Где се налази: Зимски дворац, први спрат, сала 198
Грађена је од 1787. до 1795. године по пројекту Ђакома Кваренгија, а освећена је на дан Светог Георгија Победоносца 23. новембра 1795. године. Првобитну декорацију дворане уништио је пожар 1837. године, а почетком 1840-их на њеној обнови је радио архитекта Василиј Стасов.
Ово је можда и најсвечанија дворана Ермитажа. У њој су се одржавали пријеми и званичне церемоније. За декорацију ентеријера коришћен је карара мермер, као и позлаћена бронза, а под је поплочан паркетом од 16 врста дрвета. Велики императорски престо је урађен у Лондону по наруџбини царице Ане Ивановне. Изнад њега се налази барељеф „Георгије Победоносац убија копљем аждају“, један од најпознатијих мотива у руској хералдици.
Где се налази: Зимски дворац, први спрат, сала 194
Дворана коју је 1833. године направио Огист Монферан изгорела је у пожару 1837. На рестаурацији је радио Василиј Стасов.
Дворана је посвећена сећању на Петра I. У ентеријеру се могу видети: монограм првог руског императора (два латинична слова „П“), двоглави орлови и круне, као и слика Јакопа Амигонија „Петар I са алегоријским ликом Славе“ и платна Пјетра Скотија и Барнабе-Ђованија Медичија, на којима је Петар Велики приказан на фронтовима Северног рата. Престо, пано извезен сребром и сребрни предмети рађени су у Санкт Петербургу крајем 18. века.
Где се налази: Зимски дворац, први спрат, сала 195
Једна је од највећих свечаних просторија Зимског дворца површине 1.000 метара квадратних. Дворану је пројектовао и уредио Василиј Стасов 1839. године по наруџбини цара Николаја I. Декорација ентеријера прожета је идејом величања моћи Руског царства.
Улазе у ову златну дворану красе древни руски ратници са барјацима на чијим су дрвеним моткама причвршћени штитови са грбовима руских губернија. Грбови губернија сачувани су и на лустерима. У центру дворане се налази пехар од авентурина.
Где се налази: Зимски дворац, први спрат, сала 197 (одмах до Дворане са грбовима)
Велика галерија посвећена победи Русије у Отаџбинском рату настала је на иницијативу Александра I. Он је 1818-1819. посетио Ахен и присуствовао Конгресу Свете алијансе. Ту је упознао енглеског сликара, портретисту Џорџа Доуа, који је био у пратњи принца Едварда, војводе од Кента.
Цар је наручио од Доуа серију портрета руских генерала који су учествовали у војним походима 1812, 1813. и 1814. године. У току прве године сликар је завршио 80 портрета, а затим је ангажовао помоћнике Александра Пољакова и Василија Голикеа. Они су углавном радили на копијама портрета које су слали генерали јер нису могли лично да позирају.
Галерија коју је пројектовао Карло Роси, отворена је 1826, годину дана након смрти Александра I. Украшена је са 332 портрета. Декорација је уништена у пожару 1837. године, али су све слике на време спасене. На реастаурацији дворане радио је Василиј Стасов.
Где се налази: Зимски дворац, први спрат, сала 304
Свечани дневни боравак који подсећа на златну кутијицу за накит дизајнирао је архитекта Александар Брјулов 1838-1841 поводом венчања будућег цара Александра II, а по узору на престону дворану резиденције у Минхену. Пројекат је одобрио Николај I.
Плафон дневног боравка украшен је позлаћеним гипсаним орнаментима. Завесе, венци и материјал којим је тапациран намештај били су у боји малине, која је у току рестаурације 1960-их замењена плавом бојом.
Где се налази: Зимски дворац, први спрат, сала 189
Најпре се ова просторија звала Салон за госте од јасписа. Дизајнирао га је 1830. године архитекта Огист Монферан за Александру Фјодоровну, супругу Николаја I. Оригинални ентеријер је уништен у пожару 1837. године. Спасена је само велика ваза од малахита и намештај направљен по Монферановим цртежима. Александар Брјулов је 1838-1839. обновио ове одаје користећи малахит у декорацији.
