10 савремених руских иконописаца

Филип Давiдов, Андреj Давiдов

Филип Давiдов, Андреj Давiдов

Удружење „Артос“; Галерија радова иконописца свештеника Андреја Давидова
Можда је сликање икона за некога старомодна уметност, али многи савремени уметници су другачијег мишљења и, штавише, опредељују се за религиозно, а не за световно сликарство.

Архимандрит Зинон (Теодор)

Отац Зинон осликава олтарску апсиду доње цркве храма Теодоровске иконе Мајке Божије

Још као студент уметничке школе Владимир Теодор се заинтересовао за иконопис. У почетку је копирао старе иконе и сам проучавао каноне и технику сликања. Крајем 1970-их се замонашио у Псковско-печерском манастиру и на монашењу добио име Зинон. Живописао је храмове Тројице-Сергијеве лавре, Даниловог манастира, као и цркве у Италији, Белгији, Аустрији, Француској и Финској, па и у манастиру Симонопетра на Светој Гори.

Фреске на источном зиду и у олтару цркве-капеле Светог Јована Претече у Семхозу. Рад архимандрита Зинона Теодора, јул 2015 - август 2017.

У Санкт Петербургу је осликао доњи храм и иконе за храм Теодоровске иконе Мајке Божије у знак сећања на 300-годишњицу Дома Романових. Иконописао је и храм Светог Сергија Радоњешког и капелу Усековања главе светог Јована Крститеља, које су подигнуте на месту убиства протојереја Александра Мења. Отац Зинон је наставио традицију византијског религиозног сликарства, и један је од првих иконописаца који је поново почео да примењује сликарску технику енкаустике.

Протојереј Андреј Давидов

Андреј Давидов, свештеник, иконописац

Сценски уметник Андреј Давидов, дипломац Московског уметничког академског театра (МХАТ), заинтересовао се за иконопис крајем 1970-их. Рукоположен је за свештеника 1986. године. Он је насликао иконе за иконостас и фреске у древном псковском храму Рођења Јована Претече.

Иконе: Рођење Христово, Вазнесење пророка Илије, Света Тројица

Од 2007. године је настојатељ храма Светог Николаја и храма Христовог рођења у Суздаљу, где се налази његова иконописачка радионица. У њој ученици савладавају технику сликања на свеже наненсеном („мокром“) малтеру. Отац Андреј, као и архимандрит Зинон (упознали су се за време рада на осликавању Даниловог манастира), ради у техници енкаустике. За њега је иконопис модерна уметност, која му омогућава да оствари све своје креативне идеје.

Ирина Зарон

Ирина Зарон, Икона Мајке Божије

Дипломирала је на Универзитету уметности и индустрије „С. Г. Строганов“, а почетком 1990-их се заинтересовала за веру и иконопис. Заједно са супругом, вајаром Сергејем Антоновом, у цркви Светог Николаја у Голутвинској улици радила је иконостас и прве иконе, које је насликала на картону како би што пре почела да се врше богослужења. Занимљиво је да је једну од капела храма освештао Свети Филарет. Ирина је насликала једну од његових првих икона, у којој се сада налази честица његових моштију.

Ирина Зарон, Благовештење. Фрагмент фреске надвратног храма Андрејевског манастира

Често је одлазила у Третјаковску галерију и дуго посматрала древне иконе које су јој давале инспирацију. За осликавање цркве Светог мученика Антипе у Колимажном двору уметница је добила златну медаљу Руске академије уметности. Такође је заједно са супругом осликала надвратни храм Андрејевског манастира у Москви.

Олга Шаламова и Филип Давидов

Филип Давидов, „Бичевање Христа“; „Старозаветна Тројица“

Филип Давидов, син свештеника Андреја Давидова, усвојио је од оца вештину иконописања. Он сматра да икона треба да буде „повод за созерцање“ који савременом човеку треба да привуче пажњу, и не дозволи му да само прође поред ње. Давидов и његова супруга Олга су у Санкт Петербургу основали иконописачку радионицу.

Олга Шаламова, „Тајна вечера“

Филип је урадио фреске за цркву Светог Јована Богослова у Њу Брансвику (САД), као и композиције и мозаике на олтару цркве Свештеномученика Леонида у Иљичеву (Лењинградска област). Олга ради у различитим техникама и прави црквене барјаке и плаштанице.

