Може се рећи да је Зимски дворац срце Санкт Петербурга и најпрепознатљивије здање у граду. По њему је добио назив и главни Дворски трг, а такође свечани Дворски кеј дуж реке Неве, као и покретни Дворски мост, који је иначе својеврсна визиткартица Петербурга. Од Зимског дворца почиње и Невски проспект, главна улица северне руске престонице.
Зимски дворац
Legion MediaУ 18. веку је подигнуто неколико „зимских“ двораца, а овај данашњи је пети у низу. Два „зимска“ дворца су саграђена за време Петра I. Први је био привремени објекат од дрвета, а други је направљен од камена. Петар је своје последње године провео у каменом дворцу, у њему је и умро. Дуго се сматрало да су трагови тог дворца изгубљени, али су током 1970-их и 1980-их испод театра у Ермитажу пронађени фрагменти одаја тог дворца. Сада су неке од тих просторија рестауриране и отворене за посетиоце.
Други зимски дворац Петра I, 1750. Непознати италијански (?) уметник, према цртежу М.И. Махајева.
Ермитаж / Public DomainСматра се да је трећи дворац био резиденција императорке Ане Ивановне, и да је настао тако што је Петрова братаница преуредила претходни Петров дворац. Када је на власт дошла Петрова ћерка Јелисавета Петровна, она је желела да има још раскошније и веће одаје, тако да је за њу подигнут четврти, привремени дворац, али је он затим срушен и на његовом месту се појавила коначна, данашња варијанта.
Поглед на Зимски дворац са стране Адмиралитета. Смена страже, 1830-их, Василиј Садовњиков.
Public domainФинални пројекат помпезног дворца у стилу барока припада главном архитекти Јелисавете Петровне, Италијану Бартоломеу Растрелију. Он је поред дворца подигао још многа здања, али је дворац најраскошнији. Грађен је осам година. Императорка није доживела завршетак радова.
После краће владавине Петра III на власт је путем дворског преврата дошла његова жена Катарина II. Она је, наравно, такође одлучила да преуреди дворац према свом укусу. Средином 1760-их су по њеној наредби уклоњени сувишни барокни „волани“ у декору, тако да је здање попримило строжи изглед. Катарина је преуредила и неколико дворана како би се њен миљеник Григориј Орлов могао настанити ближе њеним одајама.
Дворац ноћу.
Legion MediaДворац се с разлогом зове „Зимски“. У лето су императори радије боравили изван града. Свако од њих је имао своју луксузну резиденцију – у Петергофу, Царском Селу или Павловску. И свака резиденција је имала бујне паркове, где су организоване многобројне забаве.
Пријем поводом отварања Прве Државне думе 27. априла 1906. године, В.В.Пољаков, 1909.
Државни музеј политичке историје Русије / Public DomainТоком зиме су сви цареви из рода Романових, почев од Катарине II, обавезно боравили у Зимском дворцу. (Узгред, дворац је имао преко 400 пећи које су загревале тај велики простор). Био је то главни императорски дворац у Русији, свечана резиденција са двораном у којој се налазио трон.
Војна галерија 1812. Едуард Гау 1862.
Ермитаж/Public DomainКада је 1905. године избила прва руска револуција, цар Николај II је одлучио да више не живи у центру Петербурга, где је свима на видику. Стога је званичну царску резиденцију преместио у Александровски дворац Царског Села, где је са породицом живео наредних 12 година.
Цар Николаја ii на балкону Зимског дворца, 20. јул 1914.
Фотоатеље Карла Буле/Централни државни архив филмске и фото документације у Санкт Петербургу/Russia in photo
Поглед на Зимски дворац и Дворски трг.
Andrew Shiva / Wikipedia / CC BY-SA 4.0Зимски дворац има приземље и два спрата. Направљен је у облику четвороугла (тј. правоугаоника са атријумом). Има четири фасаде (које се мало разликују по композицији). Свечани улаз је на јужној фасади, која је окренута према тргу. На том улазу је капија са три свода. Северна фасада гледа на реку Неву.
Северна фасада и Дворски кеј.
Florstein / CC BY-SA 4.0Здање краси безброј стубова поређаних у два реда. На ободима крова су постављене скулптуре и вазе.
Јорданско степениште
ЕрмитажДужина дворца дуж Неве износи 210 метара, а висина 23,5 метара. Према царском указу из 1844. године у Петербургу је било забрањено подизати стамбене зграде које би имале већу висину од Зимског дворца.
Гостинска одаја од малахита.
ЕрмитажУ Зимском дворцу има укупно 1084 одаје. Било да су у питању свечане сале, приватне гостинске одаје или будоари, све просторије су саме по себи уметничка дела. Свакој особи царског рода која је живела у дворцу додељивано је преко 10 одаја. Супруге руских императора (после Катарине II земљом су управљали искључиво мушкарци) имале су засебне одаје. На двору су живела и царева деца, а уколико неко дете ступи у брак, после венчања би се млади брачни пар најчешће селио у засебан дворац.
