепина, зарио нож три пута и исекао на траке лица цара и његовог сина.

Оштећена слика 1913. године

Ударци су били тако јаки да се сечиво заглавило у оквиру за разапињање платна. Запослени су били шокирани, управник музеја сликар Иља Остроухов дао је оставку, а кустос Јегор Хруслов бацио се под воз. Иља Рјепин је одмах стигао у Москву и заједно са рестаураторима радио на обнови слике. Она је прво залепљена на ново платно, а затим су поново исликани оштећени делови.

После сто година историја се поновила, наиме 2018. године пијани посетилац Игор Подпорин узео је стуб ограде и њиме ударио по раму и стаклу које се налазило преко слике. Ремек-дело Рјепина је оштећено на три места. У музеју је издвојен посебан простор за рестаурацију која је трајала четири године.

Рембрантова „Данаја“

Ермитаж

Уметничка збирка Ермитажа могла је да остане без овог ремек-дела због огромних оштећења које је у лето 1985. године „Данаји“ нанео Броњус Мајгис. Туриста из Литваније распитивао се код кустоса која је слика највреднија и када је сазнао кренуо према Рембрантовом платну неколико пута заривши нож у слику и поливши је сумпорном киселином.

Оштећена „Данаја“

Наочиглед посетилаца величанствена „Данаја“ почела је да се претвара у мехуре. Скоро тридесет одсто слоја боје било је уништено. Кустоси су одмах скинули слику са зида и почели да је поливају водом, а да то нису урадили, оштећења би вероватно била још већа. Рестаурација „Данаје“ трајала је дванаест година, мада су неки фрагменти заувек изгубљени. Слика је 1997. године враћена на изложбу.

„Три фигуре“ Ане Лепорске

Сергеј Пјатаков/Sputnik

Александар Васиљев, чувар „Јељцин центра“ у Јекатеринбургу у децембру 2021. године нацртао је хемијском оловком очи двема апстрактним фигурама на слици авангардне уметнице Ане Лепорске из збирке Третјаковске галерије. По речима вандала он је то учинио из досаде мислећи да је рад Маљевичеве ученице дечји цртеж. Платно је, наравно, рестаурисано, али суд против Васиљева није донео осуђујућу пресуду не налазећи да је штета учињена са предумишљајем.

Биста Петроније Приме

Баште Руског музеја

„Дорада“ уметничке заимсли, заправо, и није тако ретка појава. Тако је на бисти Петроније Приме која се налази у Летњем саду у Санкт Петербургу непозната особа 2022. године доцртала очи. Срећом није „украшен“ оригинални рад Антонија Корадинија (налази се у Михајловском замку), већ копија од вештачког мермера.

Линорези Вадима Сидура

Иља Питалев/Sputnik

Догађа се да уметничка дела буду нападнута и због верских ставова. Православни активисти из удружења „Божја воља“ напали су 2015. године изложбу „Скулптуре које не видимо“, приређену у московском „Мањежу“.

Комерсант

Активистима се нису допали радови неконформисте Вадима Сидура који је по њиховом мишљењу Бога недолично приказао. Оштећено је неколико линореза са Христовим распећем и скулптура Јована Крститеља.

„Каприци“ Франсиска Гоје и Салвадора Далија

ARTinvestment.RU

Експонати на изложби „Свет надреализма“ у Међународном центру уметности „Главни проспект“ у Јекатеринбургу били су 2018. године жртве љубитељки селфија. Три посетитељке хтеле су да се фотографишу са графикама Гоје и Далија у позадини, па су обориле штанд на коме се налазила графика „Брависимо“ из циклуса „Каприци“ и њена надреалистичка верзија под називом „Не“ Салвадора Далија. На Гојином раду оштећени су рам и стакло, док је Далијев завршио са рупом.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!