Александар Чашкин

Александар се за иконопис заинтересовао средином 1980-их, након сусрета са архимандритом Зиноном, коме је помагао у раду на осликавању Даниловог манастира. Свој први самостални рад, фреске у стилу 16-17. века за храм Светог Николаја у селу Кочаки, Чашкин је завршио 1988. године, уочи прославе хиљадугодишњице крштења Русије.

У овој цркви је крштен Лав Толстој. Аутор је икона и фресака у Иверској капели на Црвеном тргу, у цркви Светог Георгија Победоносца на Поклоној гори и Саборној цркви Светог Николаја у Вашингтону.

Јуриј и Ирина Грецки

Брачни пар Грецки је 1990. године купио плац у селу Акулова Гора у Лењинградској области. Ту се некада налазило породично имање сликара Василија Поленова. Они су на месту имања подигли цркву Светог Василија Великог у староруском стилу и осликали је иконама и фрескама. То је било њихово прво искуство у црквеном сликарству, а руководили су се примерима новгородског иконописа.

Ирина Грецка, Нерукотворена икона Господа Исуса Христа

Радови Ирине и Јурија Грецких могу се видети у храму Сјандемског женског манастира Успења Пресвете Богородице у Карелији.

Александар Соколов

Икона Мајке Божије „Пехар неиспијени“, Александар Соколов

Соколов се први пут срео са иконописом у Третјаковској галерији када је угледао „Звенигородски чин“. Тада је имао 14 година. Неколико година касније, након крштења, желео је да наслика икону, па је направио копију иконе Свете Параскеве из Храма Покрова Пресвете Богородице на Рогошком гробљу.

Икона Светих царских мученика Романових, Александар Соколов

Соколов је 1993. насликао икону Пресвете Богородице „Пехар неиспијени“ за цркву Покрова Пресвете Богородице Висоцког мушког манастира у Серпухову. Икона се поштује као чудотворна. Уметник је осликао и цркву Светог Пантелејмона у Сукави (Јапан).

Александар Лавдански

Икона из Стефано-Мохришчског манастира, Александар Лавдански

Као припадник нонконформистичке радионице Василија Ситникова, Лавдански се средином 1980-их удаљио од световног сликарства и посветио се сликању икона. Занимљиво је да је он обновио рад у артелима, тј. принцип који су користили иконописци ранијих векова, где свако обавља свој задатак. То је омогућило брз рад на фрескама и стварање дела у јединственом стилу.

Фреске из Храма светог Николаја (село Озерецко, Московска област), Александар Лавдански

Његове иконе и композиције налазе се у цркви Светих Отаца Седам Васељенских Сабора Даниловог манастира, храма Свих Светих на Кулишкама и Света Три Јерарха на Кулишкама. У иностранству је радио фреске за њујоршку цркву Светог Николаја у Вајт Стоуну и цркву Свете Тројице на Лонг Ајленду.

Анатолиј Ејтенејер

Анатолиј Ејтенејер, „Скидање са крста“, Храм Свете Тројице у Хохлама

Анатолиј је за сликање икона добио благослов од архимандрита Зинона. Тад се упознао са Александром Лавданским са којим је касније радио на осликавању храма Живоначалне Тројице у Хохлима.

Анатолиј Ејтенејер, „Свети Георгије“

За ову цркву је урадио иконе Пресвете Богородице Владимирске, Старозаветне Тројице и Покрова Пресвете Богородице, као и иконе из циклуса Страдања Христових. Насликао је и иконе за храм Свете Тројице у Никитницима.

Олга Клодт

Иконостас у Храму Преображења Господњег у Тушину

Олга је технику иконописа изучавала средином 1980-их код Ксеније Покровске, следбенице рестауратора Тројице-Сергијеве лавре. Она је осликала иконостас храма Нерукотворене иконе Господа Исуса Христа у селу Никулино у Подољску, храма Преображења Господњег у Тушину и храма Покрова Пресвете Богородице у Бутирском затвору. Њени радови се налазе и у иностранству, посебно у храмовима Светог Албана и Преподобног Сергија Радоњешког у британском Корнволу.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“