Од јуна до октобра 1917. године у Салону за госте од малахита одржаване су седнице Привремене владе.
Где се налази: Мали Ермитаж, први спрат, сала 204
Једна од дворана у којима не знате шта ћете пре да разгледате: да ли плафон, лустере, аркаде, фонтане или часовник „Паун“.
Архитекта Андреј Штакеншнејдер је 1855-1858. уредио дворану у стилу еклектицизма, комбинујући у унутрашњости мотиве антике, ренесансе и Истока. Обиље стубова и лустера, светли мермер и позлата, кристал и панои од мозаика на поду, попут оних у древном Риму, стварају осећај прозрачног, ажурног и свечаног ентеријера. Дворану краси један од најпознатијих експоната Ермитажа – сат са пауном, који је 1770-их направио енглески мајстор Џејмс Кокс, а 1781. га је купила Катарина II. Ово је једини велики аутоматски сат на свету из 18. века који је до данас задржао првобитни изглед и у радном је стању.
Где се налази: Велики (Стари) Ермитаж, први спрат, сала 214
Овде су изложене само две слике Леонарда да Винчија (1452-1519), али какве! То су ремек-дела светске уметности – „Мадона Бенуа“ и „Мадона Лита“. Драгоцене слике пренете су у дворану Ермитажа средином 20. века.
Ентеријер је током 1850-их осмислио Андреј Штакеншнејдер у стилу Луја XIV. Некада се дворана звала Мала фелдмаршалска, у част руских команданата Петра Румјанцева, Григорија Потемкина, Василија Долгорукова, Александра Суворова, Михаила Кутузова и Ивана Паскевича, чије рељефне слике красе простор изнад улазних врата.
А средином 1890-их овде су се чували поклони које је са Истока донео будући цар Николај II.
Где се налази: Нови Ермитаж, први спрат, сала 227
Као прототип за ову дворану послужила је галерија Апостолског дворца у Ватикану, осликана према скицама уметника ренесансе Рафаела Сантија.
Лођу је од 1783. до 1792. пројектовао архитекта Ђакомо Кваренги по наруџбини Катарине II. На сводовима ове дворане могу се видети копије „Рафаелове Библије“ – циклус слика на библијске теме, представљен у Апостолској палати.
Где се налази: Нови Ермитаж, приземље, сала 130
Према замисли архитекте Леа фон Кленцеа, дворана за изложбу античких ваза требало је да чини јединствену целину са експозицијом. Ту улогу је задржала и до данас.
Стубови деле простор на три галерије, чиме се понавља распоред античких храмова. Под је обложен мозаиком формираним од ситних квадрата белог, жутог, сивог, црног и тамноцрвеног камена. Касетирани плафон са квадратним удубљењима украшен је орнаменталним сликама. У дворани су изложене вазе из Етрурије и региона јужне Италије с краја 9. до 2. века пре нове ере.
Где се налази: Зимски дворац, приземље, сала 2
Још један објекат који сигурно нећете пропустити у Ермитажу је главно Јорданско степениште које је у стилу барока градио архитекта Бартоломео Растрели од 1758. до 1761. године. После пожара 1837. на његовој рестаурацији је радио Василије Стасов и вратио му скоро првобитни изглед. Павиљон изнад отвора у леду на реци Неви, у коме се на празник Богојављења вршило освећење воде, звао се Јордан. Јорданским степеништем се литија из дворца спуштала до реке.
Од Јорданског степеништа одвајају се две анфиладе: Невска, која води у личне царске одаје, и Велика, која иде према Великој престоној (Георгијевској) дворани и Великој цркви. Плафон степеништа је украшен сликом „Олимп” Гаспара Дицијанија. То је и највеће платно у колекцији Ермитажа.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