Спаваћа одаја императорке Александре Фјодоровне, 1870, Едуард Гау.
ЕрмитажПонекад је неколико сала преуређивано за становање високих гостију. У Зимском дворцу су на императоров позив могли живети или привремено боравити и људи који нису били у вези са царском породицом. У дворцу су живеле и дворске слуге, као и дворске даме, које су имале највише три одаје.
Овде погледајте како је изгледао Зимски дворац уочи Октобарске револуције.
Болница у Николајевској сали Зимског дворца.
Public DomainПосле селидбе царске породице дворске одаје су опустеле, па је током Првог светског рата император одлучио да се преуреде за потребе армије. Овде је 1915. године отворена војна болница која је носила име царевића Алексеја Николајевича. У шест сала царског дворца распоређено је око хиљаду болничких кревета за рањенике, а постојала је и операциона сала. Царица и њене ћерке су овде служиле као милосрдне сестре и помагале су у превијању рањеника.
Овде сазнајте више о томе како је Зимски дворац у Санкт Петербургу претворен у болницу током Првог светског рата.
Сцена из филма „Заузимање Зимског дворца“ 1927.
Кључни догађај Октобарске револуције 1917. године, када су бољшевици узурпирали власт, био је управо „јуриш“ на Зимски дворац. Чувени кадрови филмских хроника са војницима који јуришају на дворац специјално су инсценирани, тј. није у питању документарни снимак. Дворац је „заузет“ готово мирним путем. Испаљено је неколико топовских хитаца и они су само огребали венац дворца, а са крстарице „Аурора“ је испаљен само један школски топовски пуцањ (без ђулета). У Зимском дворцу је тада била размештена Привремена влада, а она је била веома слабо обезбеђена. Задња капија чак није била ни закључана, тако да су јуришници без борбе ушли у дворац и похапсили чланове владе.
Сала Зимског дворца за време рата, радници музеја су оставили рамове на својим местима како би се евакуисана ремек-дела касније лакше могла вратити на своје место.
Фотографија Б.П. Кудојарова 1942-1943. / ЕрмитажРадници музеја су 22. јуна 1941. године почели хитно да припремају експонате за евакуацију. За месец дана су успели да упакују и евакуишу преко милион уметничких дела. Али ипак је нешто и остало, јер је у септембру 1941. године већ почела опсада Лењинграда.
Гаража за кочије после бомбардовања.
ЕрмитажСале и подруми Зимског дворца преуређени су у склоништа где се од бомбардовања и ракетирања скривало око 2.000 људи. Многи радници музеја су са породицама непрекидно живели у дворцу, штитећи преостале експонате. Зимски дворац је у више наврата бомбардован, веома су оштећене поједине сале и свечано степениште. Бомба је погодила просторију која је служила као гаража за царске кочије.
Већ 1944. године, после пробоја обруча, Зимски је поново отворен за посетиоце, али су још дуго трајали радови на рестаурацији и обнављању.
Разгледница с краја 19. века. Адмиралтејски трг.
МАММ / МДФ / Russia in photoУ доба Катарине II дворац је био окречен у боју песка, попут резиденција француских краљева и аустријских императора. Средином 19. века цар Николај I је наложио да се фасада окречи бојом цигле, и управо у том виду је дворац дочекао револуцију.
Руски цареви највероватније нису видели Зимски дворац у зеленој боји
Lynn Greyling / PixabayЗелену фасаду са белим стубовима дворац је добио тек 1946. године, у доба совјетске власти. Био је то резултат рада послератних рестауратора.
Бела сала
ЕрмитажЗимски дворац је основно здање Ермитажа, главног уметничког музеја у земљи. Али није и једино. Сматра се да је Ермитаж основан 1764. годигне, када је Катарина II стекла огромну колекцију слика. Да би их разместила доградила је уз Зимски дворац крило „Мали Ермитаж“ (тј. место осаме).
Збирка је временом постајала све већа и на крају је направљено још једно здање, „Велики Ермитаж“, специјално за потребе музеја. Зимски дворац је тек после револуције послужио као здање музеја, и у њега је пренет један део колекције. Засебна крила су тада спојена пролазима. Ермитаж је највећи и најпосећенији музеј у Русији. Садржи експонате западне и руске уметности непроцењиве вредности.
Мачке су незванични симбол музеја. Појавиле су се још у претходној „верзији“ Зимског дворца, када су 1745. године донете из Казања као средство против мишева и пацова. И оне су чувале царске одаје боље од сваког отрова. За време опсаде Лењинграда мачке су десетковане, и зато су Сибирци послали Ермитажу на дар око 5.000 мачака. Директор музеја Михаил Пиотровски активно подржава мачије присуство и говори да су мачке „легенда“ Ермитажа и „неодвојиви део“ живота овог руског музеја.
У нашој репортажи прочитајте више о томе како су мачке постале симбол Петербурга и Ермитажа.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
