Одакле потиче израз „мајка Русија“?

Мајка Русија („Россия-матушка“, рус. „матушка“ – мајка, мати, мајчица) један је од главних симбола националног јединства у руској политичкој култури. То је персонификација земље и народа, представа која је добро позната и у Русији и изван њених граница.

Овај симбол вуче порекло из дубоке прошлости. Он је директно повезан са једним од најважнијих божанстава словенског пантеона. То је „Мајка-Сира Земља“ („Мать-сыра земля“), женски лик који представља плодну и родну земљу-мајку и даје живот свим живим бићима и биљкама.

Вековима је Света мајка-земља (Света Русија) била саставни део руске културе. У освитку Руске империје у доба Петра I на почетку 18. века ова представа је постала општеприхваћена у књижевности, ликовној уметности и архитектури.

Тако је, на пример, Мајка Русија на царским печатима приказана у облику жене са круном на глави и царским огртачем на раменима која у рукама држи жезал и державу (симбол царске власти у виду златне кугле са крстом на врху).

Са ликом Мајке Русије (Матушке Русије) тесно је везан лик Цара-баћушке (рус. „батюшка“ – отац). Кроз „венчање на царство“ (или „помазање на царство“) монарх је склапао са њом свети брак, добијао власт над њом и могао да говори и дејствује у њено име.

Мајка Русија у доба руског царства представљала је симбол јединства православних источнословенских народа (Руса, Украјинаца и Белоруса), али и свих других народа који су се нашли у саставу огромне државе.

Према свом народу Мајка Русија је добра, брижна и праведна, а према непријатељима државе, православне вере и словенства она је неумољива и немилосрдна. У руској пропаганди током рата против Османског царства 1877-1878. она се појављује у лику девојке-ратнице која штитом заклања Српкињу и ногом гази поражени турски полумесец.

На плакатима Првог светског рата Русија, Енглеска и Француска су приказане као три сестре, свете мученице Вера, Нада и Љубав. Тиме се наглашавало да Силе Антанте воде праведан рат и да „Света Русија, у име Бога, иде својим победничким путем“.

Током Грађанског рата се у једном делу друштва променио став према представи о Мајци Русији. Бољшевици су почели да је асоцирају са заосталошћу и инертношћу Царске Русије. Појавиле су се карикатуре на којима се бичевањем страшне дебеле жене (алуизија на дотични симбол) истерује пређашња лудост.

За „беле“, који су се противили совјетској власти, лик Мајке Русије остао је светиња. На њиховој карикатури „На жртву Интернационали“, она је приказана као несрећна свезана жена коју муче бољшевичке вође.

У Совјетском Савезу Мајка Русија није помињана скоро две деценије, да би се крајем 1930-их поново појавила у јавном животу, али сада у лику совјетске Мајке Отаџбине („Родина-мать“).

Врхунац своје популарности Мајка Отаџбина је достигла током Другог светског рата. На све стране су ширени плакати са којих она позива грађане да устану и бране своју родну груду. После рата је на месту крвавих борби у Волгограду (бивши Стаљинград) подигнута монументална статуа „Мајка Отаџбина зове!“ висока 85 метара.

После распада Совјетског Савеза 1991. године Русија је запала у дуготрајну економску и политичку кризу и нико се више није сећао идеолошких ликова који су некада били актуелни. Данас се Мајка Русија поново доживљава као један од најважнијих симбола националног јединства.